Nagrižena zubom vremena, Velika planina je deo teritorije Navaho nacije u severnoj Arizoni, pustinjskoj visoravni gde su plemena Hopi i Navaho živela vekovima - ali, američka vlada je počela da izbacuje starosedeoce kroz proces iseljavanja koji je započet pre 50 godina i traje i danas. Poznata i pod imenom Black Mesa, visoravan prati obrise praistorijskog jezera, čiji je živi svet tokom više milenijuma formirao najveće ležište uglja u Americi.
Vađenje ovog uglja započeto je krajem 1960-ih, nakon dugih pravnih natezanja preduzeća kao što su Peabody Coal i WEST (Western Energy Supply and Transmission), kako bi izbegli otpor autohtonih naroda Navaho i Hopi, proces koji je briljantno opisala spisateljica Džudit Najs 2000. godine. Ključna figura u pregovorima je bio advokat Džo Bojden, koji je organizovao Hopi plemenski savet koji ga je tada angažovao - nastavio je da istovremeno radi kao savetnik za pleme Hopi i za Peabody Coal. Saveti oba plemena - koji nisu nužno predstavljali većinu starosedeoca - potpisali su prve lizinge za površinsko iskopavanje tokom 1966. godine, pristavši na naknadu od 30 centi po toni uglja, što je groteskno nepovoljna cena. Ubrzo, inženjerski gigant Bechel, poznat po projektima kao što je Huverova brana, izgradio je cevovode za ugalj i dve elektrane.
Ali da bi kopanje veliikih razmera uopšte počelo, bilo je neophodno da se raščiste ogromne površine zemljišta rezervata koji su delila plemena Navaho i Hopi. Bojden je to postigao tako što je u medijima glasno tvrdio da su plemena u ratu zbog zemljišta, što je najzad dovelo do podele zajedničke zemlje u Navaho-Hopi zakonu o nagodbi iz 1974. godine. Rezultat ovog zakona je iseljavanje hiljada domorodaca iz ove oblasti, uglavnom iz Navaho plemena koji su se zadesili na pogrešnoj strani nove rastave.
Reklame
Danas samo mala grupa mahom starijih Navaho Indijanaca i dalje živi stalno ili povremeno na Velikoj planini, čuvajući ovce i održavajući sve elemente svog tradicionalnog života. Uprkos malim pobedama, kao što je presuda federalnog suda iz 1996. protiv kompanije Peabody Coal zbog kršenja ljudskih i ekoloških prava plemena, Navaho Indijanci su bili prisiljeni da poslednje četiri decenije provedu boreći se protiv regularnih pokušaja iseljavanja. Ove godine se situacija pogoršala, pošto su im vlasti oduzele stoku, taktika koju primenjuju Biro za indijanska pitanja i starešine Hopi plemena da bi sproveli iseljavanje tako što rade sve da život Navaho plemena postane neodrživ.
Pogledajte VICE film: "Da li je umetnička fotografija zaista dobra"____________________________________________________________________Iskopavanja su nanela ozbiljnu štetu Navaho Indijacima i njihovoj kulturi, od trovanja podzemnih voda, do raskopavanja drevnih groblja buldožerima. Peabody Energy, danas najveća privatna firma za kopanje uglja, nastavlja da izvlači resurse iz oblasti oko Velike planine. Ugalj iz Velike planine pumpa vodu u Navaho elektrani u Pejdžu u Arizoni i napaja strujom gradove, voćnjake i pamučna polja širom jugozapadne Amerike. Zemlja, životna sila i centar spiritualnog sveta Navaho plemena, danas je izvor energije za pustinjeske oaze Feniksa, Las Vegasa i Los Anđelesa.Iako je prošlog septembra Obamina administracija pristala na nagodbu od 554 miliona dolara sa Navaho narodom kako bi okončali tužbu da je federalna vlada na pogrešan način upravljala njihovim dobrima, ljudi sa Velike planine još uvek prolazi kroz teška vremena. Tokom prošle godine, četvoro od preostalih starešina je preminulo.
Pogledajte VICE film: "Da li je umetnička fotografija zaista dobra"____________________________________________________________________Iskopavanja su nanela ozbiljnu štetu Navaho Indijacima i njihovoj kulturi, od trovanja podzemnih voda, do raskopavanja drevnih groblja buldožerima. Peabody Energy, danas najveća privatna firma za kopanje uglja, nastavlja da izvlači resurse iz oblasti oko Velike planine. Ugalj iz Velike planine pumpa vodu u Navaho elektrani u Pejdžu u Arizoni i napaja strujom gradove, voćnjake i pamučna polja širom jugozapadne Amerike. Zemlja, životna sila i centar spiritualnog sveta Navaho plemena, danas je izvor energije za pustinjeske oaze Feniksa, Las Vegasa i Los Anđelesa.Iako je prošlog septembra Obamina administracija pristala na nagodbu od 554 miliona dolara sa Navaho narodom kako bi okončali tužbu da je federalna vlada na pogrešan način upravljala njihovim dobrima, ljudi sa Velike planine još uvek prolazi kroz teška vremena. Tokom prošle godine, četvoro od preostalih starešina je preminulo.
Reklame
Ipak, fotografijama sa Velike planine, Kamil Samers-Vali hvata nešto pozitivno, izdržljivo i vitalno, nešto što još uvek postoji u ovoj zajednici. Kamil dokumentuje mlađe generacije koje su rođene u ili preseljene u prostrane naseobine Navaho nacije - kao što je Nju Lends u istočno-centralnoj Arizoni - dok se vraćau na Veliku planinu da se ponovo povežu sa svojim duhovnim nasleđem. Kad god imaju vremena i mogućnosti idu da jašu konje, da pomažu babama i dedama da gaje stoku i učestvuju u dnevnim ceremonijama molitva koje vezuju njihovu kulturu za ovu zemlju.Tekst: Wessie du ToitSve fotografije: Camille Summers-Valli.
