Osmoro ljudi o tome zašto su odlučili da nemaju decu

Ovaj članak prvobitno je objavljen na VICE US.

Ljudi koji nisu roditelji opiru se štetnim, zastarelim stereotipima da su sebični ili nezreli samo zato što su odlučili da nemaju decu. Skorašnja studija CDC-a pokazala je da se 6,4 odsto žena i 9,4 odsto muškaraca slaže sa izjavom da “ljudi ne mogu biti istinski srećni ukoliko nemaju decu.” Ovaj osuđivački stav nešto je što ljudi koji nisu roditelji žele da promene.

Neki ljudi znaju odmalena da ne žele da budu roditelji; pelene, zvečke i cucle ih nimalo ne privlače. Drugima je trebalo malo više vremena da zaključe kako je biti bez dece pravi izbor za njih. Iako obožavaju decu u svojim životima, uzimaju u obzir trenutnu političku klimu, njihov prenatrpan životni stil (i njihov pozamašni studentski kredit) i mudro zaključili da im roditeljstvo nije suđeno.

Pitali smo ljude zašto su odlučili da nemaju decu. Evo šta su nam oni rekli. Odgovori su prošli redakturu radi sažetosti i jasnosti.

Ne padajte na predstavu iz ljubića koju ljudi u nekim društvima stvaraju o roditeljstvu i deci. Oni se pretvaraju da su roditeljstvo i detinjstvo savršeni i bez mane. Oni ne nude realnost kao što su teške trudnoće, nezdravi fetus, nezdrave bebe, nezdrava deca, roditeljstvo bez veselja, i druge stvari koje mogu da vas zadese. Sve je kocka.

Nemati decu prava je odluka za mene zato što nemam razloga da mislim drugačije. Ne postoje stavke u rubrici “protiv” kad je u pitanju ta moja odluka. Ljudi koji pokušavaju da me ubede u razloge “protiv” moraju da shvate da moj život nije zasnovan na njihovim svetonazorima. Takođe, radije da bih zažalim što nikad nisam imala decu kad ostarim nego da rizikujem da zažalim što sam imala dete. Zaslužujem dobar život i to dete zaslužuje dobar život. Život je suviše kratak da se kockam sa stavom “za svaki slučaj".

Većina ljudi govori stvari kao što su: “Zar ne želiš da ostaviš trag na ovom svetu” ili “Zar ne želiš da proširiš porodičnu lozu”. Iskreno? Ne baš. Smatram da je izuzetno arogantno misliti da trag na ovom svetu treba da ostavim u obliku drugog ljudskog bića koji mu isisava resurse. Volela bih da ostavim trag na ovom svetu tako što ću uživati u njemu koliko god mogu istovremeno pazeći na njega i na svakoga ko živi u njemu koliko god mogu.

Ako ne želite da imate decu, ne dozvolite da vas iko natera da pomislite kako imate neku vrstu ljudske obaveze da ih imate. Ako ne mislite da biste bili sjajan i brižan roditelj, to je savršeno u redu i ne čini vas ništa gorom osobom. Uživajte u životu najviše što možete i izađite u svet i upoznajte ga što više možete.

Otkako sam bila mlada, pretpostavljala sam da ću imati decu. Kad sam konačno o tome ozbiljno razmislila u poznim dvadesetim i shvatila da ne moram da sledim ničija pravila, svanulo mi je da zapravo nemam želju da imam decu. Moj muž, sa kojim sam 12 godina, misli isto. Bilo je zapravo magično kad smo prvi put načeli tu temu i shvatili, hej, čekaj malo, pa niko od nas ne želi decu.

Nekoliko je razloga za to: volim da vreme provodim sama sa sobom, čitam knjige, izlazim sa prijateljima, volontiram, vežbam, idem na vikend putovanja, i tako dalje. Tu je i pitanje troškova. A tu su i ekološka pitanja — naša planeta je prenaseljena, a resursi su istanjeni. Možda najvažnije od svega, prosto ne želimo decu. A ne znam ništa gore nego dovesti dete na ovoj svet koje 10.000 posto ne želite.

Ne dozvolite da pretpostavke drugih ljudi šta treba i šta ne treba da radite rukovode vašim životom. Ti ljudi neće odgajati vaše dete — vi ćete. Razmislite kako želite da proživite svoj život, razgovarajte sa prijateljima koji su roditelji i koji će vam iskreno preneti svoja iskustva i sami posle razlučite šta od toga želite.

Ja sam slobodna fotografkinja i novinarka korejsko-američkog porekla koja živi u Parizu. Moram da se snalazim 24/7. Srećna sam ako imam vremena da večeram sa francuskim partnerom. Često putujem, gotovo sedam meseci godišnje. Ne želim toga da se odreknem radi deteta.

Moja majka je dobila bebu kad je imala 43 godine, a ja sam imala 15, tako da se osećam kao da sam ja odgojila svoju mlađu sestru. Znam iz prve ruke koliko je teško odgojiti dete i koliko je skupo. Već sam to prošla i znam da to nije za mene. Kad u javnosti čujem plač bebe, nije mi dobro. Nisam vam ja za to.

Svi govore gluposti kao što su: “Oh, to je zato što imaš samo 25 godina”. Ne, druže. To nije život za mene. Svet je otišao dođavola, globalna naseljenost je visoka, jedva možemo da izdržavamo sami sebe, Tramp je predsednik — da li zaista želite da imate dete?! Neverovatno sam sebična, želim da živim svoj život, deca su paraziti, želim da kupujem Šanel a ne odeću za bebe.

Nemati decu je deo dugog niza odluka koje preispituju ono što društvena konvencija propisuje kao poželjan život. Uzima se zdravo za gotovo da svi žele stabilan dom, tradicionalan brak i decu. Ove pretpostavke takođe imaju veze sa tim šta znači kad vam se nameće da ste žensko od rođenja.

Identifikovanje kao ne-binarna osoba bio je jedan od načina da se rešim tih konvencija. Za mene to znači da se ne povinujem rodnoj binarnosti. (Konkretno, identifikujem se kao nebinarna žena, zato što su mnoga moja iskustva posledica socijalizacije kao žena, tako da na taj način osećam srodnost sa tim rodom, ali lično ne mislim da je to nešto ključno za moj identitet.)

Morate da radite na sebi da biste bili pristojan roditelj. Imam suviše svojih problema koje bih samo prenela na decu. Trebalo mi je skoro godinu dana terapije i pet ceremonija sa ajahuaskom samo da bih postala pristojan partner, a i dalje nisam u tome sjajna. Ali makar sam svesna toga. Mnogi ljudi koji postanu roditelji po difoltu to nisu.

Ne sećam se da sam IKAD mislila da ću imati decu ili da sam to želela. Imam neverovatan strah od trudnoće i porođaja još otkako sam bila dete. Kako sam bila starija, primetila sam da nemam isto interesovanje, strpljenje ili hraniteljski stav prema deci koje mnogi moji prijatelji imaju. Svaki put kad bih zamislila svoju budućnost, to nikad nije bilo s decom.

Lekari su mi čitav moj život govorili da ću promeniti mišljenje. Ume da bude veoma neprijatno kad vas ljudi ispituju ili automatski podrazumevaju da želite decu samo zato što ste žena. Neki potpuni neznanci su me pitali kad ću već "zasnovati porodicu". Verujte sebi. Ne mislite da drugi bolje poznaju vaš život od vas.

Kad sam započeo vezu sa ženom sa kojom ću se kasnije oženiti, već sam imao 38 godina, a ona je imala 35. Ali kako je naša veza rasla i jačala, roditeljstvo nam nije bilo privlačno. Proveo sam godine mireći se i potom učeći da živim sa određenim problemima mentalnog zdravlja. Ti izazovi emotivno me u najboljem slučaju iscrpljuju a u najgorem potpuno onesposobe dok žongliram posao, brak, prijateljstva i lične ambicije. Ponekad je depresija toliko jaka i perfidna da nisam siguran ni da mogu da budem dobar partner svojoj ženi, a kamoli dobar otac nekoj dečurliji. To što nismo roditelji ne znači da imamo beskrajnu količinu slobodnog vremena (nemamo), ali znači da donosimo odluke o svojim karijerama, finansijama, putovanjima i životnim okolnostima na osnovu onoga što je najbolje za nas dvoje.

Nisam uživala u tome da budem dete. Moja majka je patila od nelečenih mentalnih problema, a moj otac je bio sporadično prisutan; nisu bili baš neki sjajan uzor za roditeljstvo. Na mnogo načina, već sam morala da budem roditelj samoj sebi i mom mlađem bratu. Toga mi je dosta.

Mislim da je teško za ljude čije je životno delo njihova porodica da shvate da to nije za svakoga. Ne postoje utabane staze za život odraslog čoveka. Imati dete ili biti vlasnik kuće ili preuzimanje neke druge komplikovane obaveze apsolutno će vam izmeniti život, ali vas neće učiniti boljom ili zrelijom osobom. Nemati dece nije sebična, neodgovorna ili detinjasta odluka — to je jednako validan izbor kao imati ih.