Prošlog avgusta, Danijel Gersio planirala je da radi preko vikenda, ali je na vestima čula da se neko automobilom zaleteo u masu kontramitingaša koji su sprečili skup belih nacionalista u Šarlotsvilu. Tridesetogodišnja autorka iz Njujorka nije mogla da se skoncentriše na posao, pa je sebe častila jednim pićem.„Rekla sam sebi OK, počela si da piješ od dve popodne, i to na prazan stomak“, kaže Gersio. „Umesto da ručam, ja sam se dohvatila flaše.“
Reklame
Ona se ovako obično ne ponaša. Kaže da je početkom svojih dvadesetih godina radila u baru i navikla se na piće, ali je godinama radila na tome da promeni navike tako da je svela konzumaciju alkohola na jednom ili dva puta nedeljno. Ali krajem 2015., počela je da se vraća na staro. Na porodičnim okupljanjima, neko bi izrazio svoju podršku za Donalda Trampa, pa je Gersio morala da se smiri pićem.„Počela sam da pijem u krugu porodice kao kad izlazim sa prijateljima“, kaže ona.Posle izbora, stvari su samo išle nizbrdo. Osećala se „anksiozno i beskorisno“, tako da je počela da sa po par pića dnevno kompenzuje stres koji su joj izazivale vesti i posao.„U januaru, bilo je tri meseca od kako sam počela da pijem dve-tri čaše vina svake večeri – što nimalo ne liči na mene. Počela sam da se loše osećam i fizički.“Vesti iz politike i sveta glavni su izvor anksioznosti za veliki broj Amerikanaca: čak 57% ispitanika, levo ili desno orijentisanih, tvrdi da im politika izaziva stres zaključeno je u istraživanju APA, dok 49% njih vezuje taj stres za pobedu Donalda Trampa na predsedničkim izborima 2016.
Konstantno prisustvo vesti i brzina kojom se one šire podiže nivo stresa, preplavljuje nas pričama koje izazivaju bes, strah, i frustraciju. „Nekad su dovoljni i sami naslovi.“
Onlajn portal CareDash sproveo je anketu koja je pokazala kako se Amerikanci okreću lošim navikama: 41% ljudi uzrasta 18-44 tvrdi da su se zbog rezultata izbora odali piću, pušenju, i slaboj ishrani.
Reklame
Dr Stiven Stosni, bračni savetnik iz Vašingtona koji je sarađivao sa CareDash na pomenutom ispitivanju javnog mnenja zove ovu pojavu „post-izbornim stresom“. Fenomen se zasniva na dominaciji emotivnog, „dečjeg“ mozga nad racionalnim „odraslim“ mozgom, što vodi ka osećanju nezadovoljstva. Termin je izmislio da bi opisao naizgled privremenu pojavu – mislio je da će se ovo sve ređe dešavati što dalje izborna kampanja bude bila iza nas.„Očekivao sam da će popustiti do Božića“, kaže Stosni, „što je bio veliki promašaj.“Sada ovaj fenomen zove „naslovni stres“, i smatra da ga uzrokuje 24-časovni ciklus vesti u medijima i na društvenim mrežama. Konstantna pristupačnost vesti i brzina kojom se one šire podiže nivo stresa, preplavljuje nas pričama koje izazivaju bes, strah, i frustraciju. „Nekad su dovoljni i sami naslovi“, dodaje Stosni.
Preko telefona, vesti da as prate gde god da krenemo; Getty Images
Ljudi se, naravno, na različite načine nose sa ovim povišenim stanjem emocija, od vežbanja do meditacije, ali najlakši način da se ublaži stres skrolovanja kroz lažne i prave vesti je jedno žestoko piće, ili dva-tri.Trend alkoholisanja pikovao je u ključnim trenucima izborne kampanje. Drizly, onlajn servis koji isporučuje pivo, vino, i druga pića zabeležio je skok od 86% u količini narudžbina u izbornoj noći 2016. Iz Minibar Delivery kažu za MUNCHIES da su tog dana prodali 64% više pića nego bilo kod drugog utorka u novembru; najviše su ih zvali Menhetn, Bruklin, Dalas, Hjuston, i Vašington, a prosečna cena narudžbine bila je 72 dolara i 55 centi.
