Beogradski izbori 2018

Kako sam kao član GIK-a na ovim izborima izgubio veru u ljude

To nije škola, to je razbijanje iluzija.

pisao Ognjen Rašuo
05 Mart 2018, 10:21am

Fotografija: Kaleb Nimz

Tekst predstavlja lični stav autora i napisan je pre izbornog dana.

Prvi radni naslov ovog članka je bio šta sam naučio kao član Gradske izborne komisije (GIK). Dugo sam gledao u prazan ekran i vrteo razne stvari koje sam zaista naučio, ali je njihov značaj u stvari jako mali prema onim najosnovnijim elementarnim ljudskim osobinama sa kojim sam se susreo - a koje je ponašanje u GIKu i oko njega ogolilo i prikazalo u njihovoj punoj slavi i jadu. Ali to nije škola, to je razbijanje iluzija.

U stvari, tačno znam i u kom trenutku su razbijene moje iluzije o tome da je GIK institucija koja štiti naše neotuđivo pravo da biramo i da budemo birani koje bi trebalo da bude temelj srpske demokratije i države.

Gradska izborna komisija ima određeni broj članova u stalnom sastavu, koje postavlja skupština Grada Beograda i članove u proširenom sastavu koji se postavljaju na predlog liste koja učestvuje na izborima. S tim što pravo na člana u GIKu imaju samo liste koje imaju najmanje 2/3 kandidata i manjinske liste. Tako da na kraju ukupan broj članova je veći od trideset, a svaki član ima i zamenika.

Odnos snaga između opozicije i pozicije u GIKu je debelo u korist ove potonje između ostalog zahvaljujući i zloupotrebi povlastice koju imaju nacionalne manjine. Liste nacionalnih manjina mogu u skupštinu ući ukoliko osvoje dovoljan broj glasova da pređu takozvani prirodni prag, odnosno da osvoje bar jedan mandat. Za sve ostale liste važi cenzus od 5%. Jedan, u svojoj osnovnoj ideji, divan institut izbornog prava je izvrgnut ruglu od strane hohštaplera i šibicara koji bi da džabe jedu narodni hleb. I pri tom se, umesto da se sakriju u mišju rupu od sramote, ponose svojom prevarom. To je samo jedna mala crtica u beščašću srpskih izbora.

Za člana GIKa me je predložila Inicijativa Ne davimo Beograd. Priča o tome je interesantna - najbolji drugar me je zamolio da im pomognem, a mene je zaista interesovala pozadina izbora i izborno pravo. Iako ne delim njihovu ideologiju, i u tom šarolikom i vrlo interesantnom levičarskom svetu se osećam kao stranac, nesporno je bilo da delimo neke osnovne stavove koji se tiču otpora prema autoritarnom režimu Aleksandra Vučića, elementarnog ljudskog poštenja i ideje da bi gradska uprava prvenstveno trebalo da radi za dobro svojih građana, a ne da po svaku cenu bude servis investitora.

GIK bi u stvari trebalo da bude najdosadniji deo izbornog procesa. Osnovna dužnost GIKa je organizacija izbora, proglašavanje izbornih lista, podela listića i ostalog materijala, izdavanje rešenja članovima biračkih odbora, obuka predsednika i zamenika biračkih odbora i takve stvari koje se dešavaju u pozadini izbornog procesa o kojima malo ljudi i razmišlja.

U stvarnosti, tamo se odlučuje većinom koja može izglasati i da je sada avgust na Kubi, a ne snežni mart u Beogradu. Ta ista većina može uveče potpuno promeniti mišljenje i bez problema ili griže savesti glasati za potpuno suprotnu stvar od jutarnjeg glasanja.

Tako da, rad na ovim izborima u GIKu je bio sve samo ne dosadan. Prvi problem se pojavio samo dan nakon što sam postao član. Mislim da je bio u pitanju samo previd GIKa i da je to učinjeno bez neke zle namere, ali desio se problem sa novinarskim akreditacijama. Uputstva koja su data novinarima su bila nejasna, a opravdanje za kašnjenje sa akreditacijama je bilo zbunjujuće. Naime, predsednik GIKa je u početku tvrdio da će sačekati da svi novinari predaju zahteve za akreditacije pa će onda i akreditacije dati jer će na taj način svi biti ravnopravni?!?!?! Milion puta je bilo jednostavnije i ljudskije priznati da je postupak nedovoljno jasan i da će zbog toga biti ponovljen i preciziran.

Drugi veliki problem je bila lista Ljubiše Preletačevića Belog. Lista je predata poslednjeg dana i odmah je uočeno da postoje ozbiljni nedostaci. Sporazum o obrazovanju grupe građana nije bio dobar, nije imao naziv liste, u preambuli su se pozivali na Zakon o izboru predsednika republike, a lično ime, po ustanjenoj praksi Upravnog suda ne sme da se nalazi u nazivu liste, osim ako je u pitanju nosilac liste.

Te nedostatke je prvi primetio čovek koji se zove Savo Pilipović, inače stari izborni vuk koji se više od 20 godina bavi izborima i ima izborno pravo u malom prstu. Savo je zemunac koji ponosno govori zemunskim govorom, redovno posti, jednom nedeljno ide u crkvu, pričešćuje se kod igumana u manastiru, bori se sa melanomom i pri tom je najpozitivniji karakter u GIKu. Savo je član GIKa ispred liste Dragana Đilasa. Čim je primetio nedostatke u dostavljenoj dokumentaciji njegovo ime se našlo u tabloidima kao zlotvora koji želi da sruši Belog. Još uvek se nije glasalo o proglašenju liste, nije usvojeno ni rešenje o proglašenju pa samim tim nije ni podnet nikakav prigovor protiv Belog. Tu informaciju o Savi kao nekome ko je primetio greške su tabloidima mogli podneti samo Beli i članovi GIKa bliski tim tabloidima.

Kada se sutra, 17. februara glasalo o proglašenju liste Belog moje instrukcije su bile da budem uzdržan. Ne davimo Beograd je računao da greška Belog nije toliko strašna da bi mu bilo uskraćeno pravo da bude biran. Nisu hteli da imaju besmislen sukob da Belim dve nedelje pred izbore.

U trenutku kada je Predsednik GIKa rekao da Beli ispunjava sve uslove i da ta lista može biti proglašena, Beli u stvari prestaje da bude neko ko je tek tako slučajno pogrešio prilikom pisanja sporazuma već postaje pion u rukama vlasti u izbornom šahu sa ciljem da još više naškodi opoziciji. Od tog trenutka on je njihova figura. Bez jednog trena uzbržanosti sam glasao protiv Belog. I glasao bih opet. Cena je bila mali interni sukob sa Ne davimo Beograd u kome su pale i neke teške reči.

Lista Belog je naravno oborena, nakon prigovora usledila je žalba građanina M.A. Upravnom sudu koji je oborio listu. Žalbu je u stvari pisao Savo Pilipovićm a da bi sakrio da je to njegovo delo potpisao ju je njegov kum, koji već godinama radi takve stvari za Savu kada kod žele ispraviti neku izbornu krivu Drinu. E sad nastaje šou, M.A. je kandidat na listi Ne davimo Beograd na nekom šezdesetom mestu i to niko nije ukapirao do dana kada je Beli bio oboren.

U 12 sati popodne usvaja se zahtev u kom se od Belog zahteva da dopuni dokumentaciju i između ostalog tako što će GIKu dostaviti saglasnost građanina Ljubiše Preletačevića Belog da pristaje da bude nosilac liste. U 23 sata pojavio se građanin Ljubiša Preletačević Beli sa tom saglasnošću. Za 10 sati čoveku su promenili ime i izdali ličnu kartu. Lista koja nije umela da sastavi sporazum o obrazovanju grupe građana uspela je da izvede užasno komplikovanu pravnu operaciju za deset sati. Ako nekome nije bilo do tada jasno za koga igra Beli i kakva je njegova uloga na ovim izborima nakon toga je postala jasna kao jutarnja rosa.

Izašao sam iznerviran i na Ne davimo Beograd i na njihovu uzdržanost. Opet su pale teške reči. Sada, sa distance od par dana, shvatam da je to bila prevelika drama i nervoza i da su to samo dečije bolesti prve kampanje.

Pokušali smo i poslednji, očajnički potez. Bez znanja Ne davimo Beograd, i protivno njihovim instrukcijama, u potpunoj tajnosti, smo na svoju ruku Jelena Jerinić i ja pisali prigovor i žalbu protiv takve odluke GIKa. Žalbe su pisale skoro sve opozicione stranke. I sve žalbe su bile odbijene sa jadnim obrazloženjima. Možda bi sudbina naše žalbe bila drugačija da ju je potpisao Nebojša iz Beograda koji može da sredi ličnu kartu i promenu prezimena za 10 sati a ne obični birač, jedan od 1.606.931.

Tu je naravno i problem liste koju smo kolokvijalno zvali DJB2, a čija je jedina svrha bila da izazove zabunu među biračima i što više naškodi listi Dosta je bilo i Dveri.

Gradska izborna komisija, po meni, je prestala da bude organ koji se stara o zakonitosti izbora već je postao samo paravan koji opravdava i aminuje sve poteze vlasti kojim se po svaku cenu pokušavaju dobiti izbori. Kako zakonite tako i nezakonite poteze.

Sledeći dani donose primopredaju izbornog materijala, listići se odnose u opštine gde se broje i pakuju u džakove koji se potom zatvaraju u prisustvu predsednika biračkog odbora, koji ih vozi kući. Džakovi su zatvoreni posebnim zatvornicama sa serijskim brojem i mogu se otvoriti tek na biračkom mestu na dan izbora.

Ako bude eventualne krađe, ona se može desiti na sam dan glasanja, ali mislim da takve stvari nećemo gledati. Posao je obavljen mnogo pre izbora ucenjivanjem ljudi da će izgubiti posao ako ne obezbede određeni broj sigurnih glasova, delenjem sredstava iz budžeta nevladinim organizacijama, lokalnim sportskim školama ili sportskim organizacijama pod uslovom da obezbede sigurne glasove, nejednakim tretmanom izbornih učesnika u medijima i sličnim stvarima o kojima se GIK nikada nije izjašnjavao.

Ono što je moj najveći lični poraz jeste beščašće nekih ljudi koji su stekli nekakav ugled u svojim strukama, a koji su se bez ikakvih skrupula svrstali uz vucibatine koje su spremne na manipulacije sa voljom građana.

Možemo se mi razbacivati titulama, velikim imenima i slavnom prošlosti, ali, sa besčasnim ljudima na čelu ovoj državi se smeši tmurna budućnost. I to samo slepi ljudi ne vide.