"Preperi" su me učili šta da jedem kad nastupi smak sveta

Svet bi mogao da se okonča na sijaset načina. Možda je kraj igrice započeo upravo sada, negde u nekoj udaljenoj ruskoj laboratoriji ili američkoj vojnoj bazi. Naš svet nastavlja da postoji u relativnom stanju harmonije prevashodno zbog neprekršenog sporazuma da se ispunjavaju obaveze: idi na posao, budi ljubazan prema drugima, nahrani porodicu. Ali kad, ili ako, prestanemo da se držimo tog dogovora, najbolje je biti pripremljen.

Gledano iz engleskog ugla, koncept "prepinga" — proučavanje umeća preživljavanja i pripreme za smak sveta — deluje kao egzotičan američki hobi, poput sira u spreju ili Kardašijanovih. I još je bilo lakše smejati se našim američkih rođacima i njihovom luckastom gomilanju zaliha kada smo pročitali da je jedan od njihovih prepera navukao zalihe od oko 18.000 litara sopstvene pljuvačke zato što je čuo da sadrži "antibioliološke kvalitete", za šta sam prilično siguran da je izmišljena reč.

Kad većina ljudi pomisli na prepera, verovatno zamisli debelog, proćelavog sredovečnog lika u majici Petriotsa kako sedi u svom podzemnom atomskom skloništu, okružen konzervama kukuruza, supe i badvajzera. Na muzičkom stubu verovatno ide Springstin, dok on mumla sebi u bradu da će njegov otuđeni sin Bif, koji više voli da surfuje nego da skuplja zalihe, kad dođe sudnji dan zažaliti što ga je ignorisao.

Ali 2012. godine, Nacionalna geografija je emitovala kratki serijal koji je poredio američke prepere sa britanskim i saznali smo da oni ne samo da nisu toliko ludi, već da se ne razlikuju mnogo od vas i mene. Britanska vlada, za ime Boga, objavljuje svoj vodič za Otpornost Londona, koji sadrži informacije i smernice za čitav dijapazon potencijalnih armagedona. (Nažalost, ne pominje se Godzila, tako da kad konačno dođe da nas kazni zbog svih tih loših filmova koje snimamo o njoj, totalno smo se sjebali.)

Pričao sam sa dva veoma različita britanska prepera — jednim spremnim da preživi kod kuće a drugim na otvorenom — da bih bolje razumeo šta planiraju da jedu kad svi Mekdonaldsi zarastu u puzavice, a direktori Hajnca zadrže sav pasulj za sebe. Možda je to samo britanski fazon, ali nijedan od njih dvojice nije delovao nerazborito pa čak ni da je navijač američkog fudbala. A to je tip ljudi na koje ćemo morati da se oslonimo ako stvarno sve ode u majčinu.

Što sam više otkrivao o prepingu, više sam razumeo njegov značaj. Manje je ličio na nekakav kult, a više na obrazovni kurs; umesto da zagovara izolaciju, podržavao je integraciju i asimilaciju. Zagovara razumevanje prirode i ističe umerenost, naročito kad je u pitanju lopatanje hrane u usta.

Mislim da ću i sam početi da gomilam zalihe.

VICE: Zdravo, Edvarde.

Edvard O'Tul: Zdravo.

Jesi li se odselio u inostranstvo da bi živeo u prirodi?

Ne baš – uradio sam to više zbog avanture i iskustva. Karpati su najbliže istinskoj divljini što možete da nađete u Evropi. Naše selo je veoma udaljeno od civilizacije i svako veče gledam najraznovrsnije divlje životinje kako pasu iza zadnje ograde. Ovo mesto je jednom nogom još u vremenima pre industrijske revolucije.

Jesi li se već potpuno osamostalio?

Nisam. Veoma je romantična zamisao želeti živeti totalno skrajnutim stilom lovca-sakupljača, ali prošla me je volja kad sam video koliko je monotonog težačkog rada koje lokalni seljaci ulažu potrebno da bi se preživelo. Beremo u zavisnosti od godišnjeg doba, onako kao što to rade meštani – pečurke, bobice, itd. Moja snaja lovi divlje veprove, jelene ili srne u zavisnosti od sezone, tako da imamo mnogo divljači. Pravimo i dimimo svoje kobasice od nje. Jedemo jaja od kokošaka koje slobodno trčkaraju dvorištem. Uzgajamo mnogo sopstvenog voća i povrća. Međutim, živimo u 21. veku a ne možete da plaćate račune ili kupite tablet za svoje dete od bobica. Često pomišljam da napišem knjigu recepata zasnovanu na ovdašnjoj tradicionalnoj kuhinji. Ljudi koji žive u divljini ili na farmama bi se rasplakali od sreće. Zaboravite River Cottage Hjua Firkina Vokingstika.

Kad bi se ispostavilo da je sutra početak kraja, šta bi bio tvoj poslednji obrok pre nego što se baciš na nagomilane zalihe? Nešto lokalno?

Kad bi zagustilo, verovatno bi to bio bakalar sa testom od jaja i sosom od karija, plus sendvič sa pomfritom. Ili kebab.

Lepo. Da li i ti gomilaš hranu? Da li se i tvoje tajne zalihe sastoje isključivo od gumenih meda?

Ne baš. Motiv za pravljenje zaliha je da vam hrana što duže traje. Nisam jedan od onih Amerikanaca koji gomilaju hranu u buradima u ogromna skladišta.

Mnogo je pametnije naučiti kako uzgajati hranu, ili čak loviti ili pecati, nego se osloniti na zalihe koje će se vremenom ionako samo stanjivati. Ako promenite svoj način života danas, to će vam doneti mnogo više sigurnosti u pogledu nabavke hrane nego da samo gomilate robu u ormariće. Takođe je i mnogo zdravije i bolje za svet uopšte.

Što se grešnih zadovoljstava tiče, ima nekoliko stvari koje ne mogu da nabavim ovde i srećan sam što imam nekoliko dobrih prijatelja koji su deo preperske zajednice i koji mi povremeno šalju "pakete humanitarne pomoći": puter od kikirikija, goveđe granule, marmajt, HP sos, kitketov hrskavi puter od kikirikija…

…Baš voliš kikiriki.

Konkretno, puter od kikirikija. Ali tu su i kesice sa čajem "tetlija" ili "jorkšira". Moj opstanak direktno zavisi od njih.

Koja hrana vam neće nedostajati kad dođe smak sveta?

Većina stvari koja se kupuje u supermarketima ili prodavnicama brze hrane, sve ono što više ne može da se nazove hranom. Hrana za mikrotalasnu, takođe. Kad mi ljudi dođu u posetu, najsnažniji utisak na njih ostavi to da hrana zapravo ima neki ukus. Paradajz, iako ne izgleda ogromno i crveno, ima ukus koji treba da ima. Isto važi za šargarepu, piliće, itd. A hleb je pravi. Priroda pruža mnogo luksuzniju trpezu nego uvozno genetsko smeće na koje se većina ljudi navikla.

Na kakve grickalice se trenutno ložiš?

Pečurke porcini. Berem ih u šumi, gde jake oluje i toplo vreme govore da je ove godine bila rodna. Probajte da vršljate po gustim karpatskim šumama dok se okolo šunjaju divlji veprovi i vukovi, kopate po lišću tražeći pečurke dok vam iznad glave besni oluja sa sve munjama i gromovima.

Pokušao sam da ih osušim koristeći dehidrator — omiljenu spravu prepera — ali nije išlo. Uz pomoć sunca zato jeste.

Lepa metafora za svet potencijalno lišen tehnologije.

Baš tako.

Hvala!

___________________________________________________________________

Pogledajte VICE film: "Vlaška magija"

_______________________________________________________________

Zatim sam popričao sa Linkolnom Majlsom iz Bedfordšira koji je vlasnik Prodavnice za prepere, prve prodavnice za prepere u fizičkom prostoru u Velikoj Britaniji, za razliku od do sad aktuelnih internet verzija.

VICE: Držite prodavnicu za prepere, tako da pretpostavljam da viđate mnogo prepera. Opišite nam ukratko kakvi su.

Linkoln Majls: Iznenadili biste se koliko su naše mušterije zapravo "normalne".

Kakvu hranu kupuju? Jesu li ozbiljni ili su nevaljali pa prošvercuju konzervu hajncovog pasulja i kobasice?

Svi traže "mauntin hausov" 24-časovni obrok. On sadrži dovoljno raznolike hrane koja je usput ukusna, a potrajaće vam 24 sata. Sličan je suvom dnevnom obroku u vojsci, mali je i dovoljno lagan da jednostavno stane u svaku torbu.

Dvadeset četiri časa nije mnogo vremena u beskrajnom pejzažu smrti posle apokalipse.

Većina ljudi kupi dva paketa kako bi ih nosili u svojim torbama za preživljavanje u divljini. Ali zato prodajemo i samostrele. Ljudi takođe potcenjuju zalihe vode koje će morati da prave.

Majko mila. Šta je najčudnija hrana koju je neko kupio od vas?

Ništa posebno čudno, ali ljudi prave zalihe svega što vam padne na pamet. Bilo da se radi o slatkišima, čokoladi, alkoholu ili sušenom paradajzu. Ako budete imali pivo pri ruci, odobrovoljiće vas kad se nađete u lošoj situaciji.

Kad globalno zagrevanje sprži planetu, a mi budemo morali da se skrivamo po velikim podzemnim pećinama, šta će biti vaša svakodnevna hrana?

Pošto sam vegetarijanac, mnogo povrća, pasulja i malo vegetarijanskih kobasica za mene bi bili velika gozba. Morao bih, međutim, da prokljuvim kako da uzgajam povrće ispod zemlje.

Bacite se onda na posao.

Pratite VICE: Facebook, Twitter, Instagram