Reklame
Amerikanci su se nalivali i pre glasanja, naravno. Na dan poslednje predsedničke debate, 19. oktobra prošle godine, prodaje su skočile više od 29%.
„Alkohol smanjuje anksioznost… ali u prevelikoj količini vodi u depresiju. Ipak, prvo piće smiruje. Kad god postoje tenzije u javnosti, alkohol se više pije.“
Što se tiče ugostiteljstva u SAD, po podacima Državnog udruženja vlasnika restorana, jul 2017. bio je treći mesec zaredom u kom se beleže sve veće prodaje alkohola. U avgustu 2017., restorani su zaradili u totalu 56.6 milijardi, jednu više nego prošlog septembra. Štaviše, samo barovi i kafane su ove godine zaradili 19.8 milijardi, 2.5% više od prošle godine.„Alkohol smanjuje anksioznost“, kaže Stosni. „Naravno, u prevelikoj količini vodi u depresiju. Ali prvo piće smiruje. Kad god postoje tenzije u javnosti, alkohol se više pije.“Karen Borgesi (48) iz Nju Džerzija bila je uznemirena rezultatima izbora, pa je povećala konzumaciju i vesti i alkohola. Oduvek je bila politički aktivna, ali nesvakidašnja dešavanja koja su usledila posle izbora pretvorila su svet u rijaliti šou koji nije mogla da isključi.Borgesi kaže da je noću gledala MSNBC do sitnih sata, obično uz vino. „Da li će mi piće postati problem sa vremenom? Možda bi trebalo da se pripazim. Ne pijem baš svake večeri, ali skoro svake.“Kurt Foks takođe gleda vesti sve češće, sa pivom u ruci. Ovaj 55-godišnjak aktivan je na društvenim mrežama, gde kaže da se trudi da „iznerviram što više ljudi”. Pivo mu daje dodatno samopouzdanje, što uz sadržaj koji gleda vodi do vatrenih Fejsbuk statusa.
Reklame
„Petkom uveče gledam Bila Mahera, koji me isto nervira, i onda mi se sve skupi pa napišem ono što inače ne bih da nisam popio koje piće“, kaže Foks.
Predsednik Tramp napušta Belu kuću, 4. decembar 2017.; Getty Images / Alex Wong
U proseku Borgesi popije dva do četiri pića dnevno, i nije jedina među žiteljima SAD. Zajedničko ispitivanje Psihijatrijskog instituta države Njujork i Univerziteta Kolumbija čiji su rezultati objavljeni letos u JAMA Psychiatry, pokazalo je da se od perioda 2001-2002 do perioda 2012-2013 procenat žena koje piju bar četiri puta dnevno i muškaraca koji piju bar pet povećao za 30%.Analisa, umetnica iz Njujorka, počela je više da pije posle izbora jer je češće izlazila. Ona smatra da su određeni klubovi bezbedan prostor za kvir osobe i pripadnike rasnih manjina, na primer Bossa Nova Civic Club u Bušviku. Rezultat izbora mnogi su doživeli kao gubitak bezbednosti, pa traže saosećanje u inkluzivnim mestima za okupljanje.„Ljudima su najviše nedostajale zabave“, smatra tridesetogodišnja Analisa, „prostori u kojima će moći da se oslobode frustracije, da osete da poseduju nešto sasvim svoje. Hteli smo da povratimo posed nad nečim.“Iako deluje da je za većinu opijanje bio put do opuštanja, politička klima inspirisala je mnoge da pokušaju da povrate kontrolu – bilo to samopouzdanje u noćnom klubu, ili hrabrost da se postuje nešto provokativno putem društvenih mreža.Foks čak kaže da, kad malo popije, u većoj meri saoseća sa drugima a posebno žrtvama odluka aktualne administracije. Možda je upravo to najpotrebnije današnjem svetu.
