Plejlista koju sam slušao dok sam bežao iz Sirije u Evropu

Ovaj tekst je deo našeg serijala Nove komšije, u kojem mlade izbeglice širom Evrope gostuju kao urednici VICE.com. Pročitajte poruku urednice ovde.

--------

A.* ima 17 godina i dolazi iz Sirije. On trenutno živi u pansionu koji vodi grčka NVO Praksis , u Atini.

Slušam metal od desete godine. Prvi metal bend koji sam u životu poslušao bio je Disturbed. U ono vreme isprobavao sam različitu muziku i vrlo brzo shvatio da je hevi metal žanr za mene. Mene veoma opušta, iako većina ljudi misli da je takva muzika uznemirujuća. Pored toga, slušanje metal pesama zaista je usavršilo moj engleski, i po pitanju akcenta i po pitanju rečnika.
Volim metal iz svih krajeva sveta i odlučio sam da sastavim listu na kojoj će se naći svi moji omiljeni bendovi iz različitih zemalja.

Svaki od njih ima jedinstven stil u muzici i svoj sopstveni prepoznatljiv karakter. Dimmu Borgir, na primer, uglavnom zanimaju društvena pitanja, dok Aeternam govore o različitim kulturama zemalja kao što su Egipat, Jordan, Sirija, a tekstovi su im i na engleskom, i na arapskom. Pesme grupe Swallow the Sun nešto su mračnije, ali kad ih slušam, imam osećaj da su svi moji problemi nestali. Volim i teatralnost grupe Ahab, kao i činjenicu da inspiraciju pronalaze u romanu Mobi Dik Hermana Melvila.

Naravno, vremenom sam počeo da slušam i drugu vrstu muzike, kao što je dabstep, kantri i trep. Muzika mi pomaže da pregrmim teška vremena. Evo liste mojih omiljenih pesama, pesama koje su mi pravile društvo tokom mog teškog putovanja od Sirije do Grčke. Možete ih preslušati i na Spotify ili Apple Music.

DB su bili među prvim bendovima na koje sam se totalno primio; imao sam sve njihove albume i voleo sve njihove pesme. Ovu pogotovo, podseća me na moje "prve korake" u metal muzici, pošto je ovo jedna od prvih pesama koje sam čuo i ona je izvršila velik uticaj na mene.

Kad god slušam ovaj bend, setim se svog prijatelja Araba, zato što je on bio taj koji me je upoznao sa njihovim radom. Ponekad pomislim na sve ono kroz šta smo Arab i ja prošli zajedno, a činjenica da danas živimo tako daleko jedan od drugog – on je i dalje u Damasku, a ja sam u Grčkoj – baca me u bedak. Ali nadam se da ćemo se za svega nekoliko godina ponovo družiti i slušati ove pesme zajedno, i da ćemo svoje ratne dane ostaviti za sobom.

Ova pesma mi daje snage da nastavim dalje i uliva mi nadu. To je omiljena pesma jednog mog drugara, ali on je u sklopu programa relokacije EU-sada prebačen na Kipar, gde je započeo novi život. Naravno, to je nešto što i ja želim za sebe, ali znam da za to treba vremena. Čim krene ova pesma, obuzmu me pozitivna osećanja i osećam se kao da je sve moguće.

Ovo je pesma koju slušam svaki put kad život postane pretežak. Kad god se osećam besno, razočarano ili depresivno, pritisnem "plej" i ona me umiri. Mnogo sam je slušao tokom putovanja ovamo. Sećam se da sam se, kad sam stigao u Raku (uporište ISIS-a u Siriji), toliko plašio da ću biti zarobljen da sam je sve vreme puštao kako bi me opustila.

Ovo je pesma uz koju ne mogu da ne zaplešem. Istinski mi podiže nivo energije.

