Juče je u svim medijima odjeknula vest da je srpska naučnica Magdalena Đorđević osvojila prestižni evropski grant za istraživanje kvark-gluonske plazme. Prvo me je obradovalo to što mogu da pročitam bilo kakav naslov u medijima koji je iz sfere nauke u Srbiji, a potom i to što je neko odavde dobio novac za tako veliki projekat. Htela sam šerujem vest na Fejsbuku, ali sam ubrzo ukapirala da nemam pojma o čemu se radi. Reč kvark mi je zazvučala kao neki robot sa kljunom, a plazma je za mene isključivo najpopularniji keks u Srbiji i nešto što obožavam da jedem sa mlekom. Ili se možda misli na TV plazmu?
Reklame
Raspitala sam se unaokolo i shvatila da se većina ljudi raduje, slavi, lajkuje i šeruje, a nema pojma šta je zapravo u pitanju. Svi su šerovali vest uz propratne pozdrave "Bravo" i "Napred Srbija", a odgovori koje sam dobijala kada bih ih upitala o čemu se tu radi bili su uglavnom "nešto u vezi sa fizikom" i "ma otkud znam šta je, bitno je da smo dobili."Pošto se u vestima pominje da je reč o najznačajnijoj podršci koju je jedan istraživač sa Zapadnog Balkana u oblasti prirodnih nauka ikada dobio od Evrope, rešila sam da otkrijem ŠTA JE TO KVARK?Vikipedija nije bila od pomoći jer je nudila previše stručno i štrebersko objašnjenje za nekog ko je u srednjoj imao klimavu dvojku iz fizike, te sam odgovor potražila od Antuna Balaža, zamenika direktora Instituta za fiziku gde će se ovo istraživanje odvijati. Zamolila sam ga da mi na pitanje odgovori jezikom običnih smrtnika, a.k.a duduka za nauku.- Ljudi su od davnina pokušavali da shvate šta je to što čini materiju. Još su stari Grci zamišljali da se materija sastoji od atoma i dugo se mislilo da atomi ne mogu da se podele na sitnije deliće i to verovanje je trajalo sve do početka 20. veka, kada je otkriveno da i atomi mogu da se podele, da se sastoje od elektrona, protona i neutrona. To su neke čestice za koje si čula, je l' da?- počeo je on.Do ovog dela je sve jasno. Počela sam da zamišljam loptice različitih boja koje se spajaju. Idemo dalje.
Reklame
- Međutim, kasnije, pre dvadesetak godina, ljudi su shvatili da i protoni i neutroni mogu dalje da se podele. Sada verujemo da su kvarkovi finalni odgovor. Da se protoni i neutroni sastoje od njih. To su čestice koje imaju veoma zanimljive osobine, pa su zbog toga privlačne naučnicima. Jedna od tih osobina je da ne možemo nikada da ih izdvojimo i posebno posmatramo. Oni mogu da žive samo zajedno, kada se spoje i čine druge čestice poput protona i neutrona. Oni među sobom imaju takvu reakciju da, kada pokušamo da ih razdvojimo, oni krenu snažno da se privlače, a kada su zajedno, među njima neka nikakve reakcije - nastavio je.Okej, kvarkovi su zapravo kao moje drugarice koje ne mogu da funkcionišu ukoliko nisu u vezi, moraju da budu vezane kao krpelj za nekoga uvek. Je l' tako?- Pa, da, tako nekako. Kod ovih čestica ne važi ono "daleko od očiju, daleko od srca", kod njih je skroz suprotno, kada su razdvojeni, čvrsto se privlače. Ljudi su uspeli da ih eksperimentalno otrkiju u CERN-u u Ženevi i to samo u sudarima kad ih spojimo velikom enegrijom, tada imamo dokaze da postoje. Ali čim prođe vreme, one se povežu drugim kvarkovima. Njihovo otkriće je iskonska ljudska potreba da se shvati koji su gradivni elementi materije. Ako znamo šta su elementi možemo da objašnjavamo i pojave - objasnio mi je on.
Kvarkovi se primećuju samo kada su spojeni
Razumela sam šta su kvarkovi. Nisu roboti, niti se jedu. Ono što je ostalo misterija je čemu je namenjena nagrada?- Magdalena istražuje različite procese u koje su uključeni kvarkovi i u teškoj konkurenciji dobila je taj grant koji će joj omogućiti da finansira svoje istraživanje i određeni broj ljudi na doktorskim studijama koji će raditi sa njom. Nastaviće saradnju sa vodećim naučnicima iz inostranstva koji će provesti neko vreme kod nas na Institutu - dodao je Antun.Magdalena Đorđević je diplomirala na Fizičkom fakultetu u Beogradu, a potom je otišla u Ameriku gde je doktorirala na Univerzitetu Kolumbijau Njujorku, a svoja istraživanja u oblasti nuklearne fizike nastavila u Ohaju. Pre pet godina vratila se u Srbiju i odazvala se na poziv Instituta za fiziku,- Nemam u planu odlazak iz zemlje jer da sam želela da ostanem u inostranstvu, ne bih se ni vraćala u Srbiju. Volela bih da ovaj primer bude podstrek našoj Vladi da naša nauka ima potencijal i da naše istraživače treba podržati - izjavila je optimistično Magdalena Đorđević za Centar za promociju nauke.Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
