Reklame
Sport

Pobednik dana: Argentina

Brodolom protiv Hrvatske je arhiviran, a u eliminacijama se svašta može desiti...

pisao Miloš Jovanović
26 Jun 2018, 9:01pm

youtube screenshot

Koliko se samo mnogo toga može promeniti u jedva par mundijalskih dana.

Kada sam poslednji put spominjao Argentinu, pisao sam o slomljenom timu, bez duha, ideja i realizacije. Glavna zvezda Leo Mesi takao je loptu jedva desetak puta, a ostatak ekipe je više ličio na rezervni sastav Grafičara nego pretendente za svetsku titulu. Tim je pretrpeo jezive kritike svakoga ko ih je uzeo u tastaturu, pero ili usta tih dana, brujalo je o nekom puču protiv selektora Sampaolija, a Mesijev integritet i kvalitet su svakodnevno dovođeni u pitanje.

Da li je večeras, nakon magične pobede od 2-1 nad Nigerijom koje je "albiseleste" odvela u osminu finalu, sada sve oprošteno? Definitivno nije, ali definitivno stvari više nisu ni iste. Jer kada se jednom prebrode grupe, počinje novi, zajebaniji, opasniji turnir gde je sve moguće i gde popravnog više nema. I tu su ovakve ekipe, koje najednom nađu svoj mojo a pritom još i imaju jednog Mesija u sastavu, prave nagazne mine. Ali krenimo redom.

Scenario je još na početku bio jasan. Pobeda i nada da će Hrvati, koji su pred Island izašli u kombinovanom sastavu, odigrati profesionalno i karakterno. Već u četrnaestom minutu Mesi izbija sam pred golmana i iskosa postiže svoj prvi pogodak na turniru - njegov pad na kolena prilikom slavlja i podignute ruke jasno su vam rekle da se radi o čoveku kojem sa srca nije pao kamen, nego kamenolom. Gol! Gol vredan prolaza. Ili ne?

Jer vidite, nije baš ni Nigerija ovde došla samo da se zeza. Havijer Maskerano pravi nerealno glup penal u 49. minutu, a Viktor Mozes ga realizuje hladnokrvnije od Prosinečkog u Bariju. Sada se situacija tumba, jer u Rostovu i Hrvati vode 1-0 golom Badelja, pa je najednom na drugom mestu Nigerija. Argentina je dotle igrala solidan fudbal, sa puno dodavanja i otvaranja, ali sada je opet drama, ljudi čupaju kose, a El Pibe na tribinama deluje kao da će da doživi dupli infarkt i moždani udar istovremeno.

Stvari tek onda kreću veselijim tokom. Na smenu napadaju i jedni i drugi. Island izjednačuje iz penala i uvaljuje svoju kandidaturu za plasman, ali čeka se Argentina! VAR proverava ima li još jednog penala za Nigeriju, Dijego preživljava trominutnu konsultaciju sa moskovskim studijom, penala nema, sve je u redu, ali nema jebote ni gola, a vreme ističe. I onda, u totalno suludom momentu, Gabrijel Merkado centrira sa desnog krila, a Markus Roho - ej, Markus Roho - hvata volej kano Piksi u najboljim danima i sve počinje da se trese od Rostova do Patagonije. Što bi rekao Aleks Ferguson u jednom vrlo slobodnom prevodu, fudbal, sve ti jebem. Island propušta priliku da postignu gol i čak prima još jedan, sudije sviraju kraj, Argentina ide u osminu finala!

E sad da se vratimo na ono što sam rekao. Vidite, ovo nije NBA plej-of u kojem najboljih tim uvek pokaže kvalitet kroz sedam utakmica. Sada je definitivno sve, ama baš sve moguće, i niko nije siguran. Argentina ulazi u kostur kao nižerangirani i može svakome da pomrsi račune - a nije baš ni da im je prvi put.

Jer, stariji će se setiti kako je u Italiji 1990. Argentina izgledala još gore nego ove godine. Kamerun ih je šokirao na otvaranju, a pobeda protiv SSSR-a i remi sa Rumunima učinili su da oni dalje odu kao jedna od četiri najbolje trećeplasirane ekipe. Igrali su kao sline, Maradona je izgledao potrošeno i umorno, ništa nije funkcionisalo...a onda? Onda su u osmini finala golom Klaudija Kanjiđe sjebali favorizovani Brazil, pa izbacili nas na penale, pa onda i Italiju i dok si rekao "Serhio Havijer Gojkoečea" eto gaučosa u finalu gde ih je posle puno muke primirio Andreas Breme.

Tako da, dragi Francuzi, drž'te gaće što bi rekao naš narod. Uspavani lav se probudio, a da li će kudravi gaučosi u međuvremenu skrenuti vijugavim putevima kokainskih noći ili će autoputom do Moskve, ostaje da se vidi.

Elem, šta su uradili Hrvati već ste čuli, i svaka im čast - sa drugim timom nisu izgledali mnogo gore od supermotivisanog Islanda, a pogotovo se istakao golman Lovre Kalinić koji je skinuo par vikinških zicera. Što se ranijeg termina tiče, izdvojio bih pre svih Peruance - momci u crveno-belom su oduševili svoju armiju navijača sa pobedom nad Australijom od 2-0, a bio je tu i jedan krajnje simpatičan momenat kada su peruanski tifozi grupno skandirali "RU-SI-JA" kao odraz zahvalnosti za ukazano gostoprimstvo. Kapa dole za Inke, odlaze kao pobednici - "kengurima" je falilo malo više od sreće, ljudi nisu dali gol iz igre u tri utakmice i jasno je da tako ne možeš dalje.

Najdosadniji meč dana odigran je na "Lužnjikiju" u Moskvi, gde Francuska nije imala nameru ni da se oznoji, a Danska je odustala kada je čula da Peru vodi tj. da joj je garantovan prolaz. Neverovatno ali trebalo nam je ravno trinaest dana takmičenja da bi videli prvih 0-0, i serviraše nam ga baš Francuzi koji u sastavu imaju dovoljno municije da napadnu koga hoćeš. Kad bi barem hteli.

Znamo, dakle, još dva para - Argentina i Francuska, tojest Danska i Hrvatska. Biće ovo izuzetno zanimljiva završnica, a znate šta bi je učinilo još zanimljivijom? Pobeda Srbije nad Brazilom, naravno.

Šta, još uvek ne verujete? Pa vidite mene, u petak veče sam bio na konopcima, a sada sam u fazonu dobijamo 2-1. Idemo bre, loženje!