Umetnik koji magijskim ritualom hvata samovozeće automobile

Tekst je prvobitno objavljen na Creators

Da li je ovo šala, paganski ritual, ili genijalno otkriće o novoj eri masovnog tranzita? Džejms Brajdl, umetnik poznat kao rodonačelnik „Nove estetike", okačio je na Flickr sliku vozila koje stoji u sred praznog parkinga, okruženo krugom od soli. Saobraćajno gledano, spoljna isprekidana bela linija kaže mu „slobodno prođi" ali unutrašnja puna linija kaže mu „ni slučajno ne prelazi". Za njegovu kameru, ovo je neprelazna magijska barijera: Petrificus Totalus za autonomne automobile.

Slika pod natpisom „Zamka za autonomaše 001" povlači bezbroj asocijacija na žestoko hajpovan narativ koji prati samovozeće automobile. Možda su se to šaljivi hakeri zezali sa autom svoj prijatelja; možda je policija zaustavila vozilo kojim je neki disident nameravao da pobegne; možda drumski razbojnici ovako hvataju plen; možda veštice gone đavola iz gepeka.

Samovozeća kola nisu nam još na raspolaganju, ali fotografija ovog umetnika-filozofa-programera podseća nas da bi trebalo da počnemo da mislimo o njima. Ako autonomni auto čita put pred sobom, šta će biti ako taj put ispišu lica sumnjivih namera?

Brajdl je jedan od onih koji misle 10-100 godina unapred. Njegov sajt booktwo.org prepun je filozofskih traktata, misaonih eksperimenata, kreativnog kodiranja, i umetničkih projekata. Njegova „kolaboracija sa tehnologijom" pod naslovom Five Eyes bila je deo tematske postavke V&A muzeja pod naslovom All of This Belongs to You, gde su takođe bili izloženi ostaci razbijenog hard drajva Edvarda Snoudena. Brajdl je protekle decenije pokušao da nas zbliži sa bespilotnim letilicama, da pronikne u tajne vremenske prognoze, i da na brojne druge načine razotkrije skrivenu tehnologiju – obično vojne prirode – koja iz senke vlada svetom.

Brajdl je od nedavno postao opsednut autonomnim vozilima. Samovozeća kola uskoro će dospeti u javnost. Singapur planira kupovinu 300,000 primeraka da zameni 780,000 postojećih taksija kojih su ulice prepune. Guglov projekat na ovom planu, trenutno pod naslovom Waymo, u toku je još od 2009. Na putevima unutar SAD, Tesla u produkciji Ilona Maska već koristi određen nivo automatizacije, a čak i zaostali proizvođači kao što je Ford počinju da prave korake u ovom pravcu. Ako kola bez vozača postanu prisutna do te mere do koje su postale i kočije bez konja, gornji primer bezazlenog vandalizma biće samo uvod u brojne inženjerske probleme.

Brajdl pokušava da napravi svoje samovozeće vozilo; sardonično delo pod naslovom „Zamka za autonomaše 001" je deo ovog procesa. Kod korišćen tokom ovog uradi-sam projekta objavljen je ovde. Pričali smo sa Brajdlom na temu ove nejasne serije fotografija, njegove skepse i radoznalosti koju oseća povodom robo-šofera.

Creators: O čemu se ovde radi? Objasnite nam ukratko šta je tačno ta zamka 001?

Džejms Brajdl: Radi se o krugu od soli, tradicionalnom zaštitnom dijagramu – od spoljnih ili unutarnjih uticaja – u magijskom zanatu. U ovom slučaju, dijagram nam služi kao zamka za autonomno vozilo, samovozeći automobil koji se oslanja na mašinski vid i procesuiranje. Na brzinu iscrtavši ovu verziju očekivanih saobraćajnih znaka – u ovom slučaju, punu i isprekidanu liniju – moguće je zbuniti sistem vozila do te mere da ono postaje nesposobno da iz dijagrama izađe.

Da li je na slici zaista autonomno vozilo, ili je ovo više kao koncept?

Nažalost, ne posedujem samovozeći auto – mislim da još nisu stigli u Grčku, a i da jesu, cena bi bila visoka. Ipak, razumem otprilike principe po kojima oni funkcionišu jer ih već dugo radim istražujem. Na slici je moj prototip ove vrste vozila. Kao i obično, previše sam vremena potrošio na istraživanje, programiranje, postavljanje kamera i dizajn neuralnog softvera isključivo radi reprodukcije jedne od zanimljivih trendova danas. Što se zamke tiče, ja se ne bih u potpunosti oslanjao na bilo šta što sam napravio, ali principi su bez sumnje na mestu

Gde ste snimili ove fotografije?

Zamku sam napravio tokom obuke prototipa na putevima u okolini Parnasa u Grčkoj. Lokacija mi je delovala prikladno; osim što je pejzaž prelep za vožnju i šetnju, ovde su po mitologiji živele muze, a tu se negde nalazi i Delfsko proročište. Uspon padinama Parnasa, u ezoteričnom smislu, je put ka znanju i umetnosti.

Kakva je vaša uloga u ovom projektu, imate li saradnike?

Sam radim. Prošle godine sam uradio projekat pod nazivom Cloud Index Index koji preko satelitskih slika i mašinskog učenja ispituje politiku i računarsko razmišljanje; tu su mi znatno pomogli ljudi kao što je Džin Kogan. Ovog puta sam hteo da odradim sve sam – prvo da bih sebi dokazao da mogu, te da teorijski može bilo ko u mom privilegovanom položaju i uz veliku količinu sreće. Ova tehnologija je svima dostupna: samo treba pročitati radove, ponoviti njihove korake, izučiti kod, napraviti sopstvene alate… Sve to je radikalni iskorak u odnosu na način na koji se svet shvata i kontaktira, ja smatram da takav način razmišljanja danas treba propagirati.

Šta je bila svrha iza Zamke, osim ismevanja nepodnošljivo hajpovane tehnologije?

Sve je to deo mog rada / istraživanja / pisanja / glupiranja kojim pokušavam da pojmim savremenu tehnologiju automatizacije. Što je bolje razumem, to ću joj se lakše u nekim slučajevima suprotstaviti.

Samovozeća kola spajaju razne interesantne tehnologije, od mašinskog vida do veštačke inteligencije, sa ključnim društvenim pitanjima kao što su pravo na rad, elitne korporativne strukture u Silicijumskoj dolini, i pseudoreligijska vera u računarsko razmišljanje kao jedini vid proizvodnje istine – te posledično etike i socijalne pravde.

Zamka tu spada u kategoriju otpora, dok bi pokušaj izgradnje autonomnog automobila bio više kategorija razumevanja dominantnog tehnološkog narativa, iako sa ciljem promene. Zašto ne bi taksisti u budućnosti škrabali bele linije po asfaltu u pokušaju da skrenu s puta samovozeća Uber vozila koja su ih učinila nezaposlenim? Potrebno je bolje nadgledati alate koji oblikuju budućnost.

Da li je bilo poteškoća u ostvarenju ovog projekta?

Ponestalo mi je soli, pa sam morao da se vratim do najbližeg sela po još par kilograma. Sreća pa je danas so jeftina, za razliku od protoka informacija i procesorskog kapaciteta. Takođe, trebalo je da podvrnem nogavice na snimku.

Ovo je Zamka broj jedan, imate li još u planu?

Moja je navika da sve brojčano obeležavam, ali biće ih još svakako. Slično kao Drone Shadows, koji se rade čak i danas, započeti seriju obično ima generativne efekte.

Kako se sve ovo uklapa u vaš širi opus?

Sve je to deo istog pokušaja da se svet spozna i na njega deluje; nadam se da to ne zvuči previše pompezno. Ovo delo je direktna posledica mojih projekata u vezi sa mašinskim vidom, veštačkom inteligencijom, vojnom tehnologijom, big data… Vezane su i brojne kako bih rekao poetske intervencije na novonastalim tehnologijama. Sve je to jedan veliki projekat, mada me povremeno hvata opsesija pojedinim aspektom.

Šta dalje planirate, na čemu radite?

Ovo je bilo u sklopu pripreme za solo izložbu u Berlinu sledećeg meseca, u galeriji Nome. Naslov je „Kako razlikovati prikolicu traktora od blistavog belog neba". Izlažem razne zaključke do kojih sam došao tokom istraživanja, između ostalog i interpretacije sistema mašinskog vida, i rezultate obuke prototipa autonomnog vozila. Nadam se da ću moći sve to da povežem sa svojim mitološkim interesovanjima.

Spremam nešto i za London sledeće nedelje za Convergence –na istoku Londona je čitava serija bilborda kojima se nastavlja moja potraga za Render Ghost-om. Osim toga, uglavnom pišem o novom mračnom dobu i odnosima između tehnologije, znanja, saznanja, i sredstava.