Scientifically, What's the Best Way to Die (Without Killing Yourself)?

Prošle nedelje, doctor Ričard Smit napisao je na sajtu Britanskog medicinskog žurnala da je umreti od kancera najbolji način da umrete. Zašto?

Skoro čitav svet, mnogi koji su videli nekog ko je na najjeziviji način umro od raka, nazvali su Smita idiotom. Kancer ti pojede telo iznutra. Postaješ ljuska ljudskog bića. Rak je govno. Mora da postoji bolji način da se ode sa ovog sveta. Ali koji?

Pre nekoliko meseci, kolege iz Motherboada bavili su se obrnutim pitanjem – koji je najgori način da se umre. Ispostavilo se da je to bilo šta što vas odvuče u bolnički krevet i uzima vas polako. Ali, koji je najbolji način da se umre? Pošto sam postavio ovo pitanje u naslovu, optužićete me da eksloatišem navike guglanja najdepresivnijih ljudi.

Ako razmišljate da se ubijete, molim vas posetite ovu stranicu. Danas me ne zanimaju popularni načini oduzimanja života poput gušenja ugljen-monoksidom, trik sa auspuhom ili smrtonosni koktel koji će vam prepisati doktor iz Oregona.

Umesto toga, istraživao sam mitove i realnost o načinima na koje možete da umrete, a za koje ljudi kažu da su odlični. Većina njih nije. Evo šta sam naučio.

FANTAZIJA

NSFW upozorenje: Video prikazuje gole sise ženskog ljudskog bića

Teško je objasniti u jednoj rečenici na šta ljudi misle kada govore o najboljim načinima da se umre. Počeću sa nekim od najpopularnijih fantazija o smrti. Prva je ona u kojoj slavno poginete u nekoj bici – pojam smrti toliko retardiran da postoji ceo filmski žanr koji služi samo da bi ga kritikovao.

Onda je tu fantazija umiranja posle seksa – srčani udar nakon orgazma koji je usledio nakon pušenja, ili, recimo (kao u videu iznad) smrt nakon pada sa litice sa koje su vas gurnuli modeli u toplesu.

Ovim nisam mnogo odgovorio na svoje pitanje. Pad sa litice nije odgovor, kao ni sam pad uopšte. Naravno, pad na glavu nakon što ste skočili iz aviona zvuči kao instant smrt, ali pad iz aviona može dovesti do pucanja unutrašnjih organa i loma kositju, što ga čini ekstremno bolnim. Ako preživite, moraćete da se nosite sa iznurujućim povredama.

Što se unutrašnjih uzroka smrti tiče, prouzrokovanih naporom usled seksa, obično su bolni. Kod iznenadnih kardio-pulmonalnih događaja, poput embolije i aneurizma, imate osećaj da vas muči " najgora glavobolja ikada", zajedno sa još mnogo čudnih simptoma poput mučnine i halucinacija. Srčani udar, kao što verovatno već i znate, izgleda kao da vam je slon seo na grudi.

Sa druge strane, iznenadni prestanak rada srca, kada vam srce zabaguje poputWindowsa 95 i ugase se svetla, jedan je od najjačih kandidata za najbolji način za umreti tokom seksa. Ali kao neko ko pati od aritmije, mogu da vam kažem da je osećaj kada vam otkucaji srca izmiču kontroli jako neprijatan, poput leptira u grudima i knedle u grlu. Ne bih vam ga preporučio za vreme seksa.

Seksualne fantazije koje se završavaju smrću nakon seksa običnu uključuju još jednu osobu, seksualnog partnera, što znači da će vaša smrt biti bolna za još nekog. Ako ništa drugo, taj neko prisustvuje vašoj smrti, mora da se postara o vašem mrtvom telu, a moguće je i da će morati da dodiruje vaše mrtve genitalije. Mogao bi to biti najboljii način da se ode sa ovog sveta , kao kada je otac Metju Mekonaheja umro dok je imao seks sa njegovom majkom, a ona je to kasnije nazvala "najboljim načinom da se ode". Ali, sa druge strane, može se pretvoriti u zastrašujuću priču Stivena Kinga Gerald's Gam, ili u onu scenu iz Clerksa.

U svakom slučaju, mislim da je mnogo pametnije pozabaviti se realističnijim uzrocima.

HIPOTERMIJA

Hipotermija je dugo putovanje koje uključuje mnogo više od drhtanja i ukočene kože. Kažu da na kraju tog puta imaš osećaj neverovtnog blagostanja i želiš da umreš, iako pokušavaju da te spasu. To je (stvarno) lupetanje.

U knjizi "Poslednji udah: priče upozorenja sa granica ljudske izdržljivosti",Piter Stark živo opisuje naučne činjenice i lična iskustva o tome kako je to kad se smrzneš do smrti. Nakon sati smrzavanja, kada telo počinje da se gasi, ili počinješ da haluciniraš ili ti postaje toplo. Može ti postati toliko toplo da ćeš pocepati svu odeću sa sebe.

To je zboh toga što kada temperature tela padne ispod 33, 8 stepena, nastupa amnezija. Nećeš znati šta se dešava oko tebe. Negde oko 31 stepena, prestaćeš da se treseš. Na 30 stepeni, mozak ti neće raditi dobro i ne bi mogao da prepoznaš ni rođenu majku. Na 29 stepeni počećeš da skidaš svu odeću sa sebe, i eventualno skočiti u sneg, što naravno neće pomoći.

Ipak, trebaće nekoliko sati da temperature spadne do 21 stepena – to je momenat gde većina ljudi umire. Ako tada iskusite euforiju, to je zato što ste već bili do pakla, vratili se i izgubili razum. Čisto sumnjam da je vredno truda.

DAVLJENJE

Postoji narodna mudrost o davljenju koju ste sigurno čuli i kaže da je davljenje poput zagrljaja ili osećaja plivanja u majčinom stomaku. Ima i slavnih izjava, poput one pokojnog muzičkog producenta Majkla Kejsa Kisela u kojoj kaže da su mu se javili anđeoski glasovi i rekli "Nemaš ničeg da se plašiš". Ali, njegovo iskustvo zvuči isuviše atipično.

Kao što možete da vidite u ovom videu u kome je Kristofer Hitčens izložen mučenju davljenjem ili waterboardingu, vaše telo će učiniti sve da vam se pluća ne napune vodom. Samo nekoliko sekundi nakon što je voda krenula kroz pogrešnu cev, Hitčens je osetio nepodnošljivu anksioznost i proživeo noćnu moru (kasnije je došao do očiglednog zaključka da je waterboarding vrsta mučenja).

The Perfect Storm Sebastijana Jungera detaljno objašnjava šta se dešava dok se davite. Nakon što nivo kiseonika u krvi ekstremno opadne i počnete da gubite svest, počinjete da udišete vodu. Deset odsto ljudi doživi toliko snažan spazam u grkljanu i umre od gušenja pre nego što voda stigne do pluća. Ostalih devedeset odsto nastavlja da diše, i diše, i diše sve dok ne izgubi svest. Možda ima nečeg prijatnog u osećaju gubljena kiseonika, ali sve što se dešava pre toga je pravo mučenje.

ODSECANJE GLAVE

Dok pripadnici Islamske države odsecaju glave novinarima, nije baš pravo vreme opisati ga kao dobar način umiranja. Nema razloga da pogledate ovaj video, ali ako ga pogledate, videćete da ljudi zaista užasno i tragično pate kada im odseku glavu.

Postoji nešto autentično nedvosmisleno i krajnje kada vas obezglave. Medicinski istraživač i pisac Šija Robovski rekao je na History kanalu da "ne može da zamisli brži i bezbolniji način da se ode". Sečivo je u kontaktu sa vratom samo u stotom delu sekunde i posle toga niko ne ostaje živ. Procenjuje se da je smrt na giljotini bila neefikasna samo jednom, ako je verovati eseju u magazinu The Quartetly Reiew iz 1843. To se desilo samo jednom u nizu od hiljada obezglavljivanja u vreme vladavine terora.

Da li preživite dovoljno dugo da shvatite da vam je glava odsečena? Kada se razgovara o obezglavljenjima u školskom drvorištu, sigurno ste citirali nekog ko je rekao da ste svesni još tih nekih pet do sedam sekundi nakon što čujete zvuk odsecanja. To je broj koji i Rubovski navodi, a zapisi iz 1905. kažu da su odsečene glave gledale naokolo i pravile različite izraze lica upravo oko pet do sedam sekundi. Ali za to vam nije potrebna svest. U svakom slučaju, zbog gubitka krvi i drastičnog pada krvnog pritiska, izgubili biste svest veoma brzo i definitvno se nikada više ne biste vratili među žive.

Ipak, od 1977. život nikome nije oduzet na giljotini i to se verovatno neće uskoro ni desiti. Ali, čista odsecanja glave na giljotini se ipak dešavaju sa vremena na vreme i užazno su i odvratno iskustvo za one koji pronađu leš.

UMRETI U SNU

Umiranje u snu nije nešto što očekujete da se desi, naročito kada su mladi ljudi u pitanju. Kada se desi, tragično je i zastrašujuće. Čak i pod jakim lekovima, nesvesni ljudi oboleli od raka iskuse neku vrstu svesnosti ili agoniju disanja dok umiru. Plus, početak iznenadnog fatalnog srčanog udara bi vas sigurno probudio. Umiranje u snu bi trebalo da bude retko.

Zato je veoma čudno kada u čituljama piše da je neko "mirno umro u snu". Nisam ja jedini to primetio. Elizabeth Simpson iz Virgian-Pilotaisto misli da je to vrlo čudno, pa je pokrenula istraživanje. Članak o tome je stvarno dobra priča.

Pored ostalih zaključaka o umiranju u snu, izvukla je i sledeće:

• Termin je ustvari eufemizam za samoubisto

• Kratkotrajan prekid disanja u snu može biti uzrok, najčešće u starosti

• Nesrećni slučajevi poput šloga ili pucanja aneurizma isto mogu prouzrokovati smrt u snu

Ali najinteresantnija stvar koju je saznala je da je prethodno pomenuti trenutni prestanak rada srca, onaj kod koga vam srce zabaguje za momenat, najčešći krivac za iznenadne smrti u snu.

Iz primera Ričarda Smita, zastupnika kancera, vidimo da se ne slažu svi eksperti oko najbolje smrti, ali mislim da je iznenadni prestanak rada srca u toku sna moj favorit. Znam kakav je podrhtavajući osećaj kada srce iznenada počne da preskače. Osećaj je potpuno uvrnut, ali ako je trenutni prestanak rada srca nešto slično tome, a svedoci kažu da je bezbolan, mene to ne bi čak ni probudilo iz sna. Ako bi mi se to desilo u sred noći, i svetla se nikada ne bi ponovo upalila, ne vidim bolji način za odlazak.

Jedino tako. Ili giljotina.