Smislila sam sve ove načine za ublažavanje gorušice da vi ne biste morali

Ovaj tekst je prvobitno objavljen na TONIC

Svakako, saveti lekara su važni, i sve to. Ali čak i kada imate neki zdravstveni problem, ponekad najbolji saveti ne dolaze od stručnjaka ili nauke, već od ljudi koji svakodnevno žive sa istim problemom. Evo njihovih isprobanih i proverenih načina za dovijanje.

Kada mi je dijagnostikovan refluks kiseline iz želuca, smesta su me stavili na inhibitore protonske pumpe (IPP), dali mi spisak prehrambenih namirnica koje bih „morala“ da izbegavam, i poslali me kući. Refluks kiseline, ili GERD, je ekstremno čest – pogađa oko 20 posto ljudi u SAD – i mnogi ga rešavaju lekovima. Tek kada sam pokušala da se skinem s lekova sam shvatila da je život sa refluksom kiseline komplikovaniji od toga da gutaš pilule. Postoje oprečni i uznemiravajući dokazi o efikasnosti i bezbednosti dugoročnog uzimanja IPP-ova, pa sam rešila da prekinem s njima.

Da bih to učinila, morala sam da napravim neke promene u stilu života. Ima nekih ljudi za koje je najbolja opcija da se klone lekova, ali moj slučaj nije bio ozbiljan; ja sam želela da vidim da li mogu bez njih. Imala sam taj spisak onoga što mi je lekar rekao da treba da radim, ali evo nekih saveta za život sa žgaravicom koje sam sama smislila, da vi ne biste morali (i ne, jabukovo sirće neće biti na mom spisku).

Može da vam deluje da je sva ukusna hrana – kafa, čokolada, bilo kakav alkohol – sada zabranjena. Ali ono što sam čula od stvarnih ljudi koji imaju refluks kiseline je to da je svako drugačiji. Neka hrana od koje bi vaši simptomi buknuli kod mene ne pravi problem. I obrnuto. To zvuči dosadno, ali pokušajte nedelju dana da radite sledeće: zapisujte sve što ste pojeli, i kada ste to pojeli. Pokušajte da izdvojite hranu koja vam okida žgaravicu na određene dane, da biste bili sigurni na šta reagujete. Otkrila sam da meni, kao i kod mnogih ljudi, kafa pravi veliki problem. Ali na čokoladu i viski nisam imala reakciju, tako da su, srećom, ostali u mom životu.

Otkrivanje koja hrana mi okida žgaravicu nije uvek dovodilo do srećnog kraja. Nema više kafe? Nema više pice (jer, paradajz)? Nema više začinjene hrane? U pitanju je gomila mojih omiljenih stvari, i nakon par nedelja apstiniranja od svih njih, shvatila sam da moram da ispunim te zjapeće rupe u svom životu, umesto da ujutru ustajem i tužno gledam svoju praznu šoljicu za kafu. Ništa neće biti savršena zamena, ali ja sam našla hranu i pića čiji profil ukusa je sličan i koji mogu da preuzmu ulogu drugih prehrambenih proizvoda.

Bez marinara sosa: jesti pastu kod kuće je najukusnija lenja kasna večera, a ako imaš dobar crveni sos, to može da dovede do lazanje, pice, sendviča i još ponečega. Obožavala sam marinara sos, i to je jedna od stvari kojih sam se najteže odrekla. Sada u blenderu pravim sos od barene cvekle, šargarepe i tikve, sa gomilom belog luka, bosiljka i origana. Bude jarko crven, i iako nije kiseo kao sos od paradajza (u tome i jeste poenta), grudvičast je i preukusan. Sa još manje muke, možete da napravite sličan sos tako što ćete u blender strpati crvene pečene paprike iz tegle i pomešati ih sa italijanskim začinima.

Kafa: znam, znam. Nikada neće postojati prava zamena za kafu. Čaj je ovde očigledan izbor, ali ako vas to ne zadovoljava, ima nekih zabavnih alternativa koje takođe ne sadrže kofein (kofein muči neke ljude koji pate od refluksa kiseline). Jedna od njih je maka u prahu, koja ima sličan efekat kao i kofein, ali ga ne sadrži. Možete da rastvorite prah u vodi i poslužite ga s mlekom, baš kao i kafu. Neki čajevi, kao što su oni od korena maslačka i cikorije takođe imaju taj gorak, prženi ukus. Ja volim da umešam prah od make u čaj od korena maslačka, sa malo kakaa u prahu i meda, i to je moja verzija kafe s mlekom.

Napitak od kurkume je takođe opcija za jutarnji napitak koji je izdašniji od slabog čaja; pomešajte kurkumu u prahu, đumbir u prahu i mleko, zasladite, i imaćete utešnu šolju nečega za početak dana. Ako vas crni čaj okida, a nedostaje vam: postoje zelene verzije čaja Erl Grej, i verzija crnog čaja od roibosa.

Začini > pikantno: Ja sam obožavala pikantnu hranu, i kada sam naglo prestala da je jedem, hrana mi je delovala bljutavo i dosadno. Ali postoji način da dođete do ukusa koji vam neće napraviti goreću rupu u stomaku. Ludujte sa začinima! Cimet, bosiljak, origano, peršun, žalfija, korijander, timijan; sve su to vaši prijatelji. Savet profesionalca: ako dodate gomilu đumbira hrani (naročito kod azijskih jela), delovaće pikantno. Meni ukus sušenog bilja nije dovoljan, pa ga kupujem sveže, perem ga, pakujem u kese i stavljam u zamrzivač.

Zašto je ovih dana sve uvaljano u citruse? Kora od limuna ovamo, kora od pomorandže onamo. Moja situacija je komplikovana zato što sam vegan, i izgleda da su mi u restoranima jedine opcije pasta prelivena sosom od paradajza, i povrće natopljeno limunom. Trudim se da pogledam jelovnik pre nego što odem negde, i razmišljam o modifikacijama koje bih mogla ljubazno da zatražim. Da, refluks kiseline nije isto što i alergija, pa možda nećete imati toliko samopouzdanja da zatražite poseban tretman. Ali ja sam dugo radila u uslužnim delatnostima i znam da ljudi generalno rado čine lake promene. Jedan savet koji preporučujem: preskačite prelive za salatu. Uvek. Umeju da budu toliko kiseli, da vam upropaste obrok i pre nego što ste počeli. Umesto toga uzmite maslinovo ulje i dajte mu ga po soli i biberu.

Ovo je kratko i slatko. Istraživači ne znaju tačno zašto ovo funkcioniše, ali jedno od objašnjenja je jednostavno gravitacija. Ako spavate na levoj strani, gde se vaš jednjak spaja s želucem, kiselina će ostati u želucu. Ako spavate na desnoj, obrnuto je, i kiselina se vraća u jednjak. Držite se leve strane.

Ovo je nešto u čemu sam ja najgora, što dokazuje način na koji imam spisak pravila koja svojom voljom ispisujem. Naši stomaci su usko povezani sa našim mozgovima, i količina stresa može da utiče na vaš refluks i na to koliko vas ometa u životu. U poslednje vreme se trudim da budem opuštenija kada je u pitanju raznovrsnost hrane: kada sam ranije bivala suočena sa jelom koje negde u sebi sadrži „loš“ sastojak, smesta sam ga sebi zabranjivala. Ali sada, ako sam na nekom okupljanju, ili je u pitanju nešto što zaista želim, dozvolim sebi da to pojedem i trudim se ne nerviram oko toga. Izaberite par zabrana dnevno i držite ih se (bolje išta nego ništa), i budite blagi prema sebi kada je u pitanju sve ostalo. Manija koja se javlja usled potpune zabrane takođe može da bude loša po vaš organizam – tako da je veoma važno naći ravnotežu. Ako ste potpuno nesrećni, neće imati veze da li vam je ishrana savršena: i dalje ćete se osećati posrano.