Ako se za vlast može reći da je baš takva kakvu narod zaslužuje, onda se definitivno isto može reći i za gradski prevoz. Svaka država na svetu gaji taj autohtoni infrastrukturni sistem namenjen lakšem kretanju građana kroz gradove. U Holandiji, na primer, ako iz nekog razloga ne vozite bajs ili ne koristite metro, vozač autobusa će vas na ulaznim vratima pozdraviti, otkucati kartu, sačekati da sednete i tek onda krenuti. U Japanu, recimo, gradski metro je mesto za privremeni odmor, u prevozu se ne govori, ili se govori tiho, a ako vam neko zadrema na ramenu ne treba da se uzbuđujete ili da ga ometate u dremci. A slika iz gradskog prevoz u Indiji, pa… može da vam deluje poznato.
Nije lako proniknuti u čudesan svet beogradskog javnog prevoza. Mi smo pokušavali da opišemo stvari koje će ljudi uvek raditi u busu, poput širenja na sedištu, čitanja tuđih poruka, i moje omiljeno, ukopavanja na vratima. Pokušali smo i da vidimo kako je to sa 'druge strane', među kontrolorima. Daleko od toga da je to dovoljno za razumevanje sveta u koji kročite kroz portal na ulazu u bilo koji prestonički autobus. Teško je 2016. godine objasniti autobuse koji prokišnjavaju ili one od čijeg zvuka motora ne možete da čujete ni sopstvene misli, a koje su verovatno nešto poput 'eksplodiraćemo!'. Ili da objasnite zašto privatna kompanija naplaćuje karte za vožnju dok Gradskom saobraćajnom preduzeću ostaju dugovi.
Šta biste, na kraju, rekli putnicima, a šta vozačima i kontrolorima?
Svima bih savetovao da imaju više razumevanja jedni za druge. Moramo biti svesni da nam je ceo sistem gradskog prevoza onakav kakvi smo mi sami. Svako neka pođe od sebe i promeni ono što je do njega, pa se možemo nadati da će se opšte stanje popraviti.
Hvala.Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
