Svi smo mi deo višedecenijskog neuspelog eksperimenta

Recimo da hoćete da smanjite kilažu. Za koju biste se od dve opcije odručili: kafa s obranim mlekom, ili ista kafa s neobranim mlekom? Niskokaloričan doručak ili jaja sa slaninom? Salata sa lakim prelivom ili ista salata sa punomasnom pavlakom?

Većina Amerikanaca ili ne bi znala kako da odgovori, ili bi bila veoma sigurna u svoj odgovor – koji bi se ispostavio kao netačan. Ali niste vi krivi. Krive su, kažu stručnjaci, decenije pogrešnih ili nepotpunih saveta nutricionista, saveta koje nikad nisu podržali naučni dokazi.

Američko ministarstvo poljoprivrede i agencija danas poznata kao HHS izdali su prve nutricione preporuke na nacionalnom nivou još 1980. godine. Ova knjižica od 20 strana navela je tri krivca za zdravstvene probleme: masti, zasićene masti, i holesterol.

Nedavno su istraživanja pouzdano dokazala da su u ishrani i mast i holesterol sasvim benigni, a čak se i zasićenim mastima smeši pomilovanje.

„Te preporuke bile su naučno neosnovane," kaže Robert Lastig, neuroendokrinolog sa Univerziteta Kalifornija u San Francusku za VICE. Konkretno, nikad nisu ni postojali dokazi da se eliminacijom masti iz ishrane može popraviti zdravstveno stanje, tvrdi Lastig.

Nedavno su Lastigove kolege sa UCSF izdale provokativan izveštaj u kom otkrivaju da su tokom šezdesetih godina prošlog veka lobisti proizvođača šećera sponzorisali istraživačke radove kojima se srčana oboljenja povezuju sa mašću i holesterolom u ishrani, a osporavaju tvrdnje da je šećer krivac.

Nina Teišolz, novinar i autor knjige The Big Fat Surprise, kaže da je velikim delom iza rane osude masti stajalo Američko udruženje za zdravlje srca (AHA). Njihov anti-masni stav bazirao se na činjenici da mast sadrži približno dva puta više kalorija od proteina ili ugljenih hidrata.

Preporuka da se izbegava mast omogućila je prehrambenoj industriji da nekontrolisano reklamira „zdravu" hranu sa malo masti a mnogo ugljenih hidrata, što je bilo pogubno po zdravlje nacije.

„AHA nisu imali nikakve podatke na osnovu kojih bi tvrdili da će manje masti u ishrani sprečiti gojaznost i srčana oboljenja," kaže Teišolz. Ali pošto je mast bila visokokalorična, medicina je zauzela stav protiv masti a država ga je sledila. Nema sumnje da su istraživanja iz šezdesetih, finansirana od strane Udruženja proizvođača šećera i objavljena u prestižnom New England Journal of Medicine, doprinela stvaranju kolektivnog straha od masti u ishrani.

Do devedesetih godina, kaže Teišolz, nagomilali su se epidemiološki podaci koji su ukazivali na to ishrana sa malo masti a mnogo ugljenih hidrata ne pomaže ni protiv gojaznosti ni protiv problema sa srcem. Pa ipak, u tom trenutku je šteta već bila naneta. Američka javnost bila je duboko uverena u ono što nutricionisti zovu „Tik-tak fenomen", ideju da se grickalice koje imaju malo masti i malo kalorija mogu nemilice tamaniti, jer su zdrave.

„Preporuka da se izbegava mast omogućila je prehrambenoj industriji da nekontrolisano reklamira „zdravu" hranu sa malo masti a mnogo ugljenih hidrata, što je bilo pogubno po zdravlje nacije," kaže Lastig.

Statistički podaci govore njemu u prilog. Od kako je američka vlada donela te preporuke o ishrani 1980. godine pa do danas, procenat gojaznih osoba i učestalost bolesti kao što je dijabetes se više nego udvostručio. „Dijabetes kod dece praktično da nije postojao, a danas je epidemija", kaže Lastig.

Preko mora, druge države su sledile američki primer i odrekle se masti. Rezultati su i kod njih poražavajući. Početkom godine, nevladina organizacija iz UK po imenu National Obesity Forum (NOF) objavila je žestoku osudu zvaničnih preporuka po pitanju zdravlja i ishrane.

NOF tvrdi da je izbacivanje masti i holesterola iz ishrane „osnovni uzrok" naglog porasta u broju gojaznih i dijabetičara. Britanski kardiolog Asim Malhotra koji je radio na istraživanju NOF-a kaže „Odluka da se promoviše hrana sa niskim procentom masti je možda i najveća greška u modernoj istoriji medicine."

Osim što se obrušio na „pogrešnu politiku" svoje vlade, NOF izveštaj poziva na „kompletnu reevaluaciju nutricionih saveta i zdravstvenih poruka plasiranih u javnost."

Zoi Harkomb sa UWS u nedavno objavljenom tekstu za British Journal of Sports Medicine objašnjava da je procenat gojaznih osoba u Britaniji porastao sa 2.7% na 23% kod muškaraca odnosno 26% kod žena između 1972. i 19992.

„Postoje samo tri makroelementa ishrane", kaže Harkomb za VICE. „proteini, masti, i ugljeni hidrati." Skoro sve što jedemo ili pijemo bazira se na jednom ili više njih. Svi koji su sledili zvanične preporuke i smanjili prisustvo masti u ishrani, morali su da kompenzuju povećanjem prisustva ugljenih hidrata. Upravo se to desilo tokom osamdesetih i devedesetih godina.

Čitava generacija medicinskih radnika usvojila je preporuke državnih organa. Mnogi i dalje savetuju pacijentima da izbegavaju mast i holesterol.

Treba priznati da poslednje izdanje Američkih nutricionih preporuka više ne insistira na ograničenju unosa masti i holesterola. Pa ipak, ova promena je više kozmetičkog tipa a manje javno priznanje greške, smatra Teišolz. Što je još gore, „Kad se pogledaju potprogrami koje država nudi, na primer onaj koji reguliše školske užine, jasno je da još uvek svode mast na minimum", kaže ona.

Još jedan primer nezaustavljivog krstaškog rada protiv masti: 2015. godine, zvanični savetinutricionista za Amerikance tvrde da je mlelo sa manjim procentom masnoća zdravije od punomasnog, što osporavaju rezultati poslednjih istraživanja.

„Zdravstvena prednost korišćenja mleka sa manje masti nikad nije bila naučno potvrđena, posebno ako se manjak kalorija kompenzuje unosom šećera," kaže Volter Vilet, nutricionista sa Harvarda za VICE. „Dokazi, štaviše, sugerišu sasvim suprotno."

Vilet ističe da ipak ne smatra punomasno mleko i sir „zdravom hranom". Orasi su po njemu zdraviji izvor masti. Ali ako već pijete mleko ili jedete pavlaku, nauka kaže da će vam se po liniju bolje odraziti masnija varijanta – verovatno zato što daje osećaj sitosti i tako suzbija suvišne obroke.

Teišolz kaže da je teško opisati koliki je negativni efekat po zdravlje imao zvanični stav u korist karbohidrata a protiv masti. Čitava generacija medicinskih radnika prihvatila je preporuke državnih organa. Mnogi i dalje savetuju pacijentima da izbegavaju mast i holesterol.

„To dovodi u pitanje i profesionalni i institucionalni kredibilitet," kaže ona u odgovoru na pitanje zašto se više doktora i nutricionista ne oglasi povodom štete koju zvanične preporuke nanose. Takođe navodi da privredni interesi i potencijalne sudske tužbe sprečavaju USDA i druge institucije da priznaju da su pola veka davale pogrešne savete.

U Velikoj Britaniji, raskol između stava privatnih i državnih nutricionista po ovom pitanju naškodio je javnoj raspravi o medicinskim pitanjima. Po objavljivanju ranije pomenutog istraživanja, četiri visokorangirana člana NOF podneli su ostavku. Doktori, nutricionisti, i državni zvaničnici i dalje raspravljaju o tome šta je zapravo zdrava ishrana.

„Naša ranija izdanja nisu privukla veliki interes; nismo mogli da znamo da će ovaj izveštaj biti od globalnog značaja", kaže Dejvid Haslam, predsedavajući NOF i specijalista za pitanja gojaznosti pri Univerzitetu Robert Gordon za VICE.

Haslam ponavlja zaključak do kog je njegova organizacija došla u objavljenom istraživanju, i kaže da čvrsto veruje da bi trebalo jesti manje prerađenih ugljenih hidrata – manje pečene hrane, krompira, cerealija – i okrenuti se „prirodnoj ishrani" nezavisno od toga na kojim se makroelementima ona bazira.

Ova poslednja stavka je važna – da bi trebalo manje pažnje obraćati na nutricioni sastav hrane. Vilet kaže da se iz konkretnih makro- i mikroelemenata često dolazi do pogrešnog zaključka, da se na taj način teško može proceniti uticaj hrane na zdravlje.

I šta sad običan čovek da misli?

Majka dvoje dece Dženi Najt (30) radi kao logoped u Normanu u Oklahomi. „Još od svoje osme godine mučim se sa kilažom," kaže ona za VICE. Sa 175 cm visine i 112 kg težine, gojazna je po svakoj definiciji.

Baš kao i mnogi Amerikanci, Najt je isprobala na stotine različitih dijeta od koji se većina svodi na izbacivanje masti ili kalorija iz ishrane. Pre ili kasnije, sve su je one izdale. „Čak i kad su mi pomagale, sve je zavisilo od moje volje. Tresla bih se od gladi. Pre ili kasnije bih poklekla, i onda bi mi se sva težina vratila."

Od februara, Najt je krenula sa dijetom baziranom na masti po savetu Dejvida Ludviga, nutricioniste sa Harvarda.

Za VICE, Ludvig kaže da izbacivanje masti iz ishrane u korist ugljenih hidrata može da podstakne nekoliko poremećaja organizma koji dalje izazivaju bolesti kao što je dijabetes, pa telo počinje da ćelijski zadržava – umesto da koristi – energiju koju apsorbuje. Rezultat svega toga je „nekontrolisana glad". Manjak kalorija samo traži još hrane.

Alternativa koju Ludvig iznosi u knjizi Always Hungry? predlaže izbacivanje prerađevina bogatih ugljenim hidratima, a uvođenje hrane bogate mašću kao što su orasi, lešnici, punomasno mleko i mlečni proizvodi, prirodna ulja i slično.

Najt je za sada oslabila 15 kilograma sledeći Ludvigov plan, ali nije optimistična samo zbog gubitka težine. „Ovo je jedina dijeta koja mi ide lako – ne zahteva uzdržavanje. Osećam se dekadentno dok jedem gorku čokoladu sa puterom od kikirikija i pijem kokosovo mleko. Nisam gladna kao nekad."

Ludvigova dijeta možda jeste a možda i nije rešenje za problem viška kilograma, ali jedna stvar je očigledna: mast u ishrani nije bauk kakvim su nam je nekad predstavljali.

„Većina nas bi se hranila 90% zdravo ako bismo samo eliminisali prerađenu hranu", kaže Lastig sa UCSF. „Ne bi nam trebale preporuke kad bismo jeli pravu hranu."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu