Fotografije najveće operacije spasavanja pasa lutalica u Meksiko Sitiju

Prethodno obhavljeno na VICE Latinska Amerika.

“Pomerite se, pomerite se!” dvoje iznerviranih mladih se dralo dok su se provlačili kroz masu. Nose mešanca boksera srednjeg rasta na parčetu kartona i improvizovani krevet samo što se ne pocepa. Pas ne laje i ne buni se iako izraz na njegovom licu izražava duboku patnju. Ne može da se uspravi: jedna od zadnjih nogu mu je uništena, i možete da vidite pocepano mišićno tkivo sa sivim centrom koji dopire do koske. Takođe je prekriven ožiljcima i neuhranjen do te mere da mu rebra izviruju iz kože. Kada mu spuste činiju sa hranom jede brzo i maše repom. Niko ne zna da li je pas prebijen, pregažen ili ga je neki drugi pas napao. Jedino što je sigurno je da je ranjena životinja napuštena 12. decembra ispred Bazilike Gospe od Gvadalupe, poznate i kao "La Vila" severno od Meksiko Sitija.

Gozba Gospe od Gvadalupe jedna je od najvažnijih katoličkih proslava u Meksiku. Nacionalni praznik je u čast blagoslovene Device Marije, koja se smatra kraljicom Meksika, i sveticom zaštitnicom Latinske Amerike. Bazilika podignuta njoj u čast jedna je od najposećenijih hodočašća katolika na svetu, i procenjeno je da ju je u 2018. posetilo osam miliona vernika. Mnogi od hodočasnika su u društvu pasa - ali nisu se svi vratili sa ljubimcima kući.

Zbog toga je decembar mesec u kom je Norma osnivač Mundo Patitas, ili "Sveta malih šapa" - udruženja posvećenog spasavanju napuštenih pasa La Vile - najzauzetija. Osnovana pre 12 godina, grupa koja uglavnom zavisi od volontera među kojima je i Normina ćerka Mariel, nada se da će u narednim danima spasiti 25 do 30 pasa. Jednom kada ih "skupe" odvode ih u azil u Hueuetoki, na sat vožnje od Meksiko Sitija. Tamo pse zbrinjavaju i leče ih pre nego što ih daju na udomljavanje.

Povređeni bokser okružen je sa deset drugih pasa, koji su takođe ostavljeni tog dana. Vlasnici radnji i uličnih tezgi saglasni su da ti psi nisu viđeni dan ranije. Neki od njih odmaraju na zemlji, par metara od Bazilike, drugi veselo prilaze prolaznicima koji su zastali da ih pomaze; oni kojima je neophodna veterinarska nega su u malim metalnim kavezima, u karantinu. Njihovi problemi idu od šuge, preko mišićnog spazma, rana na šapama, do tumora. Posebno je uznemirujuća slika labradora čiji jezik je napolju - znak virusne infekcije, sliče malim boginjama kod ljudi. Samo par minuta pre toga, ženka pitbula, bela sa braon šarama, prebačena je u jedinim ambulantnim kolima - kutiji od kartona na kolicima - do parkiranog kamiona udaljenog dva bloka dalje. Njen "porođaj" je počeo.

Rad Mundo Patitas je naširoko priznat, i danas nije ništa drugačije: veliki broj ljudi, odraslih i dece, prilazi njihovom štandu ispred Bazilike kako bi se raspitali da li mogu da usvoje psa. Neki su doneli hranu za pse, ili novac koji ubacuju u zapečaćenu kutiju prekrivenu ilustracijama pasa. Psi koji deluju mlađe i zdravije su bez sumnje popularniji, ali nekoliko ljudi mazi i one koji su vidljivo bolesni.

Oni nisu jedina organizacija koja je danas ovde. Phirulais Foto Canina, koju su osnovali Marija Fernanda Kamačo and Alan Garcija, takođe pomažu napuštenim psima. Grupa nema azil za pse, ali koriste mobilne dispanzere za hranu, kako bi nahranili pse u masi hodočasnika. Danas su nahranili preko 60 pasa i stavili 40 reflektvnih ogrlica na pse kako lutalice ne bi u mraku udario automobil. Ogrlice su, takođe, pokazatelj da je pas za udomljavanje.

Ove godine, najmanje 200 pasa je napušteno u blizini katoličkog hrama, kaže Letisija Varela, portparolka MORENA, socijal-demokratske partije Meksika. Mundo Patitas tvrdi da je napušteno više od 300 pasa. I nameće se pitanje: zašto primoravaš pasa da šeta desetine kilometara do Bazilike, da bi ga tu ostavio?

Kako kaže Kamačo, psi kod Bazilike završe iz tri razloga. Prvi: hodočasnici koji stignu sa svojim psima i vežu ih ispred ulaza ili u blizini kako bi ih se rešili.

Ali, nisu svi psi ljubimci; neki su lutalice iz okolnih naselja ili gradova, i oni su pratili hodočasnike do ovde. Zbog toga što niko nije odgovoran za njih najčešže ostanu tu kada se ljudi vrate kućama, autobusom, biciklom ili javnim prevozom.

Drugi razlog je da se prosto izgube u masi ljudi koji su na ulici. Često se pas otrgne sa lanca i utrči u masu, a naći ga među hiljadama ljudi je veoma teško.

Treći; psi su lokalne lutalice iz Meksiko Sitija koji prate hodočasnike privučeni potencijalnim društvom i hranom. Ukoliko nahranite lutalicu, velike su šanse da će vas pratiti. Nakon što hodočasnici stignu u La Vilu, psi više nisu zgodno društvo za put, već teret.

"Ako su ljubimci, zašto ih napuštaju ovde?” pitam.

“Mnogo sam o tome razmišljala, i dalje ne razumem", odgovara Kamačo. "Možda ih pas više ne interesuje, dosadio im je, šta god, ali ne razumem zašto bi ih poveli na tako dug put samo da bi ih napustili. Možda misle da neko drugi može da reši njihov problem kada vide sve ove organizacije za spasavanje pasa. Veoma je čudno to što dolaze ovde, pogotovo zato što je reč o hodočašću u čast Gospe, što veoma katolička tema. Iako je put navodno u tom tonu, oni ih i dalje napuštaju.”

Phirulais Foto Canina sredstva obezbeđuje zahvaljujući ¿Les damos una pata? (“Dajte im šapu?”), knjizi portreta pasa lutalica u Kolumbiji i Maksiku. Zahvaljujući zaradi od prodaje knjiga organizacija je uspla da steriliše 25 pasa i mačaka, kao i da kupi hranu i vodu za kampove poput ovog. Nadaju se da će naredne godine manje ljudi biti spremno da napusti životinje.

Skoro je 6 popodne i gužva hodičasnika ispred hrama se smanjuje. Psi se i dalje pojavljuju kod štanda Norme i Mariel. Volonteri imaju pune ruke posla i počeli su da pitaju ljude zainteresovane za Mundo Patitas da im pomognu da smire pse. Sve više volontera se pojavljuje, uglavnom je reč o deci i mladima.

“Godinama sam bio zarobljen na krovu, vezan na lancu tako kratkom da sam se jedva pomerao. Patio sam. Sve dok me nije spasao Mundo Patitas, koji su mi povratili slobodu, dostojanstvo i veru u sebe i čovečanstvo”, piše na flajeru, sa fotografijama spasenog psa pre i posle. “Udomljen sam u divnu porodicu koja zaista vodi računa o meni, štiti me i ceni me.”

Kada se dugačak radni dan završio ekipa se suočila sa problemom smeštanja preko deset pasa - od jedne koja će se uskoro poroditi, i drugih koji su bolesni - stolova, flaša vode, kesa sa hranom, dva metalna kaveza, različitih kutija u Norin kamion. Nakon 20 minuta tetris-strategije, našli su način: bolesne životinje idu na kraj kamiona, druge u sredinu, i skotna ženka na suvozačevo sedište sa Mariel.

Za nekoliko sati, psi će stići u svoj privremeni dom; narednih dana, nadaju se, upoznaće nove porodice koje će ih voleti i voditi računa o njima. Normino vozilo udaljava se od Bazilike, a svi psi mašu repovima.