Penzioneri Srbije snažno u protest

Trg Nikole Pašića u Beogradu, ili kako neki više vole, bivši Trg Marksa i Engelsa, ugostio je stotine, ako ne i hiljade protesta i demonstracija u proteklim godinama. Danas su ga zauzeli penzioneri, ljudi koje mlađi olako otpisuju kao "glasačku mašinu". Ali ovih hiljadu demonstranata to svakako nisu.

Na poziv Udruženja sindikata penzionera Srbije, okupili su se da zatraže izmene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, uravnotežene mere štednje i ukidanje, kako kažu, neustavne odluke o smanjenju penzija.

Najstariji sugrađani koji lep prolećni dan provode u borbi za koricu hleba nije previše fascinirao mlađe Beograđane, od kojih su neki radoznalo fotografisali skup, a drugi prolazili pored demonstranata kao pored "turskog groblja". Na baštenskom stolu pored Doma Sindikata dvoje starijih demonstranata delilo je sugrađanima parčiće hleba sa mašću i alevom paprikom.

Jara koja je izbijala iz asfalta naterala je najiznemoglije demonstrante da posedaju u blizini improvizovane bine, a drugi su se zbili ispred govornice i svaki pomen Aleksandra Vučića i Aleksandra Vulina pratili gromoglasnim zvižducima i uvredama, uz podsećanje govornika na reči predsednika vlade, izrečene prošlog marta, da "neće dati da se dira u penzije".

Udruženje je obećalo da će za Prvi maj napraviti još veće okupljanje ljudi kojima su mere štednje, koje se, širom Evrope, nekako uvek svale na pleća onih za koje se veruje da ne mogu ili ne žele da uzvrate udarac, pretvorile život u svakodnevno iščekivanje novog grabljenja njihovog novca koji su decenijama pošteno zarađivali. Savremenu retoriku po kojoj "novca za penzije nema, jer su te pare potrošene" ovi ljudi, po svemu sudeći, neće prihvatiti, kao što, uostalom, malo ko sa mrvom samopoštovanja pristaje na oprost duga koji se brani argumentom sile - "nemam da ti vratim, jer sam potrošio, i šta mi možeš".

Možda je vreme za Je suis Penzioner.