Ovo je jedna od prvih kantri grupa koju sam slušao i svaki put kad poslušam neku njihovu pesmu, pomislim na to kako vreme leti i kako sam nekad bio tvrdoglav, kako nisam slušao ništa drugo sem hevi metala.

Živo se sećam kad sam pre šest godina prvi put čuo ovu pesmu. Pustio ju je moj prijatelj i zavoleo sam je na prvo slušanje. Sada me podseća na Dimitru, jednu od socijalnih radnica u svratištu u kojem živim u Atini, zato što joj se baš sviđa. Kad god pustim ovu stvar, uvek zajedno otpevamo isti deo: "The toxicity of our city… Disorder" pokušavajući da imitiramo pevačev glas, što je veoma zabavno. Ponekad nasumično pustim ovu pesmu i viknem: "Samo za tebe, Dimitra!" To je naš mali ritual.

Ovu sam pesmu puštao dok sam čistio lokal, pred kraj svoje smene u restoranu mog ujaka u Siriji. Tamo sam radio posle škole ili za vikend da bih mu pomogao u porodičnom poslu. Pojačao bih je na najglasnije i vreme bi mi odmah prošlo brže.

Ovu pesmu, uz Wizard od Martina Garrixa, slušao sam dok sam boravio u kampu Moria na ostrvu Lezbos i pokušavao da budem pozitivan i da plesom oteram sve svoje muke, jer smo živeli u stravičnim uslovima, dok smo čekali da nas prebace u sklonište u Mandamadosu (takođe na Lezbosu) ili negde drugde.

Ova pesma me podseća na moju majku i uvek mi izmami osmeh na lice zato što se setim kako je reagovala svaki put kad bih je pustio. Moja majka je mrzela ovu pesmu i vikala bi na mene da prestanem da slušam to smeće, ali ja bih je samo odvrnuo jače i puštao je iznova i iznova njoj u inat. Nikad neću zaboraviti grimase koje je pravila i to me nasmeje svaki put kad se toga setim. Ona je sada u Siriji, ali ja sam siguran da ako je vidim za nekoliko godina i pustim joj ovu pesmu, i ona će početi da se smeje.

Ovo je još jedna pesma koju puštam kad zagusti, zato što mi pomaže da se opustim. Kad god pomislim na svu tu dokumentaciju koju moram da prođem i intervju za dobijanje azila koji će mi odobriti status izbeglice, ozbiljno se unervozim i pustim ovu pesmu da bih se malo smirio.

Ovo je bila prva pesma koju sam poslušao kad smo prešli sirijsko-tursku granicu. Osetio sam tada veliko olakšanje; kao da mi je veliki teret pao s pleća. Duboko sam udahnuo i rekao sebi: "Konačno si uspeo. Najteži deo je gotov. Vreme je da se pođe dalje."

Svaki put kad poslušam ovu stvar, to me podseti na mog prijatelja Danija, koji je ostao u Siriji. Trudim se da je ne slušam prečesto zato što mi strašno nedostaje i to me baci u bedak. Nije lako biti tako dugo odvojen od svojih prijatelja.

Muzika je sastavni deo mog svakodnevnog života. Dok sam bio u Siriji, imao sam običaj da bitboksujem i voleo bih u nekom trenutku da nastavim to da radim. Zapravo, stekao sam prijatelja u svratištu i zajedno stvaramo muziku – ja bitboksujem, on repuje. Trenutno uzimam i časove gitare i učim kako da sviram sve, od grčkih pesama dok rok muzike, kako bih se uvežbao. U budućnosti bih voleo da naučim da sviram bubnjeve, a i da uzimam časove pevanja.

*Autorovo ime je promenjeno zbog bezbednosnih razloga.

Potpišite UNHCR peticiju koja poziva vlade da obezbede sigurnu budućnost za sve izbeglice ovde .

Ovde možete uplatiti donaciju Praksis, dobrotvornoj organizaciji koja pomaže izbeglicama u Grčkoj.

Ilustracija Ana Jaks