​Vodič za marksizam

Može li se vrednost ovog vodiča od A do Z objektivno izmeriti brojem sati utrošenih na to da se on proizvede?

Ateizam

U marksizmu se verovanje u postojanje Boga smatra amoralnim i antiljudskim; štaviše, religija je samo još jedno sredstvo vladajuće klase za kontrolisanje masa i održavanje statusa kvo.

Buržoazija

Buržoazija je profitirajuća srednja društvena klasa, za koju je Karls Marks tvrdio da izvesno zarađuje više od radničke, ali ne i dovoljno da bi bila manje nesrećna od nje.

Das Kapital

Kao Marksovo kapitalno delo, Das Kapital je opsežna analiza i kritika ekonomije kapitalizma. Prevodi se kao Kapital, ali naslov knjige na nemačkom mnogo više mrači i oblači, što je savršeno u skladu sa njenim sadržajem.

Eksploatacija

Marksov ključni zaključak o kapitalizmu bio je da kad kompanija koja vas angažuje da za nju obavite neki posao zaradi više nego vi – to je eksploatacija. Kao u mom slučaju dok pišem ovaj tekst.

Fred

Marksova revolucionarna aktivnost protiv kapitalizma osudila ga je na život u izgnanstvu i siromaštvu. Na sreću, njegov rad je finansijski izdržavao njegov prijatelj i saradnik Fridrih Engels, koji je imao gomilu novca zato što je bio sin bogatog kapitaliste.

Grčevita borba

Ona postoji.

Hegelijanizam

Hegelov složen, teorijski rad ne samo da je uticao na Marksovo strukturalno razumevanje ekonomije, već je i dobra alternativa pilulama ako imate problema sa spavanjem.

Industrijska revolucija

Industrijska revolucija (1760-1840) bio je period ubrzanog tehnološkog razvoja koji je unapredio model rada i zapošljavanja, usput uništivši gomilu tradicionalnih zanata i narušivši sigurnost radnih mesta vekovima pre nego što je izmišljen internet.

Jezik

Marksizam je na današnjoj kapitalističkoj planeti autsajderska ideologija, sa pristalicama koje se identifikuju sa buntovničkom terminologijom. Ako čujete nekoga da zagovara potrebu za "kontrolisanjem sredstava za proizvodnju", "kolektivizacijom dobara" i "preraspodelom bogatstva", ta osoba je marksista i predlaže ekonomsku reorganizaciju nužnu zbog realnosti klimatskih promena.

Kapitalizam

Kapitalizam je sistem socijalne organizacije zasnovan na klasnim odnosima potčinjenosti proizvodnji, profitu i trgovini.

Kvalitet/Kvantitet

Hegel je odnos između ova dva predstavio kao kritičku granicu između konačnog i beskonačnog.

Ljudski rad/Odmor

Zapostavljen na stranicama Das Kapitala posvećenim objašnjavanju teorije viška vrednosti i tokova kapitala jeste Marksov zaključak da ako već industrija postiže toliko toga, možda bi prosto trebalo mašinama da prepustimo da rade što je više moguće, a da za to vreme mi leškarimo.

Marks, Karl

Marksizam je tumačenje ideja Karla Marksa u teoriji i praksi, za koje je sam Marks jednom izjavio: "Jedno je sigurno: ja nisam marksista."

Mladohegelijanci

Mladohegelijanci bili su grupa nemačkih intelektualaca koji su se pozivali na rad i nasleđe pokojnog filozofa, pisali o njemu i nadovezivali se na njega. I Marks i Engels bili su pripadnici mladohegelijanaca, ali su se na kraju odvojili kada su zaključili da je osnova moći vlasništvo nad kapitalom, a ne organizovana religija.

Nijanse

U detaljima nagomilanim posle više od veka i po kulturološke, ekonomske i političke analize marksističke filozofije postoje nijanse, ali ih nećete mnogo naći u jednom vodiču od A do Z.

Objektivizacija

Objektivizacija je prelazak ljudske aktivnosti u materijalni oblik. U idealnoj situaciji, proizvod rada radnika odražavao bi njegovu ličnost, ali zbog otuđenja (vidi sledeću stavku), proizvod rada radniku postaje stran.

Otuđenje

To je emocionalno neučestvovanje radnika u njihovim repetitivnim industrijskim zadacima — veoma nalik službenicima zaduženim za rad sa strankama kod vašeg kablovskog operatera. Oni deluju kao da ih je baš briga za ono što rade i stoga su otuđeni.

Proletarijat

To su radnici čiji ponižavajući, dehumanizovani, nedovoljno plaćeni rad stvara profit uz čiju pomoć buržoazija ne uspeva da bude manje nesrećna.

Revolucija

Marksizam zaključuje da će se promena u društvu dogoditi zato što kapitalizam dopušta buržoaziji da iskorišćava proletarijat, što dovodi do proleterske revolucije.

Svojina

Jedini način da se postigne potpuna društvena jednakost jeste da se postigne potpuna ekonomska jednakost. Da bi se to ostvarilo, Marks je predložio ukidanje postojanje privatne svojine i kolektivizaciju sveg bogatstva koje će raspodeliti država. Upravo iz ovog razloga, marksističko ubeđenje mladih ljudi traje tačno do trenutka kad naslede kuću od pokojnog rođaka.

Teoretičari

Marksiste, kao nekakvu bombonjeru, imate u raznim ukusima. Italijanski marksista Antonio Gramši teoretisao je da kapitalizam restruktuira društvene sisteme oko svojih ključnih vrednosti. Frankfurtska filozofska škola govorila je o tome kako kapitalizam utiče na psihologiju, pa čak i libido. Herbert Markuze izašao je na binu na Vudstoku da čestita deci što su odbacili potrošačko društvo, dok je Teodor Adorno negovao neke prilično čudne ideje o džezu. Marksizam je možda zasnovan na ekonomiji, ali kod marksista koji analiziraju bukvalno sve, od filmskih teorija do feminizma, nikad ne znate šta ćete zapravo da dobijete.

Udruživanje u sindikate

Sindikati su organizacije radnika koje kolektivno izlaze na kraj sa poslodavcima, a dotični poslodavci ih najčešće satanizuju kao marksističke.

Vrednost

Teorija viška vrednosti objašnjava razliku između cene proizvodnje i kupovne moći. U savršenom ekonomskom modelu, višak vrednosti ne postoji zato što ljudi plaćaju samo cenu proizvodnje artikla, a tržište je efikasno. Ali kapitalizam računa na to da je kupovna moć značajno viša od cene proizvodnje, a kapitalista taj "višak vrednosti" zadržava za sebe kao profit.

XX

Prema tvrdnjama marksističkog feminizma, žene su posebno ugnjetene u kapitalizmu, jer većina ženskog rada (kućni poslovi, odgajanje dece, i tako dalje) nije plaćeno. Potčinjenost žena ne nastaje zbog bioloških manjkavosti već zbog društvenih odnosa — posebno zbog želje muškaraca da kontrolišu ženski rad i seksualnost, čija je paradigma postala institucionalizovana u ideji nuklearne porodice.

Znanje

Marks je bio materijalni dečko koji je živeo u materijalnom svetu, u smislu da je ideje o društvu dobijao posmatrajući materijalne uslove u kojima ljudi zapravo žive.

Žižek, Slavoj

Nekada davno, katedre za političke nauke na univerzitetima širom zapadnog sveta vrvile su od vojske bradatih profesora marksizma u somotskim sakoima, koji su kapitalizam objašnjavali studentima naizmenično pijuckajući vino i izvodeći pesme Leonarda Koena na akustičnoj gitari. Ostaci ove generacije, neproporcionalno pogođene koronarnim problemima, oličeni su u Slavoju Žižeku, omnimarksisti koji mnogo puši i mnogo pije, piše knjige, štancuje kolumne, suprotstavlja se konzervativcima na tribinama i izjavljuje da će "komunizam pobediti" sa takvim nadahnutim ubeđenjem da vam se isplati da još neko vreme čuvate ovaj koristan vodič.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu