Reklame
vesti

Šta rade beskućnice u Beogradu kad imaju menstruaciju

Htela sam da saznam kako se sa menstruacijom, neizbežnom ženkom fiziološkom stvari, bore beskućnice u Beogradu.

pisao Petra Živić
18 Februar 2015, 10:36am

Fotografije: Petra Živić

Prošlog meseca VICE je pisao kako se beskućnice iz Londona bore sa mesečnim krvarenjem. Dok se u Velikoj Britaniji krokodilsko i kengurovo meso ne oporezuje, ulošci i tamponi smatraju se luksuzom i nedostupni su većini žena na ulici. Htela sam da saznam kako se sa menstruacijom, neizbežnom ženskom fiziologijom, bore beskućnice u Beogradu.

Za razliku od Londona, gde prihvatilišta za beskućnike finansiraju država, crkva, gradska veća, nevladin sektor kao i razne fondacije, Beograd ima jedno Prihvatilište za odrasla lica koje finansira grad. Godinama unazad, koristi ga više ljudi nego što kapaciteti dozvoljavaju. Borba za proširenje prostora traje od 2003. godine. Iako su mesta popunjena i trenutno u Prihvatilištu ima pedeset ljudi više nego što je predviđeno, socijalnim radnicama je trebalo vremena da se sete koja od žena bi mogla da ima odgovor na moje pitanje o menstruaciji.

- Vlažne maramice. To je jedina stvar koja ti je potrebna. Najjeftinije koštaju trideset dinara. One završavaju posao. Kupala sam se u toaletima tržnih centara. Tu te brzo zapaze, pa moraš da nestaneš na par dana. Obišla sam sve tržne centre u Beogradu - kaže mi šezdesetogodišnja Mira koja je na ulici provela dve nedelje, spavajući u okupiranom bioskopu Zvezda.

Menstruaciju više nema, pa se osim sa hladnoćom i traženjem hrane te dve nedelje na ulici borila sa traženjem mesta da se okupa i presvuče.

Prihvatilište za stara lica u Kumodraškoj. Fotografije Petra Živić

Od oko 150 ljudi u Prihvatilištu, trećina su žene. Mira je jedna od retkih koja je ovde došla direktno sa ulice. Polovinu stanara čine nepokretne žene, a većina je starija od četrdeset godina. Više od polovine ovih ljudi ovde dolazi preko Centra za socijalni rad – uglavnom ljudi stariji od četrdeset godina, bolesni, nepokretni ili sa psihijatrijskim poremećajima i oni kojima su potrebni staratelji. Ovde nemaju problema sa ulošcima i tamponima, već sa pelenama za odrasle.

- Dobijam uloške od negovateljica. Ali imam problem sa hormonima i neredovnim ciklusima. Kad dođu, bude mnogo krvi koju ponekad normalni ulošci koje dobijamo ne mogu da izdrže - priča mi Milica, jedna od retkih mladih žena u Prihvatilištu.

Socijalne radnice mi kažu da Milica već neko vreme odbija terapiju, ali da njeni psihološki problem nisu teški, jer "ima i gorih" - ostali su uglavnom ozbiljniji slučajevi. Dok sam je gledala mršavu i širom otvorenih očiju, shvatila sam koliko je moja redovna mesečna kuknjava kako me boli stomak, da preterano krvarim i da ću umreti ako ustanem iz kreveta, smešna. Bilo mi je i malo muka kad sam se setila svih čokolada koja sam pojela pre i u toku svake menstruacije.

- Većina ljudi ovde ima neku dijagnozu - kaže mi Olja, socijalna radnica koja u Prihvatilištu radi osamnaeset godina. - Slabije dijagnoze, ljudi kojima su potrebni staratelji, ozbiljne dijagnoze, svi su oni kod nas dok se ne pronađe stabilno rešenje.

Za razliku od žena iz londonskih prihvatilišta kojima nije prijatno da pitaju socijalne radnike muškarce, za tampone i uloške, malobrojnim ženama ispod pedeset godina u beogradskom Prhvatulištu to nije problem - u njemu rade samo žene.

- Mi imamo suptilniji način komunikacije. Umemo da stanemo, da napravimo pauzu, da premostimo svaku situaciju. Ne znam da li bi socijalni radnik umeo da se kontroliše u nekim situacijama sa agresivnim ljudima koji ovde borave. Muškarci pokušavaju da sve odmah reše. Potrebni su nam socijalni radnici više od bilo čega - kaže Olja.

Beograd ima samo jedno prihvatilište za beskućnike, a o nepokretnim stanarima se brinu samo dve negovateljice.

Na izlazu iz Oljine kancelarije, svi gledaju u nas. Desetine muškaraca igraju karte i šah. Olja mi je ranije ispričala da je seksualna želja ljudi sa nekim psihijatrijskim dijagnozama izraženija - ona i ostale socijalne radnice vode svakodnevnu borbu sa najosnovnijim instinktima stotinak ljudi u ovom malom prostoru.

Šah-mat za sedam minuta

Kad sam im se svima javila, pozvali su me da odigram partiju šaha sa njima. Oklevala sam za sekund, ali me je Oljin mig ubedio da mogu da sednem za sto prekriven plastičnom mušemom na kome su figure već postavljene. Razvalili su me, naravno-šah-mat posle sedam minuta i pored saveta (Konj na F16! ) onih koji su nisu navijali za mog protivnika. Upijala sam priče ljudi okupljenih oko stola, svako je iskoristio priliku da kaže bar nešto o sebi, a ja sam isčekivala odlazak na sprat Prihvatilišta, gde borave nepokretni.

Nepokretnim stanarima bave se dve negovateljice. Kažu mi da im je pojačanje više nego potrebno i da je najteže kada nepokretne stanare moraju da odnesu na kupanje ili presele sa jednog na drugi sprat, jer u zgradi nema lifta. Završile su jutarnje menjanje pelena i odlučile da je u redu da me povedu sa sobom u obilazak.

Promrzli prsti najveći problem zimi

- Gangrena, šuga, vaši i crvi su najčešći problemi kad stignu kod nas. Crvi izlaze iz rana na telu, otpadaju prsti sa nogu. Juče smo imali ženu kojoj je otpao prst kada smo izule čarape. Ljudi se ne kupaju po pet, šest godina - govore mi negovateljice dok me uvode u jednu od soba i počinju da previjaju stopalo jednoj od žena.

Trećina ljudi spava na podu, na duplim dušecima poređanim u sobama i na hodnicima. Otvorena vrata i prozori hlade zagušljive sobe.

- Teško je pružiti im negu kad su na dušecima. Teško je očistiti prostor kad su na dušecima. Kad spavaju po dvoje u krevetu i hranjenje je ponekad nehigijensko jer nas dve ne stignemo da im uvek promenimo pelene pre doručka - priča mi negovateljica.

- Kada dođu sa ulice, obrijemo dlake sa celog tela jer vaši izlaze iz kože - kaže. - Žene se na ulici ponašaju drugačije. Snađu se, osuše čarape i cipele, a muškarac će ići bosih nogu. Kako na minus petnaest, tako na plus trideset.

Za proširenje prostora Prihvatilišta postoji idejni projekat urađen pre par godina. Nakon izrade nacrta, pojavio se problem: nerešeno pravno-imovinsko pitanje zgrade. Taj problem je rešen, ali je nastao novi - građevinska dozvola. Direktor Prihvatlišta Prvoslav Nikolić mi kaže da očekuje sledeći sastanak sa ljudima iz Uprave Grada Beograda uskoro.Prvoslav je ovde već trideset godina.

- Sedamdesetih, kada sam počinjao da radim, bilo je perioda kada smo imali troje stanara. Kada bi se broj popeo na više od 25, smatrali smo da je gužva - kaže mi Nikolić.

Kad sam kretala u Prihvatilište htela sam da pitam negovateljice i žene šta rade kada dobiju menstruaciju. Htela sam da pitam i da li koriste kondome i da li ih dobijaju u dovoljnim količinama.

Ali, odustala sam još u Oljinoj kancelariji.

Tagged:
Vice Blog
reportaže
beskućnici
Menstruacija
tamponi
pelene za odrasle
Prihvatilište za odrasle