Ovaj lik iritira komšije okupljanjima fetišista u prirodi

Britanska fetišistička grupa po imenu Društvo Tausingam, koja svoje aktivnosti zasniva na istorijskom nasleđu, našla se ove nedelje u vestima zato što je uznemirila komšije. "Trenutno je u toku školski raspust i volimo da odvojimo našu decu od kompjuterskih igrica kako bi uživala u našoj predivnoj prirodi", rekla je jedna meštanka iz Bensiforda u Velsu. "Molim vas, ne dozvolite strancima da donose ovamo svoje odvratne navike i dovode mlade u iskušenje."

Izvan Bensiforda, reakcije su bile manje negativne. U mnogim onlajan komentarima tražio se poštanski broj mesta, a incident je obezbedio novih 50 pristalica Društva Tausingam na Fejsbuku.

Lider društva je Gaj Masterli, koji već šest godina organizuje igre bez granica na ovoj lokaciji u Velsu. Moto grupe je "pretvaramo fantaziju u realnost", a perverzija je otvorena za svakog ko ima 18 ili više godina. Za samo deset funti dnevno, gosti mogu da se pridruže Gaju i njegovoj družini "ponija, štenaca i prasića" na njihovoj privatnoj lokaciji u ruralnom Velsu. Iako daleko od očiju javnosti, ovi događaji privlače na desetine perverznjaka, a profili Tausingama na Fejsbuku i Fet Life-u relativno su popularni u okviru scene.

Razgovarala sam sa Gajom o krosover igricama koje nudi Tausingam, kako je grupa za temu odabrala britansku istoriju i nedavnim negativnim reakcijama koje su izazvali.

VICE: Zdravo, Gaj. Zašto si počeo da organizuješ ove događaje za perverznjake?

Gaj Masterli: Zato što je zabavnije raditi ih sa prijateljima nego sam!

Dobar odgovor. U čemu je fazon sa ruralnim okruženjem? Šta to nudi?

Prostor, privatnost, priliku da vidite zvezde i uživate u milovanju trave po golim stopalima. To znači i da možemo da kampujemo, što je mnogo jeftinije od hotelskog smeštaja.

Tausingam meša britansku istoriju sa ekstremnom perverzijom – je li to uobičajeni fetiš? Ne zvuči baš tako.

Mislim da je jedinstven – mada postoji par paralela na drugim mestima. Najsličnije je verovatno Kraljevstvo drugog sveta koje je nekoliko godina postojalo u Češkoj Republici; ali bilo je binarno, isključivo zasnovano na ženskoj dominaciji i veoma skupo. Naša prednost je što dobijete priliku da se ubacite u potpuno novu ulogu; bilo da se na neko vreme popnete ili spustite na društvenoj lestvici, preuzmete neki drugi pol ili postanete neko sasvim drugo biće.

Da li je to onda jedinstveno britanski oblik eskapizma od griže savesti zbog klasne pripadnosti?

Apsolutno. Prilika da se oslobodite odgovornosti, zaduženja i inhibicija svakodnevnog života.

Razumem. Možeš li da objasniš aspekte životinjskih uloga?

Mi to zovemo "odmor od čovečanstva". Motivacije ljudi za to variraju; retko se poklapaju. Ali imate nagoveštaje u tipovima životinja koje biraju da budu: "poniji" uglavnom vole da budu na usluzi, da ih drugi kontrolišu i brinu se o njima, da se šepure. "Štenci" žele slobodu samo da budu prisutni i zadovoljavaju gospodara ili gospodaricu, goli i bez osećanja sramote. "Prasići" samo žele da "budu".

Gde pronalazite svoje goste?

Preko društvenih medija za perverznjake; Yahoo List , Fet Life i mojih ličnih sajtova; sa mnogima sam u kontaktu godinama, decenijama. Grupe su male, obično deset do 20 ljudi, a većina njih su redovni učesnici.

Misliš li da će grupa rasti? Koja brojka je idealna za neki događaj?

Menja se u zavisnosti od lokacije, formata događaja, cene, vremena, itd – imate isključivo popodnevne igre za 50 ili više ljudi koji glume ponije, ali volim da sve bude opušteno i potraje čitavu nedelju, za jedan produženi ili običan vikend. Tako se obično dobro upoznamo među sobom. Možete da izaberete svoj društveni status, svoj nivo slobode, svoj pol, čak i svoju vrstu. I potom živite taj život neko vreme.

Čula sam da smatraš kako je Larisa Lusi, koja je bila citirana kao nezadovoljna meštanka na Vels Onlajnu , zapravo "saboter". Zašto?

Zato što postoji dugi istorijat antipatije nezadovoljnika povezanih sa tom lokacijom, i prema meni i prema vlasniku zemljišta. Plasiranje te priče je u skladu sa njihovim načinom delovanja. Služiće se svim sredstvima da nas napadnu. Znate kako kažu, hejteri hejtuju. Mi ne radimo ništa nemoralno. Ne želim da ulazim u detalje, pošto bih mogao da završim na sudu.

U redu. Imali ste nedavno neke vandale na vašoj lokaciji, zar ne? Zapalili su nešto?

Jeste. Da nije bilo tog vandalizma, događaj opisan na Vels Onlajnu izgledao bi mnogo drugačije. Imali smo nepokretni karavan koji je služio kao moja baza; šupe; garažu za našu opremu; holandski ambar za naš bager i materijale; ambar sa sve odeljcima za konje, štenaru i svinjac za ljude; pravi tuš i toalet – prilično jedan zgodan objekat.

Šta misliš šta je bila motivacija vandala? Rekao si da se tamo desio "grupnjak na drogama"?

Jeste, žurka se pretvorila u grupnjak. Pretpostavljam da je motiv organizatora bila zarada i/ili čista zloba. Flaše piva, vina i sajdera bile su razbacane svuda, po podu su se nalazili špricevi, alat za pušenje kreka na stolu… Ne mogu da znam da li su načinjena šteta i požar bili planirani ili sponatani, tako da neću spekulisati.

Misliš li da aktivnosti Tausingama privlače posebno interesovanje ljudi?

Većina na fetiš sceni ne vidi u čemu je privlačnost ovoga, njihov doživljaj je da to mora da se dešava u klubovima po noći; oni ovo što mi radimo doživljavaju kao nešto bespotrebno komplikovano. Pridružio sam se sceni pre skoro 30 godina, pre interneta. Organizovali smo se uglavnom preko časopisa. Jedini klub bio je u Londonu, zvao se "Der Putsch". Tokom devedesetih pokret je polako rastao, a većina nas je znala jedna druge, direktno ili preko zajedničkih prijatelja.

A onda se pojavio internet i zapljusnuo scenu novim ljudima. Dok smo ranih dana delili klub sa gotičarima, lezbejkama, transvestitima, svingerima kako bismo obezbedili dovoljno ljudi da bi nam se isplatilo, scena se u međuvremenu razdvojila na razne frakcije, zato što novajlije često ne vide potrebu za prihvatanjem i tolerancijom.

Nisam sigurna šta je ovo. Neka vrsta zamke.

Šta tvoja deca misle o ovim perverzijama? Da li znaju čime se baviš?

Postali su svesni kao vrlo mladi, zahvaljujući tome što smo morali jednom ucenjivaču da kažemo kuda da se nosi. Potom su se naše dogodovštine pojavile u tabloidu, baš kao i ova novija vest. Oni su sada odrasli i nikad nisu imali problem s tim, zato što su se uverili da u svemu učestvuju ljudi koji dobro znaju šta rade i da je sve zasnovano na slobodnom pristanku odraslih osoba koji u svakom trenutku može da bude povučen.

Hvala ti, Gaj.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu