Poslednja epizoda „Igra prestola“ je vratila stare favorite

Upozorenje: Spojleri, ako niste ispratili šestu sezonu, sedmu epizodu.

O sisama i zmajevima

Ovonedeljna Igra prestola sadrži nivo hajpa toliko žestok, da ne može da se opiše. Tako da retki tizeri, u kojima je Ijan Mekšejn – koji je elegantno opisao seriju kao „sise i zmajevi" – doneo je kredibilitet (i plate za zaposlene) kao vaskrsli ubica koji trguje svojim mačevima kako bi vodio svoju ekipu namučenih mirovnjaka. Trenutno je Igra prestola omiljena svetska feudalna sapunica, možda zato što i nije toliko loše imati za gostujuće zvezde ljude iz zlatnih godina šou biznisa u svakoj epizodi: defiluju sve pevajući i igrajući, kao da su u Mapet šou – Rip Torn i Kris Kristoferson kao duhoviti dezerteri iz Night's Watch-a, Rodžer Mur kao lord koji večno kasni i izvinjava se što je zakasnio na gozbu i Sandi Dunkan koja kraljica patuljaka.

U svakom slučaju, Ijan Mekšejnov Brat Rej ponovo nam predstavlja Sandora Kligejna, Lovačkog Psa, koji je prekršio zakletvu i nasiljem i svojom ishranom koja uključuje piletinu kako bi pomogao zajednici Brata Reja šta pretpostavljam da je napredak, osim ako zaista slave svoju slobodu na pravi paganski trendi hipi način dok prave Wicker Man-a. „Nasilje je zaraza," rekao je Lovačkom psu. „Ne lečite zarazu tako što je širite na još veći broj ljudi." Kligejn je grobar iz knjiga, i iako u seriji postaje drvoseča, i dalje ima potrebu da sahrani poneki leš nakon što razbojnici obese Mekšejna. Ne znam šta je crnje, to što je Brotherhood Without Banners, jedna vesela banda Marksista, koja se svodi na ucenjivačku delatnost, ili to što Lovački Pas traži osvetu za posvećene pacifiste. U oba slučaja, to je divna polazna tačka za epizodu koja se zove "The Broken Man", ali će sigurno biti zapamćena kao "Epizoda sa Ijanom Mekšejnom". Počivaj u miru, ti šmekeru, kauboju koji psuješ/pirate, ti faco.

Uteha u molitvi i dobrim delima

Malo sam spor u kapiranju prošle nedelje verujući da bi razgovor sa kraljicom Mergeri mogao da bude iskren, pre nego neko proračunato politikanstvo. Bar nisam u tome sam: High Sparrow izgleda kao da je zakucan Marginom sposobnošću da citira svete zapise. Toliko da, posle prihvatanja toga da je siromašne "teško voleti" i savetovanje da zatvori oči i misli na Highgarden, dok obavlja svoju bračnu dužnost, predlaže joj da isproba "vodu koja okružuje oštro kamenje i umiri životinjsku prirodu" u razgovoru sa bakom Olenom. Nema nikakve šanse za to, kao što bi rekla dvorska dama Dijana Rig u svoja dva bezobrazna razgovora. Prvo kraljica Thorna ukoreva Margi pre nego što dobije dokaz o odanosti porodici svoje unuke (u obliku crteža ruže na pergamentu). I onda vrlo jako zakucava Sersei, pitajući je "Pitam se da li si ti najgora osoba koju sam ikada srela?" To je retoričko pitanje, i užasan način da odbiješ pruženu ruku pomirenja, ali ovo nije serija gde prevladaju razum i briga za druge. Dok teokratija u King's Landing-u nazaduje i Sersei ima potrebu da preokreće male svađe u krvave ratove, brine me da li će Tirelijevi da budu u fazonu da su u pripravnosti kao stari čuvari Starkova: kao crvena mrlja na parketu.

Kuća Starkova je mrtva

Na Severu, Džon, Davos i Sansa imaju neku vrstu javnog obećanja da će se baviti privremenim logorima Wildlings-a, Kućom Mormonta i Kućom Glovera. To su tri plemstva različitih zvanja koji obitavaju u tri tvrđave. Da li je to šala, matematički zadatak, bajka? Wildlings-i imaju džina (istog kao nekadašnji Predator koji se pojavio u drugoj sezoni kao Mountain), ali Džon čestita Tormundu na mesijanskoj pojavi ("Umro je za nas!") u prostom prizmenom opstanku. I kad pričate o opstanku gomili okorelih bradonja u krznu, koji jedu zečeve, obraćate im se istim jezikom. Pohod na Ostrvo medveda protiče više kao šala, dok srećemo svirepu i preslatku malu naslednicu Lijanu Mormont (rođaku lorda zapovednika Jeora, rođaka Joraha), koji zaista dobro šefuje, i koji imaju 62 ljudi na raspolaganju, od kojih se svako "bori snagom od deset Kineza." Mislim da se tu računa matematika. Prava priča o seru Davosu je uspeh – ali trik ne pali i treći put, jer Kuća Glovera (njihov magični simbol je rukavica, nažalost, nije Krispin) nije dirnuta poverenjem koje je pokazala Sansa u tradicionalnim srednjevekovnim propisima lojalnosti. To primorava Sansu da pošalje gavrana pomirenja u Liltlfinger u Vejlu, i to nije samo motivacija za zaplet. To je još jedno važno poglavlje u Sansinom obrazovanju. Njeno putovanje od kraljevskih običaja vođenja do zdravorazumskog shvatanja politike najbolja pokazuje suštinu glavne teme serije, trzaje rata između fantazije (gde je vera u stari svet nagrađena) i istorije (gde je prošlost uvek izmeštena sadašnjim okolnostima). Lord Glover je možda u pravu: Kuća Starkova je mrtva. Živela Kuća Starkova.

Full Frontal

Sad dok je šesta sezona u toku – zahvaljujući delimično bazičnoj epizodi sa flašom prošle nedelje – konačno imamo neke lepe prostrane scene, gde se likovi šepure okolo. Ovo je zaista tačno za Džejmija ( koji nije bio ovako harizmatično drzak još od druge sezona) i večna druga violina Bron (koji se nije uopšte pojavljivao prošle godine!). Njih dvoje se pojavljuju u trenutku "izvinjavamo se što pokušavamo da zavladamo" u Riveranu sa smešnim momentima u smeru napred-nazad koji se odigrava kao prelaz između Blackadder i Hee Haw. Pojavljuju se čak i svinje. Pregovaranje o taocima koje se odvija između glupavih Frejeva i Blekfiša (kao neki Betmen u mornaričkom , grizli stilu) protiče teško, možda zato što Edmur Tuli nije vrsta taoca koji inspiriše kompromis. A nije ni nešto što inspiriše scenariste očigledno, dok Edmur jedva da nešto priča u sezoni. Srećom, Kingslejer i Blekfiš imaju mnogo tema za razgovor: "Stotine ljudi će umreti." "Ne, hiljade." "Rat je završen.""Ne, nije.""Prestoli su dosadni." Šteta je što se ova dvojica nisu našla u ovim temama. U boljem svetu, oni bi se takmičili u tome ko će imati bolji korset.

Pratimo Grejdžojse, koji su napravilai pauzu u bordelu Volantis na putu do Dineris. Teon je imao žestoki susret sa sestrom Jarom, koja mu kaže da popije svoj prokleti ejl i da ili prekine sopstvenu patnju ili da progna Rika. U bilo kojoj seriji, ovo bi bila čudna scenografija za ponovno duhovno rođenje; "sekspozicija" koja je inspirisana guzovima, košta seriju verovatno onoliko koliko gledalaca i privuče, vraća ponovo u igru Jaru, za nekog ko se loži na nju, da kompletira svoje misli govoreći "Sada, obzirom na to da je ovo moja poslednja noć na obali za neko vreme, ima da je izjebem."

Poslednji deo koji se odnosi na full frontal je u Bravosu, gde je Arju izbola Vaif i gde se, bar na trenutak pojavila kao mrtva. Ona preživljava – jedva – tako što skače u rov i posrće pred masom koja blene dok drži svoje iznutrice koje ispadaju iz stomaka. Sledeća epizoda se zove "Niko," tako da pretpostavljamo da ćemo saznati da li će Arja preživeti da bi ubila. I pre nego što kažete da je nezamislivo da Maisi Vilijams odustane od serije, setimo se da svaki lik može da nestane; Arja ne mora da živi da bi se Vilijams vratio u seriju, i Vaif može da napravi ozbiljnu štetu u Vesterosu, prerušena u izgubljenog Starka. Nemoguće? U principu da. Ali kad serija ide, izgubite osećaj uljuljkanosti koji prožima likove u većini serija, čime razbija predvidiv zaplet i oseća se umesto smrti i izdaje, opasnost da prevlada varvarstvo. Serija postaje, drugim rečima, nabijena tragedijom.

Poslednji radovi J.W. Mcormack se pojavljuje u Conjunctions, BOMB, i the New Republic. Pročitajte i druge tekstove na VICE-u ovde.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu