Ljudi plaćaju da bi dizali tegove na niskim temperaturama

Kad sam dobio mejl o novom fitnes studiju koji nudi trening na niskim temperaturama, glasno sam se nasmejala. Neće moći ove noći, Sotono zimski. Da, verujem da svete knjige greše i da je pakao hladan a ne vruć. Na skijanje ne idem. Kad lišće krene da žuti, mene krene a hvata panika. Ispod stola držim grejalicu. Užasava me sve što ima bilo kakve veze sa hladnoćom.

Ipak sam otišla u taj novi fitnes studio jer a) predstavnicima medija ništa ne naplaćuju, 2) velnes urednica mora da ispašta za svoje čitalaštvo, c) žarko sam želela da opovrgnem sve te glupave teorije o tome kako se bolje vežba na hladnom. Ja preferiram vrelu jogu i na džoging idem svake tople letnje noći.

Brrrn studio na Menhetnu traži 34 dolara po satu (da si nam ti živ i zdrav, fitnes svete grada Njujorka). U pitanju je mešavina joge, laganog dizanja tegova, i uglavnom blagih kor i kardio vežbi, uz izbor temperature: 7 ili 15 stepeni Celzijusa. Kao razumni mazohista, odlučila sam se za 15. Obukla sam se kao da treba da planinarim po Arktiku, ali ubrzo sam krenula da skidam sloj po sloj odeće. Da li je zaista trening bolji kad se intenzivno znojiš na hladnom? Sajt kaže da se na ovaj način „sagoreva više kalorija“, kao i da „telo pri nižim temperaturama bolje podnosi simptome umora.“

Prvih deset minuta smo se razgibavali uz Drejkovu muziku. Zatim smo prešli na sklekove iz čučnja, pa na jogu sa lakim tegovima. Podloga u teretani je bila dobro izbrazdana, pa nismo često proklizavali. Usledile su kor vežbe, pa zatim kor vežbe, i onda još malo kor vežbi. Njujorški fitnes, osim što vam prazni novčanik, poznat je po tome da pokušava da vas natera na samoubistvo – ko izdrži, izdržao je. Negde na pola treninga potpuno sam zaboravila da je hladno; znoj me je neobično osvežavao.

Ovaj trendi fitnes režim možda podseća na ideje Vima Hofa o trčanju kroz sneg bez odeće, ali ipak je nešto drugo u pitanju. (Ko ne zna, Hof je svojevremeno osnovao pokret za vežbanje u ekstremno hladnom okruženju.) Pominjem to poređenje Džonu Adamiku, jednom od vlasnika kluba, a on kaže da Brrrn takve ekstremne koncepte pokušava da donekle ipak ublaži i prilagodi običnom čoveku.

U čemu su tačno prednosti? Raspitala sam se, i izgleda da nije potpuno neosnovano sa naučne strane. Jedno istraživanje pokazalo je da izlaganjem nižim temperaturama čovek koristi „alternativnu strategiju za povećanje energije“, odnosno aktivira svoj metabolizam. Mišljenja stručnjaka su ipak podeljena, jer se istraživanja uglavnom bave samim boravkom u hladnom prostoru, ne konkretno vežbanjem.

„Pitanje je da li se tako zaista troši više kalorija“, kaže Ronel King, sportski fizijatar sa NYU. „Zavisi od toga odakle je čovek i koliko je tolerancije na hladnoću nasledio; to varira od osobe do osobe.“ Kin dodaje da je moj izbor temperature od 15 stepeni dobar jer sam tako mogla da se znojim bez preterane dehidracije. Sa gubitkom tečnosti, objašnjava on, vitalni elektroliti nestaju a performans opada.

Manje mu se sviđa ideja treninga pri temperaturi od 7 stepeni (iako ni to nije bukvalno da se smrzneš). Što je okruženje hladnije, to se telo teže zagreva. „U ekstremno hladnim uslovima, veći deo krvi se slije u torzo“, objašnjava King. „Na taj način telo kanališe toplotu tamo ge je neophodna, ali je uskraćuje ekstremitetima. To je nezgodno, na primer, za dizanje tegova jer kad ruke nisu dovoljno zagrejane, mišići postaju manje elastični.“

Realno gledano, svaka vežba je teža za organizam pri ekstremnim temperaturama, bilo da su one visoke ili niske. King dodaje a se na sve te uslove čovek može prilagoditi u zavisnosti od nasleđa i navika. Ja mu na to kažem da moje indijsko nasleđe izričito odbija sve vrste hladnoće. (Okej, taj stav možda ne podržava potpuno nauka, ali bar je politički korektnije nego reći ono što mi je palo na pamet kad sam po prvi put čula za koncept hladnog treninga: „To su neke gluposti za belce.“)

„Svako od nas do neke tačke toleriše ekstremnu temperaturu, u zavisnosti od toga u kom se delu sveta rodio i odrastao. Prethodno Svetsko prvenstvo u fudbalu održalo se u Brazilu, gde su timovi iz tropskih krajeva imali značajnu prednost jer su lakše podnosili vrućinu i veliku vlažnost nego Evropljani.“

Adamik i njego tim u Brrrn centru insistiraju na naučno dokazanim prednostima efikasnijeg treninga pri niskoj temperaturi, ali priznaju i da hladnoća dosta dobro motiviše čoveka da uloži napor i tako se zagreje. „Ako se adekvatnom odećom održava prihvatljiva telesna temperatura, i samo zagrevanje ume da bude vrlo okrepljujuće“, ističe Nikolas Skaljione, ortoped hirurg iz Zaker Hofstra Nortvel medicinske škole, ali naglašava da zagrevanje na hladnom ume da bude opasno, jer se povrede daleko lakše javljaju kad je pokretljivost ograničena. Što je niža temperatura, to su veće šanse da se preforsira mišić ili tetiva.

Upravo sam se toga plašila kad sam pročitala da ćemo na hladnoj temperaturi raditi jogu. Toplota meni pomaže da se razmrdam, pa lakše mogu da se vežem u čvor. Ali Brrrn pristup jogi ipak je akcentovao snagu više nego gipkost, a 15 stepeni verovatno nije dovoljno hladno da bi se smanjila pokretljivost mišića pri zagrevanju. Vlasnici teretane godinama su radili kao treneri pre nego što su otvorili Brrrn, tako da znaju šta rade. Nije mi se desila nikaka povreda, za razliku od onog puta 2013. kad sam upisala kurs za kik-boks u štiklama.

Preostalih 45 minuta treninga je prošlo OK. Od aerobika nisam imala prilike da osetim da mi je zima, a čak priznajem da mi je tokom kraćih odmora prijao svež vazduh. Da ne bih kvarila utisak, odlučila sam da preskočim drugi ponuđen trening, pri još nižoj temperaturi. Ako vas zanima, probajte da vežbate na samo 7 stepeni, ali na sopstvenu odgovornost.