​Radim u restoranu u kome su svi zaposleni gluvi

Do sada ste verovatno već čuli za restorane u kojima su konobari slepi, i gde gosti jedu u mraku. Ali takođe postoje i restorani u kojima rade pripadnici zajednice gluvih. Iako odsustvo sluha ima manje gastronomske implikacije od odsustva vida – ipak jedemo i očima, na kraju krajeva – restoran u kome se koristi američki znakovni jezik (ASL) je velika stvar za konobare koji u njemu rade.

Ove nedelje se u Vankuveru otvorio DeaFined, drugi restoran ovog tipa u Kanadi. Prvi, Signs, otvoren je prošlog jula u Torontu. U pitanju je tipično iskustvo odlaska na večeru, samo što su poslužitelji gluvi, a gosti restorana sa njima komuniciraju znakovnim jezikom. U jelovniku postoje upustva kako naručiti svako jelo koristeći ASL, a na svakom stolu se nalazi i „priručnik sa puškicama", za uobičajene prohteve – uključujući i toleranciju na gluten, naravno.

Seli smo sa šankericom Amandom Grandi iz Signs-a i uz pomoć dva prevodioca je pitali kako se snalazi na tako netipičnom poslu.

MUNCHIES: Zdravo, Amanda. Je li ti ovo prvi put da radiš u restoranu?

Amanda Grandi: Da, jeste.

Da li bi mogla da radiš u nekom drugom restoranu?

Ne znam da li bih dobila priliku da radim u nekom drugom restoranu kao konobarica ili šankerica, zbog komunikacije. Verovatno bih mogla da dobijem neki posao u kuhinji, kao peračica sudova ili pomoćno osoblje, ali definitivno ne bih mogla da radim sa gostima.

PROČITAJTE: Zašto volimo da jedemo kasno noću?

Dolazi li vam mnogo gluvih gostiju u Signs?

Obično da. Ali imamo i mnogo gostiju koji nemaju problema sa sluhom.

Susrećeš li se sa drugim oblicima znakovnog jezika osim sa ASL-om?

Da. Zapravo, prošle nedelje sam upoznala jednog gosta iz Japana, i on je, naravno, znao japanski znakovni jezik. Tako da je bilo zanimljivo, oboje smo gluvi, ali postojala je komunikacijska barijera, jer koristimo različite znakovne jezike. Ali to se na ovakvim mestima često dešava.

U kolikoj meri se jezici razlikuju?

Potpuno su drugačiji. Možda ima nekih znakova koji deluju slično jer su po prirodi ikoničniji, ali osim toga, jezici su potpuno drugačiji, sa drugačijim gramatičkim i sintaksnim strukturama.

Je li i kuhinjsko osoblje gluvo?

Perači sudova su svi gluvi. Kuvari i pomoćnici kuvara su pomešani, ima i gluvih, i onih koji to nisu.

Kako komunicirate sa kuvarima koji čuju?

Neki od zaposlenih koji čuju uče znakovni jezik, što donekle olakšava posao, ali sa onima koji ne znaju znakovni jezik, komuniciramo preko ajpeda na kojima beležimo narudžbine. Takođe imamo i dispečera koji radi u kuhinji. On nije gluv i dobro zna znakovni jezik, pa nam to pomaže u komunikaciji gluvog osoblja sa osobljem u kuhinji.

Šta radite kada imate problema da dešifrujete pitanje ili narudžbinu neke mušterije koja nije vešta u komunikaciji ASL-om?

Kada mušterija dođe, dočekuje ih ASL domaćin koji nije gluv, i on ih otprati do stola. ASL domaćin joj onda pokaže pet osnovnih znakova, da bi im pomogao da naruče iz jelovnika. Takođe imamo i „priručnik puškica" na svakom stolu, u kojem ima različitih varijacija znakova. Ako mušterija ima problema sa komunikacijom kada pokuša da naruči, slepi konobar pozove ASL domaćina da se vrati, prevodi i pomogne da se situacija reši.

Da li se ikada prihvatite olovke i hartije?

Ne, koristimo ajped. Postoji aplikacija za beleške, i preko nje komuniciramo sa gostima.

_____________________________________________________

Pogledajte VICE film "Život posle hrane":

______________________________________________________

Kako biste postupili u slučaju mušterije koju ASL frustrira, i koja jednostavno želi da izgovori šta želi da naruči?

U tom slučaju, gost obično pokaže jelo u jelovniku. Mogu da ocenim kada ne žele da budu u interakciji sa mnom i dožive kompletno iskustvo koje Sign nudi. Oni jednostavno uzmu jelovnik i pokažu šta žele.

Ali većinu gostiju zanima znakovni jezik?

Apsolutno. Ljudi zbog toga i dolaze ovamo. Žele to iskustvo. Žele da probaju hranu, ali žele i da nauče jezik i budu deo zajednice gluvih. Kada jednom dođu, gosti se često ponovo vraćaju, jer žele da nauče još više znakova.

Dakle, želite da osim kulinarskog dožive i obrazovno iskustvo?

Da, definitivno. To nam je cilj. Želimo da zaista uživaju u ovom iskustvu; da nauče nešto novo, nauče jezik i uživaju u hrani. Mogu da iskuse kulturu gluvih iz prve ruke. Mogu da vide aspekte kulture gluvih koje većina koja nije gluva često previdi. Na primer, zajednica gluvih ima specifične kulturne norme kada je u pitanju privlačenje nečije pažnje: udaramo rukom po stolu, mašemo, lupamo nogama. Videti to po prvi put je zahvalno iskustvo.

Pročitajte priču o čoveku koji je jeo samo Nutelu nedelju dana

Postoje li određeni aspekti u dizajnu ili u rasporedu u restoranu koji omogućuju bolju komunikaciju među zaposlenima?

Da, kuhinja i sala za ručavanje su dobro osvetljene, otvorene i prostrane, tako da možemo da vidimo jedni druge, jer mi na taj način komuniciramo. Ne možemo da čujemo jedni druge u mraku.

Postoje li još neke jedinstvene karakteristike u ovom restoranu, osmišljene za gluve zaposlene?

Pozadi je postavljeno ogledalo, da možemo da vidimo ljude koji ulaze i izlaze, jer ne možemo da čujemo kada se iza nas otvore vrata. Ovo je veoma dobro okruženje. Ponekad imaš ogledala, ali ako ne paziš, ipak možeš da se sudariš s nekim.

Amanda, hvala ti što si razgovarala sa mnom.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu