Blejao sam na snimanju programa soft porno kanala

Fotografije: Chika Naemeka

Pola sedam uveče, radni je dan, i krećem u posetu najpopularnijoj interaktivnoj TV emisiji u Britaniji, Bejbstejšn. Mnogi ortaci su me smarali da pođu sa mnom navodeći svoje nepostojeće fotografske veštine kako bi na mala vrata ušli u Bejbstejšn. Ne moram da naglašavam da sam odbio njihove ponude, a fantazija je mnogo drugačija od stvarnosti.

Prvi nagoveštaj da mit o Bejbstejšnu možda neće ispuniti realna očekivanja je bilo putovanje do tamo: sedište im je ranije bilo u centru, ali su se nedavno preselili u sivu novogradnju, do koje se putuje sat vremena. Tačna lokacija Bejbstejšna je tajna – neki istrajniji obožavatelji Bejbstejšna su u prošlosti želeli da zatvore jaz između fantazije i stvarnosti i pojavljivali im se pred vratima, u rukama noseći cveće kupljeno na benzinskoj pumpi – ali nepotrebno je istaći, centar Bejbstejšnovih operacija sada je smešten između brojnih skladišta u kojima se pakuje hrana i prave sendviči. Osnovna pravila su jednostavna: „Razmena telefonskih brojeva sa izvođačima je zabranjena."

Osnovan 2002, Bejbstejšn je nedvosmisleni primer kasnonoćnog britanskog softkora. Format je jednostavan: jedna ili dve devojke vode šou i golicaju maštu gledalaca hvatajući se za grudi na razne načine i kikoćući se, dok druge dve devojke nižeg ranga zauzimaju mesta u kabinama sa telefonima i razgovaraju sa gledaocima, po najvišoj tarifi. Uprkos bazičnoj produkciji, Bejbstejšn funkcioniše besprekorno: stvorili su šou fantazije i eskapizma koji traje beskonačno, i privlači čitav spektar muškaraca, od usamljenika, preko srećno oženjenih, do napaljenih studenata koji bi malo da se zezaju. Devojke se rotiraju, pozivi ne prestaju, i Bejbstejšn zarađuje.

„Ceo format su napravili vlasnici koji rade u telekomunikacijama", kaže Mo, izvršni menadžer u Selkastu, kompaniji koja proizvodi format. On je jedan od ljudi koji bi se naljutili na mene kada bih dao svoj broj. „Postoje različite priče kako je sve počelo. Izgleda da je prvo objavljen neki telefonski broj u novinama kao što su Sport, gde su ljudi mogli da pozovu i slušaju snimljenu seksi priču. Onda su došli ti ljudi i rekli, 'Mi imamo TV kanal, hajde da to iskombinujemo', i tako je nastala ova emisija i ovaj format."

To se događalo negde 2002, opasne godine između opštog pristupa brzom internetu i digitalizacije TV signala na državnom nivou. Tada je posao cvetao – sada je lako dostupna internet pornografija otela veliki deo ciljne grupe Bejbstejšna. Prisustvujemo strateškom sastanku da bismo otkrili kako Bejbstejšn namerava da se nadmeće sa konkurencijom.

To bi mogao da bude strateški sastanak u bilo kojoj firmi u zemlji: spolja ulazimo u zagušljivu kancelariju, koja je kao i svaka druga, ako izuzmemo prepoznatljivi logotip Bejbstejšna koji nam visi iznad glava. Bez prisustva izvođačica, ekipa sedi i raspravlja o temama, ciljevima i generalnom poslovanju. Bez obzira na sve što se dešava na ekranima, ekipa je iznenađujuće malobrojna, i sastoji se od producenta, izvršnog producenta (koji se između ostalog stara i o tome da sve teče po planu), i oskudne ekipe kamermana, koji se bave i osvetljenjem, zvukom i muzikom.

Pet izvođačica se rotira tokom večeri na Bejbstejšn 1, Bejbstejšn Ekstra i Bejbstejšn Blu. Standardni format za svako veče je isti: tri devojke su pred kamerama, a druge iza njih, stvarajući dalji sadržaj, u vidu foto sesija, Bejbstejšn kamera, i naracije. Sve je ovo deo dobro podmazane mašine, koja je u suštini tu da zadovolji potražnju za seksi razgovorima. I uspeva im – devojke nakupe do 1,200 poziva po večeri tokom radnih dana, a vikendom i duplo toliko.

Jedan od kamermana mi govori da su devojke koje nastupaju večeras „veoma seksi", i ekipa očekuje veliki broj poziva. Priti Jang ima najveće iskustvo od večerašnje petorke, jer radi ovde već pet godina. „Pokušala sam da se školujem, i sve to", kaže mi ona, dok popravlja šminku. „Pokušala sam i sa stalnim zaposlenjem. Ali znala sam da to nije ono što želim; život od plate do plate nije za mene. Želela sam da budem nezavisna, da uživam u životu i da mudro upotrebim novac koji zaradim. Nakarminisala je usne, i okrenula se ka meni. „Sada imam lepu kuću i ulazim u jedan posao."

Iza scene, u garderobi, bez svojih alter ega, devojke se ponašaju normalno – ćaskaju o emisijama koje su gledale na televiziji i o najlepšim imenima za decu. Mo je ponosan na aktivnosti devojaka van njegove firme. „Jedna od devojaka studira, a Kejti Kol će da magistrira prava. Sve devojke su preduzetne i veoma inteligentne." Delija Rouz, koja nastupa noću, ima samo 20 godina, a uskoro će isplatiti kuću. Izgleda da je unosno biti „bejb".

Kada je strateški sastanak završen u 9 uveče, počele su pripreme za emisiju, isprva neprimetno, a zatim veoma primetno, kada su poluodevene devojke počele da se muvaju unaokolo, i dorađuju detalje svojih Bejbstejšn alter ega. Večeras nastupaju Priti Jang, Medi Rouz, Bet, Deni Harvud i Delija Rouz, i producent im daje raspored. Vreme je za početak.

Počinje se lagano: devojke se polako smeštaju, i pripremaju pozivaoce na pornografski materijal koji kreće od 10 uveče („Ostanite na vezi, momci, dolazi nam Priti Jang, i baš je napaljena" – takve stvari). Kada se oglasi sat, kreće navala: centrala svetli dok gledaoci zovu hotlajn da bi imali priliku da budu intimni sa svojim omiljenim izvođačicama. Pozivaoci čekaju na vezi da direktno razgovaraju sa izvođačicama, ali dok čekaju, mogu da slušaju razgovore drugih devojaka sa pozivaocima. Ja sam odlučio da slušam iza scene, i čudno je slušati fantazije nekog drugog: i intimno je, a i nije. Priličan antagonizam.

Kamermanska ekipa i izvođači rade zajedno bez greške (i što je najvažnije, zabavno im je), i golicaju maštu gledalaca, u isti mah se trudeći da poštuju sveprisutna pravila OfCom-a, britanske radiodifuzne agencije. Kako mi je jedan od kamermana objasnio, postoji čitavo minsko polje propisa – zabranjeni su seksualno agresivni pokreti, zatvoreni dlan na međunožju (šaka mora da bude raširena, da neko ne bi pomislio da je prst u vagini), bez potpune nagosti… Svako veče se vodi borba da se izbegne ono što u toj industriji nazivaju „prosipanje".

„Ranije je bilo mnogo opuštenije", kaže mi producent. „Ali sada na nekim kanalima ne sme da se simulira pušenje". Šta da se radi? „Možeš da gledaš u dva ispružena prsta i da kažeš da ćeš da ih ližeš, ali ne smeš da staviš prste u usta. Opšte uzev, seks se najviše odvija preko telefona, ali i tu moraju da budu pažljive, jer i tu postoje propisi."

Dok prisluškujem razgovore (koji su, bez obzira na propise, čista gadost), totalno mi je odvratno dok slušam kako devojke povlađuju pozivaocima. Evo, imam zapisano: „Da, baš me dobro jebeš"; „Da, taj tvoj od 20 santimetara je divan"; „Hoćeš da mi ga staviš u usta?" Vizualni momenat doprinosi fantaziji pozivaoca, dok žestoki haus trešti kroz studio, i izvođačice, ekipu, dva autsajdera i pozivaoce održava budnim do pola šest ujutru.

Tokom noći, tematske predstave se smenjuju; od navijačice, preko sekretarice, do izuzetno razvratne devojke koju biste sreli u mračnoj uličici (po zahtevu redovnog slušaoca). Obećanja da će biti još tvrđih stvari, i verbalna predigra podižu broj poziva, dok kamermani ne skidaju pogled sa svojih ekrana u realnom vremenu, na kojima je prikazan trenutni broj slušalaca. I poziva je sve više i više: povremeno ih prekine neki „dupeglavac" (to je njihov zanatski termin), ali to je maraton uzdaha i telefonskih razgovora u kojima se hvale svojom veličinom. Kako veče protiče, izvođačice daju sve od sebe pred kamerama, sugestivno se njišu i slušaju fantazije, a kamermani se znoje dok hvataju prave uglove – sise taman koliko treba, bez imalo pice – da bi željni pozivaoci zvali iz sata u sat. Tu se prave pare: pozivaoci se navuku na to da mogu da kontrolišu izvođačice koje čekaju da telefon zazvoni; kamermani su nevidljivi, ali neophodni za kreiranje ove fantazije.

Dr Fanki Bafur, TV psihološkinja Velikog brata", upoređuje kontrolu koju pozivalac Bejbstejšna ima sa video igricama. Sa seksi video igricama. „To je kao da igraš Plejstejšn, i režiraš – u tome je uzbuđenje", kaže mi ona. „Mogu da je pozovem i kažem joj, 'sada raširi noge', i to više uzbuđuje i stimuliše nego kada samo gledaš pornografiju. Ta moć lako izazove zavisnost, i gledaoci su omađijani prizorima sa ekrana; to su dela gledalaca. Postoji maltene osećaj ponosa zbog načinjenog 'dela', zbog saznanja da i drugi gledaju devojku kojoj si ti rekao da nešto učini, i da verovatno uživaju u tome što devojka čini".

Kontrola nad predmetom požude je ono što je privuklo Dejva*, obožavatelja ove stanice od samog početka. „Mislim da tu postoji kontrola, i pozivalac je moćan, jer sam režira", kaže mi on. Ali uz ogradu: „Na kraju krajeva, ja gledam Bejbstejšn da bih video kako se neke seksi dame skidaju i rade ono što ja želim."

Ali dinamika moći je dvosmerna ulica, i izvođačice imaju sopstvenu moć – one stvaraju atmosferu intimnosti, one drže slušaoca na vezi koliko god dugo je to moguće, one imaju stvarnu kontrolu. U svojoj biti, Bejbstejšn je staro, dobro igranje uloga: svi uključeni (bar velika većina njih) znaju da je u pitanju fantazija.

Ali i pored produktivne sinhronizovanosti, psihološke interakcije i pronicljivih izvođačica koje su vlasnice kuća, položaj Bejbstejšna kao vodećeg interaktivnog hot lajna mogao bi da bude ugrožen. Kao što Mo to prosto objašnjava: „hotlajn je postao utočište za određenu… starosnu grupu". Jednostavno rečeno, interaktivna televizija ne može da se nadmeće sa golijatom internet pornografije, naročito pošto ogranak te industrije sa internet kamerama nudi istu uslugu kao i Bejbstejšn (intimnost, kontrola, direktan kontakt sa izvođačem), ali poziv ne košta 2,5 evra za minut.

„Kada sam ja odrastao, sve se svodilo na treću stranicu 'Sana'," kaže mi producent čežnjivo. „Ove nove generacije su drugačije. Sada je sve na internetu, i bez sumnje, tamo se najviše zarađuje. Naš format TV emisije je sjajan, ali polako posustaje. Predstavljen je celoj jednoj generaciji, koja je u međuvremenu odrasla, i sada može sebi da priušti to da nas pozove. To je srž našeg posla. Ali sada dolaze generacije koje vide Bejbstejšn i kažu, 'Neću da potrošim 40 evra na telefonski poziv, kad to imam na internetu."

Iz tih razloga, Bejbstejšn je pokrenuo dva propratna projekta – „Raspojasani" Bejbstejšn i Bejbstejšn kamere – koji su u potpunosti okrenuti internetu i obraćaju se mlađoj publici, koja je verzirana u pornografiji i navikla je na tvrđe sadržaje. Bejbstejšn kamere je ponajviše otvorio put ka širem tržištu za ovaj brend, dok su ukupni troškovi i dalje niski. Bejbstejšn Latina, Južna Afrika i Nemačka su samo neke od podružnica koje su osnovane kao rezultat. Još ima života u Bejbstejšnu: na internetu, daleko od propisa radiodifuzne agencije, izvođačice mogu da nude intimnije (i unosnije) usluge jedan na jedan, svojoj već postojećoj publici.

Iako je sudbina TV formata neizvesna, uporište ovog brenda kao pružaoca seksualnog eskapizma koji kontrolišu gledaoci očigledno znači da će Bejbstejšn biti slavan i u nastupajućim godinama.Koliko će model hotlajna sa TV stanicom u skladištu opstati, možemo samo da nagađamo – ali kada se svedu računi, i dalje ima muškaraca koji su voljni da plate po 40 evra da razgovaraju sa devojkama Bejbstejšna u tihim noćnim satima.

U pola šest ujutru, akcija polako splašnjava – pozivi su se proredili, i noćna smena radi primopredaju sa jutarnjom ekipom. Sve što nam je preostalo je tmurni, mračni povratak u London. Dok nas taksi autoputem vozi ka gradu, čkilje svetla dalekih delova grada. Jesu li to domovi gledalaca Bejbstešna? Jesu li ostali budni do kasno samo da bi videli Deni Harvud i rekli joj da skine grudnjak? Ili samo vise na Pornhabu? Možda nikada nećemo saznati. Možda nikada nećemo saznati.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu