Reklame
Stubac

​Zašto žene moraju da prestanu da "kuliraju" i budu više histerične

Koliko god iskulirana ja bila, uvek su se stalno pojavljivale nove stvari oko kojih je trebalo da budem još iskuliranija.

pisao Alison Stevenson
06 Septembar 2016, 5:19am

Već decenijama nikako nije u modi proglašavati ženu histeričnom. Sama reč, naravno, priziva histeriju — mentalnu bolest od koje su obolevale samo žene i koja je, stotinama godina, pohodila muškarce (koji su je i izmislili). Simptomi histerije varirali su u različitim istorijskim periodima, od pravih pravcatih epileptičnih napada do nervoze, iritacije, anksioznosti i osećanja "težine" u abdomenu. U svojoj suštini, histerija je bila materijalizacija mentalnog nezadovoljstva time što ste žena, pojačanog odsustvom poštovanja muškaraca i nedostatkom seksa.

Tek je u 19. veku pronađen popularan " lek" za histeriju – odlazak kod profesionalnog lekara koji bi protrljao ženi klitoris dok ne svrši. Odjednom, svi njeni simptomi bili su izlečeni — makar privremeno — i vrlo brzo su lekari počeli da imaju stalne mušterije. To je na kraju dovelo do nastanka vibratora, koje su zauzeti doktori počeli da koriste zato što njihovi prstići više nisu mogli da namire potražnju.

Srećom, žene se više ne proglašavaju histeričnim (bar ne među zdravstvenim radnicima), a većina muškaraca razume našu želju da doživimo orgazam. Neki čak znaju i kako da nas do njega dovedu. I iako povremeno možete čuti nekog lika kako priča o svojoj "ludoj" bivšoj, čak je i to izašlo iz mode. "Dobri momci" znaju da ne treba tako da nas zovu, jer tako silovatelji zovu žene koje ih optužuju za silovanje, a "dobri momci" ne žele da se poistovećuju sa silovateljima.

I tu na red dolazi moje veliko pitanje: zašto sam se u svojim formativnim godinama zabavljanja i dalje strašno plašila da će me neko nazvati histeričnom ili ludom? Nije li društvo prevazišlo sve to? Bilo je to zato što je taj izraz bio zamenjen nečim mnogo podmuklijim. Bio je zamenjen terminom "iskulirana".

"Zato sam rane godine zabavljanja provela na zadnjem sedištu, dozvoljavajući da me muškarci neprestano voze u Iskuliranotopiju, gde devojke nikad nisu zahtevne, emotivne, ljubomorne ili dominantne."

U članku za Matter objavljenom u aprilu prošle godine, Alana Mesi pisala je šta su jezive posledice toga kad ste "iskulirane" , tvrdeći da smo dostigle vrhunac iskuliranosti. "Iskuliranost se sada uvukla i u naše ljubavne živote i naterala one među nama koje bi želele da razmenjuju osećanja i budu odgovorne da se takmiče u Olimpijadi blaziranosti sa kim god u tom trenutku da izlaze", napisala je ona. Ja se sa tim savršeno slažem.

Biti iskulirana žena suprotno je od histerične. Kad ste iskulirane, uvek ste smirene, hladne, sabrane i spremne na jebačinu bez obaveza. Ili, kao što to Mesijeva kaže, "iskuliranost od nas traži da odbacimo jezik muvanja i požude kako ne bismo izgledale kao da nam je na bilo koji način stalo do drugih ljudskih bića." Ko tačno traži od nas da to odbacujemo? Muškarci sa kojima se krešemo. Kao i histerična žena, iskulirana žena je skrojena po muškim očekivanjima kako treba da se ponašamo — i još važnije — reagujemo.

Pritisak da budem iskulirana bio je razlog zašto sam se pretvarala da se slažem sa otvorenom vezom, iako to sranje zapravo nije za mene . On je bio i razlog zašto nikad nisam digla glas protiv muškaraca koji su me kresali a potom ignorisali . Zato sam se ponašala kao da je u redu kad me neko sa kim sam u ozbiljnoj vezi danima ne zove ili šalje poruku. Zato sam dozvolila tolikim muškarcima da mi drže lekcije o tome šta znači biti "otvorena prema seksu", zato sam pristajala da im šaljem slike svog dupeta i sisa čak i kad su sami muškarci govorili da je njima to "suviše lično" da bi uzvratili istom merom i zašto sam tim istim muškarcima dopuštala da me ubede da su "dečaci prosto takvi" i da niko tu ne može ništa . Zato sam se mirila s tim da moji seksualni partneri neće da me ližu i zato sam često osećala potrebu da se takmičim sa drugim ženama za koje sam smatrala da pokušavaju da budu iskuliranije od mene.

Zbog toga su druge žene meni radile to isto. To je objašnjenje zašto sam pristala, toliko puta, sa toliko različitih muškaraca, da moja interesovanja budu predstavljena kao manje zanimljiva i moja stremljenja kao banalnija. Zato sam rane godine zabavljanja provela na zadnjem sedištu, dozvoljavajući da me muškarci neprestano voze u Iskuliranotopiju, gde devojke nikad nisu zahtevne, emotivne, ljubomorne ili dominantne.

Stvar je u tome da, čak i dok sam se trudila da budem savršeno iskulirana, nikad ništa nije ispadalo kako treba. Koliko god iskulirana ja bila, uvek su se stalno pojavljivale nove stvari oko kojih je trebalo da budem još iskuliranija. Drugima rečima, poput ikone iskuliranosti Čendlera u Prijateljima, zatekla sam sebe kako konstantno vičem: Mogu li da budem VIŠE iskulirana od OVOGA? u mračni ponor bez ljubavi, a taj ponor bi mi uvek odgovarao čeličnim pogledom. Bilo je to vrzino kolo kuliranja.

Shvatila sam da konačno moram da odustanem od glumljenja iskuliranosti negde pre dve godine, kad sam liku sa kojim sam se mesecima viđala rekla da moramo da definišemo našu vezu. On je bio šokiran — u njegovoj glavi, mi smo bili samo prijatelji. Nema veze što je tu bilo seksa. Mi smo se samo družili, zezali. Dozvolila sam mu da me ubedi da sam ja kriva što sam počela da gajim osećanja i, umesto da sam mu jasno stavila do znanja koliko me je povredio, dala sam sve od sebe da se ponašam iskulirano i pokušam da ga pridobijem nazad. To je bila poslednja kap koja je prelila čašu. Počivaj u miru, Iskuliana Alison.

Sad se trudim da budem histerična. Smatram da ako uspemo da povratimo reč "pizda", uspećemo da povratimo i čitav ovaj svet. Biti histeričan znači reći ono što misliš, izraziti svaku svoju emociju i jasno staviti do znanja kad se s nečim ne slažeš. Histerična žena čini sebe emotivno dostupnom i zahteva da neko odgovara na njenu poruku, a ne samo da prihvati da je kuliraju. Histerična žena nije misteriozna i neuhvatljiva, ona se ne pretvara da je ništa ne dotiče. Biti histeričan znači biti iskren.

Vekovima se od žena tražilo da potisnu svoje emocije kako bi zadovoljile muškarce. Dosta je bilo s tim. Prvi korak je prihvatiti ono od čega su nas uslovili da najviše strepimo. Prihvatanje histerije jedini je način da se iskoreni, i ona i svaki novi oblik koji će poprimiti.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu

Tagged:
Kolumne
Vice Blog
Alison Stevenson
Kula
Alison Stivenson
materica
biti kul
Histerija