Živim u Beogradu, ne vozim kola i imam psa - sasvim dovoljno izgovora da se vozim taksijem i u manje "hitnim" situacijama. Osim količine bačenih para mesečno kod taksi vožnje ne volim i pozivanje taksija telefonom ili još gore zaustavljanje taksija na ulici, plaćanje kešom ili čekanje "da uhvati signal da prođe kartica". Reklo bih se da sam najgora razmažena milenijalka. I jesam.Problem pozivanja telefonom sam donekle rešila putem Tvitera, kada je Naxis Taxi uveo tu opciju. Njihova aplikacija mi je bila prekomplikovana za upotrebu, nekako se nisam snašla sa tim i ostala sam na Tviteru. Problem sa Tviterom je što je tu i dalje posrednik u komunkaciji neka centrala. Tako se dešavalo, pogotovo od kako živim u zgradi koja nije na samoj ulici, da taksisti imaju problem da me pronađu.
Reklame
Još gore je kada me na kraju pronađu sa zakašnjenjem i onda ih centrala kazni tako što moraju da me voze za džabe ili ih isključe skroz iz vožnje za taj dan.Drugi problem sa kojim sam se suočavala je to što moram da najavim kada idem sa psom, jer nisu svi vozači pet frendly. U drugim firmama, poput Lux taksija, taj luksuz se dodatno naplaćuje 100 dinara. Nekad mi se dešavalo da zaboravim da sam sa psom pa pozovem taksi bez najave što naravno izazove probleme. U najvećem broju slučajeva sam opisivala svog psa.
Pre dve godine sam probala Car:go na nagovor druga: "To ti je kao Uber, samo srpsko!" Meni, koja se do tada nisam vozila Uberom, ta informacija nije mnogo značila ali sam tražila način da smanjim svoje troškove i rešim se tih problema milenijalsa - plaćanja kešom, čekanja, telefoniranja ili bilo kakve dodatne bespotrebne komunikacije.Tada, 2016. problem je bio premalo vozača na ulicama, pa ste taj isti auto čekali više od 10 minuta jer bi dolazio sa druge strane grada. Od koleginice - Car:go korisnice sam nedavno čula da joj je najveći problem to što, zbog niže cene vožnje, sada češće bira da se vozi kolima nego da ide gradskim prevozom ili peške. "Mislim se, to je samo 300 dinara. A bude 300 po 300 i ode cela plata" poverava mi se Sara. Ja tu čujem samo benefite i dajem drugu šansu ovom startapu. I stvarno - niže cene, pogotovo noću pošto Car:go nema tri, već jednu tarifu. Pas može uvek, ne mora da se naglasi. Izlazim iz kola bez da se hvatam za novčanik, jer se pare automatski skidaju sa računa - banja. Naravno, ja kao i Sara, sada češće sedam u Car:go.
Reklame
I dalje nisam stopostotni fan Car:go usluge - vozači nisu profesionalni vozači, pitanje je koliko imaju iskustva. Dešava se da ja ne upišem destinaciju, tako da im GPS ne pokaže kuda da voze a grad ne poznaju ni upola dobro kao iskusni taksisti. Ako negde žurim, mogu da zaboravim na žutu traku i nemam poverenja u aplikacije, pogotovo one kojima treba da dam podatke svoje kartice.Svaku vožnju koristim da proćaskam malo sa vozačima i saznam ko su, da li im je to primarni izvor prihoda, koliko dugo voze i slično. Oni koji nisu ranije radili ovaj posao mi pričaju mi o "trikovima" koje moraju da nauče "skapirao sam da je besmisleno da ujutru budem na Novom Beogradu, kada svi idu na Novi Beograd", priča mi Miloš koji je tek dve nedelje u poslu.Marko, koji vozi auto sa TX tablicama mi priča da je nedavno prešao u Car:go jer mu burazer radi u Čikagu u Uberu i ubija se od para. Kapira i Marko da ovde nema toliko jeftinog goriva da bi zarađivao kao brat, ali mu je, kako kaže isplativije: "Ovi mi uzmu 20% od onoga što zaradim, a ovako moram da plaćam onaj mesečni paušal."Jedan od Car:go vozača mi se poverio da noću, zbog niže cene koje Car:go ima i tako lakše "kupi" mlađe iz klabinga, on i kolege, kako je rekao "spuštaju telefon dole" da ih taksisti ne vide, jer su im neki pravili probleme i nasrtali na njih.Par dana kasnije došlo je do incidenta kada su taksisti napali vozača Car:go. Iste večeri sam pričala sa Banetom, Car:go vozačem koji mi je rekao: "Znaš kako, ako se ovo nastavi ovako, ja ću da batalim. Dobra je kinta, ali moj život više vredi."Juče su taksisti izašli na ulice sa novim zahtevima. Tražili od Vlade reši urgentne probleme taksista u zemlja li i da zabrani poslovanje Car:go zbog, kako su rekli "nelojalne konkurencije i sive ekonomije". Po povratku sa posla, zaustavila sam se na jednoj taksi stanici da ih pitam da mi bolje pojasne razlog protesta. Njih par, koji su imali vremena da popričaju sa mnom su istakli da im je strah od novih kompanija i uzimanja poslova najveći: "U Beogradu i sad ima previše taksija, a tek će ih biti."Na takav odgovor ostajem nema, jer ne postoji pametan odgovor za nekoga ko ti kaže da se plaši za sopstvenu egzistenciju. Njihove stanice se oglašavaju, beograđani čekaju na njih. Izvinjavaju mi se što moraju da pođu. Ja im se zahvaljujem i nadam da će borba za Beograd u koju su nesvesno upali biti fer i da će nam svima doneti bolje usluge, bolje radne uslove a nikako nasilje kog se plaše jedni i otkaze kojih se plaše drugi.
Pre dve godine sam probala Car:go na nagovor druga: "To ti je kao Uber, samo srpsko!" Meni, koja se do tada nisam vozila Uberom, ta informacija nije mnogo značila ali sam tražila način da smanjim svoje troškove i rešim se tih problema milenijalsa - plaćanja kešom, čekanja, telefoniranja ili bilo kakve dodatne bespotrebne komunikacije.Tada, 2016. problem je bio premalo vozača na ulicama, pa ste taj isti auto čekali više od 10 minuta jer bi dolazio sa druge strane grada. Od koleginice - Car:go korisnice sam nedavno čula da joj je najveći problem to što, zbog niže cene vožnje, sada češće bira da se vozi kolima nego da ide gradskim prevozom ili peške. "Mislim se, to je samo 300 dinara. A bude 300 po 300 i ode cela plata" poverava mi se Sara. Ja tu čujem samo benefite i dajem drugu šansu ovom startapu. I stvarno - niže cene, pogotovo noću pošto Car:go nema tri, već jednu tarifu. Pas može uvek, ne mora da se naglasi. Izlazim iz kola bez da se hvatam za novčanik, jer se pare automatski skidaju sa računa - banja. Naravno, ja kao i Sara, sada češće sedam u Car:go.I dalje nisam stopostotni fan Car:go usluge - vozači nisu profesionalni vozači, pitanje je koliko imaju iskustva. Dešava se da ja ne upišem destinaciju, tako da im GPS ne pokaže kuda da voze a grad ne poznaju ni upola dobro kao iskusni taksisti. Ako negde žurim, mogu da zaboravim na žutu traku i nemam poverenja u aplikacije, pogotovo one kojima treba da dam podatke svoje kartice.Svaku vožnju koristim da proćaskam malo sa vozačima i saznam ko su, da li im je to primarni izvor prihoda, koliko dugo voze i slično. Oni koji nisu ranije radili ovaj posao mi pričaju mi o "trikovima" koje moraju da nauče "skapirao sam da je besmisleno da ujutru budem na Novom Beogradu, kada svi idu na Novi Beograd", priča mi Miloš koji je tek dve nedelje u poslu.Marko, koji vozi auto sa TX tablicama mi priča da je nedavno prešao u Car:go jer mu burazer radi u Čikagu u Uberu i ubija se od para. Kapira i Marko da ovde nema toliko jeftinog goriva da bi zarađivao kao brat, ali mu je, kako kaže isplativije: "Ovi mi uzmu 20% od onoga što zaradim, a ovako moram da plaćam onaj mesečni paušal."Jedan od Car:go vozača mi se poverio da noću, zbog niže cene koje Car:go ima i tako lakše "kupi" mlađe iz klabinga, on i kolege, kako je rekao "spuštaju telefon dole" da ih taksisti ne vide, jer su im neki pravili probleme i nasrtali na njih.Par dana kasnije došlo je do incidenta kada su taksisti napali vozača Car:go. Iste večeri sam pričala sa Banetom, Car:go vozačem koji mi je rekao: "Znaš kako, ako se ovo nastavi ovako, ja ću da batalim. Dobra je kinta, ali moj život više vredi."Juče su taksisti izašli na ulice sa novim zahtevima. Tražili od Vlade reši urgentne probleme taksista u zemlja li i da zabrani poslovanje Car:go zbog, kako su rekli "nelojalne konkurencije i sive ekonomije". Po povratku sa posla, zaustavila sam se na jednoj taksi stanici da ih pitam da mi bolje pojasne razlog protesta. Njih par, koji su imali vremena da popričaju sa mnom su istakli da im je strah od novih kompanija i uzimanja poslova najveći: "U Beogradu i sad ima previše taksija, a tek će ih biti."Na takav odgovor ostajem nema, jer ne postoji pametan odgovor za nekoga ko ti kaže da se plaši za sopstvenu egzistenciju. Njihove stanice se oglašavaju, beograđani čekaju na njih. Izvinjavaju mi se što moraju da pođu. Ja im se zahvaljujem i nadam da će borba za Beograd u koju su nesvesno upali biti fer i da će nam svima doneti bolje usluge, bolje radne uslove a nikako nasilje kog se plaše jedni i otkaze kojih se plaše drugi.