Kako sam rasističku Fejsbuk grupu pretvorio u borce za gej prava

Nije teško pristupiti Konfederacionom Fejsbuku. Samo nađeš članak o policijskom ubistvu i odeš dole do komentara. Oni su obično povezani sa Fejsbuk nalozima korisnika, tako da možeš prosto da klikneš na zastavu Konfederacije u avataru nekoga ko iznosi svoje rasističko mišljenje, odeš mu na profil i dodaš ga kao prijatelja.

Svako na Konfederacionom Fejsbuku izgleda prihvata zahteve od stranaca, što valjda potvrđuje onu tezu o južnjačkoj gostoljubivosti. Fejsbuk će ti dalje preporučiti potencijalne nove prijatelje na osnovu ovog, opčiniće te nizom likova kao što su Džef Preživljavač ili Amanda Pobunjenica. Samo ti klikći „dodaj prijatelja", i uskoro ćeš se okružiti rasističkim pošalicama i crtaćima koji se iz nekog razloga ljute na Ala Šarptona.

Za očekivati je da ćeš u postovima naići na ponosno prikazane zastave Američke Konfederacije iz devetnaestog veka – na tetovažama, na slikama sa venčanja, između lobanja u plavom plamenu, sprejom naneta na prozore kamiona, i slično. Ali onda ćeš naići i na ljude koji se plaše da će ih Obama uhapsiti zbog rasističkih izjava na Fejsbuku, ili se ljute što ih drugi zovu rasistima.

Bio sam već pomalo zatečen i uznemiren, a i prijatelji su mi se žalili da sad zbog mene Fejsbuk i njima preporučuje prijatelje sa zastavama. Neki od Konfederacionih fejsaša su bili gostoprimljivi (dobio sam ovu neobično slatku sliku konja kako se klanja), a drugi baš i nisu (jedan gospodin mi je preporučio da bolje odem u ISIS).

Hteo sam da ih sve skinem sa liste prijatelja i odam se piću, ali dobio sam poziv da se pridružim grupi od 2,500 ljudi pod nazivom „Ponos Konfederacije: nasleđe nije mržnja."

U toj grupi našao sam još poznatih priča o južnjačkom ponosu i važnosti konfederacionih života, plus nekoliko tirada o belačkoj superiornosti od članova Stormfronta i neo-nacista. Doveo sam nekoliko svojih prijatelja, koji su odmah počeli nemilosrdno da troluju grupu.

Ne treba da čudi što gospoda koja se identifikuju sa 150 godina starim izdajnicima i pobornicima robovlasničkog sistema nisu najveštija kad je internet u pitanju. Autor grupe nije umeo da fiksira baner iznad naslovne strane, pa bi ga moji prijatelji redovno menjali slikama po svom izboru.

Takođe…

I još…

Onda smo izvesnog Krisa optužili da je prerušeni Severnjak.

Krisa je toliko iznervirala insinuacija da potiče sa Severa da je okačio slike svih (nesevernjačkih) zastava koje ima na kamionu, a zatim i svoj broj telefona – hteo je da ga administrator grupe nazove i iz prve ruke potvrdi da je punokrvni Južnjak.

Naš drug Loven zvao je Krisa da ispita stvari. Predstavio se kao izvesni Rodžer koji je čuo da je Kris u stvari Severnjak koji se u grupu učlanio samo da bi provocirao. Naravno, ovo je Krisa dodatno uznemirilo, pa je tvrdio da nikad u životu čak nije ni prešao granice Teksasa. „Rodžer" je rekao da ima informacije da Kris na kamionu nosi zastavu Mejna ili Nju Jorka, da prodaje krofne u Dunkin' Donuts, te da je glasao za Obamu i to ni manje ni više nego sa biračkog mesta u Nju Jorku. Krisa su izludele ove neosnovane glasine, pa je rekao „Rodžeru" da ima „jake veze" preko kojih će lažljive trolove poslati u zatvor.

Svo ovo ludiranje bilo je previše sa usamljenog prezaposlenog administratora grupe, koji izgleda ne samo što nije umeo da zaštiti baner nego ni da banuje trolove, kojih je iz dana u dan bilo sve više, skoro koliko i samih Pobunjenika. Odlučio sam da mu u najboljem Shock Doctrine stilu ponudim da rešim krizu koju sam proizveo. Nesrećnik je naseo i dodelio mi administratorska prava.

Pošto sam preuzeo grupu, odlučio sam da je povedem u sasvim novom pravcu. Konfederaciona zastava, shvatio sam, bila je okaljani brend. Sva ta priča o ustanku Juga ne bi mogla da privuče neodlučne birače. Moraćemo da krenemo od novih temelja. Rigorozno sam ispitao članove fokus grupa i doneo odluku da grupa ubuduće zastupa LGBT prava, Mišel Obamu, judaizam, mešovite brakove, i pobedničku Juche ideologiju Severne Koreje. Tako da je grupa „Ponos Konfederacije: nasleđe nije mržnja" postala grupa „LGBT Južnjaci za Mišel Obamu i judaizam".

Zatim je poštovani @BrooklynJuggler postovao epizodu stripa Bendžamina Mare o grupi repera koja ubija Naciste i članove KKK, što smo odmah pinovali na vrh fida.

Žongler je takođe dodelio grupi novi jedinstveni URL koji po Fejsbuk pravilima nije moguće promeniti.

Nažalost, ove promene se nisu svima dopale. Korisnici su zahtevali da sklonim „pederska sranja" ili će otkazati članstvo. Da bi olakšao tranziciju, podelio sam svoja administratorska prava sa pedesetoro prijatelja.

Sve je išlo kao po loju prvih nekoliko sati. Ćaskali smo o svojim planovima za šabat i partnerima različitih rasa, pomislio sam da sam najzad našao mesto na Konfederacionom Fejsbuku gde zaista pripadam. A onda se originalni admin vratio da bi nam pokvario zabavu.

Ovo je otpočelo borbu za prevlast između nekoliko desetina novih administratora, tokom koje su se ime i svrha grupe više puta menjali, što nije uvek nailazilo na dobar odziv.

Članovi su napuštali grupu ceo dan, sve dok je Fejsbuk najzad nije zatvorio. I dalje držim na spisku svoje desetine Konfederacionih Fejsbuk prijatelja, ali čak i oni me polako napuštaju od kako sam počeo da pišem „Ja sam ilegalni imigrant" na njihovim statusima. Jedan je zapretio da će me prijaviti Državnoj bezbednosti.

Pa ipak, negde na internetu Jug i dalje živi u grupama kao što su Prava južna konfederaciona nacija, Ponos juga, Ponosno južnjačko nasleđe, i još bezbroj kombinacija izraza kao što su „Jug", „Konfederacija", „ponos", „nasleđe", „ne mržnja", „definitivno nismo rasisti", i „zastava".

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu