Roditelji određuju kakvi će vam se ljudi sviđati

Privlače nas ljudi koji po građi podsećaju na naše rane staratelje.

|
feb 15 2018, 7:25am

Tekst je prvobitno objavljen na TONIC

Mnoge frojdovske ideje o seksu su najblaže rečeno neprijatne, ali možda nam nijedna od njih ne pada teže od one po kojoj svi potajno seksualno želimo svoje reditelje – fenomen koji je nazvao Edipov kompleks kod dečaka odnosno Elektrin kompleks kod devojčica.

Moderni psiholozi i psihijatri su, hvala bogu, prevazišli ove stavove. Ipak, iako nauka nije uspela da potvrdi da nas roditelji privlače, sve je više podataka koji ukazuju na to da roditelji imaju uticaja na to kakvi će se ljudi sviđati njihovoj deci. Ovo pokazuju i rezultati istraživanja nedavno objavljenom u Evolution and Human Behavior.

Ispitivanje je obuhvatilo 769 heteroseksualnih žena i 149 gej muškaraca iz Češke, kojima su bile prikazane siluete nagih muškaraca raznolikih tipova građe. Trebalo je da odaberu figure koja najviše liče na njihovog trenutnog partnera, njihovog idealnog partnera, i njihovog oca (kakvog se sećaju iz detinjstva).

Ustanovljeno je da postoji mala ali statistički nezanemarljiva asocijacija između građe oca i građe idealnog partnera. Kod strejt žena, bilo da pamte oca kao debelog, mršavog, ili mišićavog, idealnog partnera su zamišljali slične građe. Ova pravilnost bila je posebno izražena kod žena koje kažu da su imale dobar odnos sa očevima u detinjstvu.

Kod gej muškaraca, efekat nije bio tako izražen: samo oni sa mršavim očevima su zamišljali idealne partnere kao mršave. Oni koji očeve pamte kao mišićave ili debele nisu u značajnoj meri tražili partnere takve građe. Takođe, kvalitet roditeljskih odnosa iz detinjstva nije uticao na ovu korelaciju kad su u pitanju gej muškarci.

Ovo istraživanje samo je jedno od mnogih koji su se prethodnih godina bavili vezom između fizičkih karakteristika naših staratelja iz detinjstva i karakteristika koje favorizujemo kod romantičnih partnera. Na primer, Journal of Research in Personality je 2013. objavio rad čiji su autori zaključili da kasnorođene osobe u odraslom dobu obično privlače stariji partneri.

To nije sve. Dokumentovane su brojne sličnosti između karakteristika roditelja ispitanika (obično suprotnog pola jer se većina istraživanja bavila heteroseksualnim osobama) i idealnih partnera: od telesne visine, preko boje kose i očiju, do maljavosti.

Dakle, otkud to? Zašto nas privlače partneri koji nas podsećaju na roditelje? Ne može se sa sigurnošću reći, ali neke teorije postoje.

Po jednoj, ljudi i druge životinje prolaze kroz period seksualnog „utiskivanja“ u ranom životnom dobu. U tom ključnom periodu razvoja, razvijamo asocijacije između osobina naših staratelja i osobina koje kasnije tumačimo kao poželjne kod partnera. Na klasičnu demonstraciju ovog principa možda ste naišli na uvodnim časovima psihologije: Konrad Lorenc je utiskivanje uspešno demonstrirao kod malih gusaka.

Po Lorencu, guščići bi se vezali za prvi pokretni objekat na koji naiđu i počeli da ga tretiraju kao majku – zato sve ilustracije ovog principa prikazuju Lorenca koga prati čitava guščija škola. Ali posebno je fascinantno da su guske na koje je ovako bio utisnut Lorencov lik kasnije pokušavale da se pare sa muškarcima koji su ličili na njega.

Ova teorija je zgodna jer takođe objašnjava i razvoj određenih fetiša – ljudi koji se lože na stopala, na primer, verovatno su iskusili nešto u ranom detinjstvu zbog čega ovaj deo anatomije doživljavaju kao posebno bitan.

Šta izaziva ovo utiskivanje? Većina naučnika ovaj proces objašnjava evolutivno – atrakcija ka određenim karakteristikama prisutnim kod roditelja mogla bi imati reproduktivne prednosti (naravno, ne ukoliko nas vodi ka razmnožavanju sa bliskim srodnicima; incest povećava rizik od genetskih defekata). U skladu sa ovom idejom, istraživanja su pokazala da je plodnost najveća između srodnika u trećem ili četvrtom kolenu.

Sa druge strane, postoje i argumenti protiv ovog tumačenja. Statistička asocijacija je prilično slaba, a rezultati istraživanja se ne podudaraju uvek: negde su uočene veze između osobina roditelja i osobina zamišljenih, idealnih partnera, ali ne i kod stvarnih, postojećih partnera (to npr. važi za pomenutu Evolution and Human Behavior studiju telesne građe). Ipak, imajući u vidu da je selekcija partnera ograničena brojnim faktorima u stvarnom svetu, nekonzistentne i slabe asocijacije lako je objasniti.

Takođe, neka istraživanja pokazala su asocijaciju uslovljenu kvalitetom odnosa sa roditeljima u detinjstvu, posebno u heteroseksualnim slučajevima – možda zato što homoseksualne osobe ređe nailaze na roditeljsko prihvatanje. Ovo dodatno komplikuje stvari. Atraktivnost nije vezana isključivo za fizički izgled; mentalne karakteristike kao što su inteligencija, dobrota, iskrenost i smisao za humor takođe su značajni faktori u izboru partnera.

Dakle, iako bi se reklo da tu ima nečega kad je u pitanju privlačnost osoba koje donekle podsećaju na naše roditelje, daleko od toga da je dokazano da ćete završiti sa partnerom koji vas podseća na mamu ili tatu.

Džastin Lemiler je direktor katedre za socijalnu psihologiju Univerziteta Bol Stejt, saradnik Instituta Kinzi, i autor bloga Sex and Psychology. Pratite ga na Tviteru.

Više na VICE
VICE Channels