Pitali smo dilere da li ih je briga za bezbednost njihovih kupaca

Da li je ljude koji ti prodaju travu, heroin, bensedin, i krek briga šta će biti s tobom?

|
jul 19 2017, 6:02am

Svako se seća nekog crnog trenutka iz prošlosti. Na primer jedan moj drug kaže da ga je najviše u životu bilo sramota kad je počela da mu curi krv iz nosa u sred kupovine tri grama kokaina u pola dvanaest uveče. Diler ga je pogledao sažaljivo i rekao, „Curi ti krv iz nosa, Stiv. Očajno izgledaš", i završio transakciju. Stiv je morao da zaustavi krvarenje da bi se vratio lovu na bele gremline koji su mu pohodili stan.

Nije nerazumno reći da je diler mogao i da odbije da mu proda robu, imajući u vidu da Stiv očigledno nije bio u stanju da je konzumira. Ali nije odbio. Od kako sam čuo tu priču, pitam se koliko je dilerima uopšte stalo do zdravlja klijentele.

„Pre svega, dilerima se nimalo ne isplati da im mušterije umiru", objašnjava Maks Dejli, stručnjak za droge i VICE kolumnista. „Onima što valjaju heroin i krek, novac je jedini prioritet, pa se trude da na ulicama bude dovoljno kvalitetna roba da bi kupci došli po još. Isto važi i za rekreacione droge; bolje se zaradi kad je roba pouzdana, kad od nje nikom ne bude loše. Dileri iz društva su u manjoj meri orijentisani na zaradu; znaju svoje mušterije, pa im nije svejedno da li će im naneti štetu."

Ima smisla, ali hteo sam da čujem šta kažu i sami dileri po ovim pitanju.

Mo iz Brajtona

Brajton je preplavljen jeftinim koksom; mnogi su spremni da plate 40 funti za gram čistog benzokaina i manitola, ali ja nudim bolju robu i zato naplaćujem po 80 funti. Obično radim od jedan popodne do jedan uveče, za razliku od većine dilera koji otvaraju radnju tek kasno popodne jer su i sinoć radili do kasno.

Meni se prvom obraćaju ljudi koji bi da se još malo dorade od sinoć; za Novu godinu i za kraj Brajton Prajd vikenda uvek bude dosta prometa. Ako mi dođe neko u sedam popodne, a znam da su od sinoć na nogama, ja ih nekad pitam da li su sigurni da hoće još. Ali iskreno, ako mi deluju OK i ne zapliću previše jezikom, prodaću im. Bolje da kupe od mene nego od nekog drugog.

Većina uzme samo gram-dva, kontaktiraju me preko redovnih mušterija, pa računam da znaju šta rade. Roba mi je malo skuplja pa su mi i klijenti malo stariji, zato ne brinem da neće neki klinac da proba sve odjednom da pošmrče. Ima par ljudi koji previše često kupuju, što me brine jer sam ih već lično upoznao. Ali znaš kako je, ja od ovog živim.

Ejdan iz Londona

Ja sam uglavnom valjao pilule i ketamin. Imao sam pedeset, šezdeset redovnih mušterija, a neredovnih verovatno oko hiljadu. Retko sam se lično nalazio sa njima, slao sam im isporuke. Prodavao sam jako čistu robu, testiranu, zato su i dolazili kod mene kad su hteli kvalitet.

Pošto nisam lično znao mušterije, nisam ni mogao da ih savetujem, ali dostavljačima bih rekao da ih upozore ako je droga nešto jača. I nisam hteo da prodajem mlađima od 16 godina. Ako izgledaju baš mlado, dostavljači bi im tražili ličnu kartu.

Kontakt sa kupcima uživo sam imao samo na skvot rejvovima. Tu kad bi se desilo da mi neko priđe i hoće da kupi a ja već vidim da su razvaljeni, nisam im prodavao. Neću da ih nosim na duši zbog njihove greške i overe. Da je neko umro od moje robe, sto posto bih se osetio odgovornim. Do kraja života bi me to progonilo. Zato sam između ostalog uvek i prodavao čistu drogu.

foto: Julien Behal/PA Wire/PA Images

Lusi, lokacija nepoznata

Dilovala sam heroin sa motora kad mi je bivši dečko bio u zatvoru. Nekad i krek, ali obično je manje problema sa heroinom.

I sama sam uzimala i jedno i drugo, što jeste uticalo na odnos sa mušterijama, mada nisam uvek bila fina prema njima. Moj bivši je obično komentarisao kako su mu odvratni svi ti džankiji, ali ipak im je prodavao. On nije bio na heroinu.

Neke sam lično navukla na heroin. Ne mislim da od svakog ko proba postane zavisnik, znam dosta rekreativaca, „vikendaša" koji samo ponekad puše žuto. Ipak, neke sve to povuče, pa krenu i ne staju dok ne izgube sve što imaju. Pošto sam ga i sama koristila, nije mi bilo teško da ih gledam. Ponosila sam se što sam mogla da zarađujem, prodajem održavam svoju naviku, a ipak nisam bila kao [moj bivši dečko].

Sad sam čista, i svim srcem verujem da zavisnicima treba pomoći. Bezbednije igle, dodatno finansiranje centara za oporavak… Ne navuče se svaki korisnik, ali onima koji se navuku treba pomoći. Ovo što država radi protiv bolesti zavisnosti nije od koristi.

Kris iz Birmingema

Ja sam valjao tablete, esid i zanaks. Sam sam sve isporučivao, bilo je tridesetak kupaca i sve sam ih znao. Esid bi većina ljudi bi kupovala za kasnije, tako da nisam imao situacije da već urađeni dolaze po još. Takva je vrsta droge da kupac treba da zna šta ga čeka. Uvek sam delio savete svima koji nisu razumeli u šta se upuštaju.

Jednom sam uzeo zanaks da bih se spustio sa esid tripa, a posle sam počeo i da ga prodajem. I tu sam imao stav da mušterija treba da zna šta radi, ali sam ih pitao koliko iskustva imaju i tako birao šta ću da im prodam. Nikad ne bih dao više od dve doze nepoznatom kupcu, kao ni dan za danom jer bih znao da su već sve potrošili.

Bensiće sam prestao da prodajem jer se ispostavilo da ih ljudi više traže kao lek protiv anksioznosti nego da im pomogne u spuštanju. Nisam ja doktor! Većina dilera iz mog okruženja su slično poslovali, ali sve zavisi. Ko prodaje na sitno, taj može da drži sve pod kontrolom. Ali kad se posao proširi, gleda se samo zarada i nema ličnog nadzora.

@Gobshout

JOŠ na VICE:

Šta nam u stvari radi super-jak ekstazi

Žene pričaju o tome kako su prvi put same kupile drogu

Saveti dilera: Kako se ne ohoditi prema svom dileru vutre

Više na VICE
VICE Channels