Protesti nove generacije: pitali smo mlade šta im kažu roditelji

Sve fotografije: Nenad Vujanović

Mlade u Srbiji prate tri "A". Optužuju ih da su "apolitični", "apatični" i "apstinenti". Oduzima im se pravo na stav, iako su to generacije koje raspolažu, zahvaljujući internetu, velikim mogućnostima za saznavanje, ukoliko to žele. Često imam tremu baš kad razgovaram sa onima koji su još srednjoj školi ili su tek upisali fakultete. Mnogo toga znaju, o mnogo toga razmišljaju, o čemu ja nisam morala. Život u Srbiji ih je svakako naterao da ranije sazru, ali i da nose breme svih prethodnih generacija.

Proteste "Protiv diktature 2017" koji se ovih dana dešavaju, prema dosadašnjim saznanjima organizovali su mladi, uglavnom studenti. Među njima su mnogi čiji su roditelji učestvovali u velikim protestima devedesetih, pa čak i dvehiljaditih. Neki su se naslušali tih priča i žele sada svoje proteste. Možda ne i revoluciju. Više su na zemlji od svojih roditelja.

Interesovalo me je kako njihovi roditelji gledaju na to što sada oni uzimaju politiku u svoje ruke. Mnogi nisu hteli da pričaju jer im roditelji ni ne znaju da su na protestu. Neki su se krili jer, "trebalo bi da uče za kolokvijum, a ne da šetaju". Ipak, bilo je i nekoliko njih koji su bili jako ponosni na to što učestvuju na protestima koje su organizovali njihovi vršnjaci.

VICE: Da li ti roditelji znaju da si ovde i šta kažu?

- Moji roditelji znaju i podržavaju me. Danas su se i priključili, ja sam ovde od prvog dana, a sada je i tata tu sa mnom. Mene su još kao dete od pet, šest godina vodili na proteste devedesetih. Volim da slušam o tim vremenima i sve mi je to zanimljivo, posebno što sam kao mala proživela to sa njima.

A kakvi su tvoji utisci sada kad kao odrasla proživljavaš ove proteste?

- Ovo je sjajno iskustvo i podržavam proteste apsolutno.

Koliko su tvoji roditelji upućeni oko ovih protesta i kakav je njhiv stav?

- Sve prate redovno i podržavaju me svim srcem. Kažu mi da su u Beogradu da bi se i oni priključili.

Da li te smaraju pričama o protestima iz njihovog vremena?

- Ceo život slušam o tim protestima, ipak se desilo dok sam bila mala, pa imam neku svest o tome. Dobro je što postoji to iza nas. Mislim da je sada važno da se konačno pokrenemo oko stvari koje nas guše, naša generacija posebno.

Da li ti se roditelji brinu što si ovde na protestima? Da li te podržavaju?

- Znaju da sam ovde. Plaše se što sam ovde, imaju neke brige. Tri dana nisam pričao sa ocem, zbog protesta i zato što sam saznao da je glasao za Vučića, iako je penzioner, iako mu je smanjena penzija. Meni je to ubijanje zdravog razuma ako glasaš protiv sebe.

A šta misliš da se ovim protestima postiže?

- Važno je da se bude ovde. Evo već treći dan dolazim, jeste da svaki put pomalo kasnim. Ne mogu da kažem da nema poente, jer vodi ka tome, evo sad smo izbacili i neke zahteve. Mora da bude odlučnije i da i drugi gradovi podrže.

Da li su tvoji roditelji protiv toga što dolaziš na proteste, da li kriješ da dolaziš?

- Znaju da sam ovde. Ne protive se previše, ali dosta se plaše. Misle da će da bude neki haos, da će da naiđe neka budala koja će da napadne policajca, da će sve da nas prebiju i tako nešto. To su normalne „roditeljske stvari".

Jesu li ti pričali o protestima koji su se nekad dešavali, da li te je to inspirisalo da budeš ovde?

- Slušao sam dosta o tim starim protestima. Ovo nema veze sa tim, ovo je naša priča. Ti protesti dvehiljadite su bili finansirani spolja, a ovo su naši spontani protesti.

A ko ste to "vi", vi mladi ili neko drugi?

- Bukvalno svi koji su nezadovoljni. Mladi najviše, ali ima dosta starijih, i penzionera. Ja sam glasao, ali mislim da je važno da se izađe na ulice. Nisam izašao samo da se protivim izborima, već protiv celokupne diktature, zato što je ceo sistem u problemu, a dolaziću svaki dan dok se nešto ne pomeri.

Da li krišom od roditelja dolaziš ovde?

- Ma ne. Moji znaju i apsolutno me podržavaju.

Da li su ti pričali o svojim danima iz protesta?

- Nisu me uopšte gušili tim starim pričama kakvi su protesti bili nekad. Kapiraju da je ovo drugo vreme, naše vreme.

Zašto si ti danas ovde?

- Došla sam da podržim slobodu, vladavinu prava i liberalnu demokratiju. Dolaziću ovde koliko god bude trebalo. Svih 117 dana, kao i onda. I moji roditelji podržavaju i znaju da sam ovde.

Kako si uopšte saznala za protest?

- Saznala sam preko Fejsbuka za ovaj protest i shvatila da moram da dođem.

Je l' ti roditelji znaju da si na protestu?

- Oni ne znaju da sam ovde, ali ne zato što krijem, nego zato što nisam stigao da im kažem, jer je sve ovako spontano. Danas sam produžio na protest posle fakulteta, a reći ću im večeras da sam bio.

A koliko su ti pričali o protestima njihovog doba?

- Nisam pričao sa njima o ranijim protestima, ni 5. oktobru. Ja sam se sam dosta inoformisao o tome. Verujem da bi me podržali, iako ovo što danas ne radimo nije ni nalik onom petom oktobru. Ovo nam je samo način da iskažemo nezadovoljstvo.

A koji „vi"?

- Mi, mladi, studenti, svi koji se osećaju mladi i svi oni koji osećaju nezadovoljstvo zbog ishoda ovih izbora.

Šta ti je bilo prelomno da dođeš na protest?

- Ja sam došao da izrazim svoje nezadovoljstvo, jer sam student i ne želim da moje zaposlenje sutra zavisi od toga da li sam član stranke, a ni da kad dobijem posao, on zavisi od toga da li sam glasao za nekog. Duga stvar su sve neregularnosti koje su se desile u predizbornoj kampanji. Treća stvar je to što među tih skupljenih 55 odsto glasova, ima gomila neregularnih i onih koji nisu svojom voljom glasali. Svi koji su pratili 5. oktobar, znaju da ljudi kao što sam ja i oni oko mene nisu smenili vlast, već je to pitanje nečega mnogo krupnijeg. Na ovaj način može da se pokaže enregija i nezadovoljstvo u celoj Srbiji. Bio sam juče, a doći ću i svaki put dok se ne reše zahtevi.

Da li se tvoji roditelji plaše što si na protestu tako mlad?

- Oni se ne plaše, već me podržavaju i srećni su zbog toga što imam svoje mišljenje i svoj stav.

Kako ti deluju priče o protestima koji su se desili pre nego što si se ti rodio?

- Pričali su mi o protestima njihovog vremena, pokazivali su mi i snimke, zato mi se i sviđa ta atmosfera. Baš to me je i inspirisalo da i ja sa svojim drugarima izađem.

A zašto si ti odlučio da izađeš?

- Ja se ne razumem nešto u politiku, ali dovoljno da mogu da shvatim da je loše to što je Vučić došao na to mesto gde je sad. Izašao sam da bih se pridružio ljudima i da bih bio deo promene na bolje. Bio sam do sada sva tri dana, ako budem imao vremena dolaziću svaki put.

Kako tvoji roditelji reaguju na to što dolaziš na proteste?

- Moji roditelji nemaju neki stav povodom toga što dolazim na proteste.

Zašto si odlučio da dolaziš na proteste?

- Glasao sam, ali mislim da je važno da se izađe na ulice. Problem je u tome što je vlast koncentrisana u jednom čoveku. Zato je zahtev jednostavan – da se sruši diktatura.

Jesu li te roditelji gušili pričama o pritstima „u njihovo vreme"?

- Slušao sam mnogo o protestima iz perioda naših roditelja. Samo se nadam da neće ponovo doći do toga, da bude tako strašno. Slušao sam o tome, ali ne previše, više sam se sam informisao. Baš ovi sada protesti su mi probudili interesovanje za to da saznam šta se sve tada dešavalo.

Da li ćeš dolaziti na proteste ako se nastave?

- To da li ću izalaziti i dalje na proteste, zavisi samo od škole.

Još na VICE.com

Dan treći: hiljade na ulicama sa prvim zahtevima za smene

Pobuna na ulicama Srbije: drugi dan u fotografijama

Mladi koji prvi put glasaju nam pričaju da li će izaći na izbore