Ovaj tekst je deo našeg serijala Nove komšije, u kojem mlade izbeglice širom Evrope gostuju kao urednici VICE.com. Pročitajte poruku urednice ovde.---------------Abdulaj ima 17 godina i dolazi iz Obale Slonovače. Trenutno živi u izbegličkom kampu u Palermu, na Siciliji.Presvlačim se najmanje triput dnevno – svaka faza dana zahteva posebnu odeću. Ujutro nosim neupareno odelo jarkih boja – poput zelenih pantalona i belog sakoa, na primer. Popodne nosim nešto razigrano i s obrtom, poput beretke i maskirne jakne. Uveče uvek nosim klasičnu odeću, savršeno upareno odelo. Za mene su šeširi i leptir-mašne obavezni – više volim leptir-mašne od običnih kravata.
Reklame
Izgledati uglađeno i doterano najbolji je način da pokažete ko ste. U izbegličkom centru na Siciliji i oko njega gde trenutno živim, ljudi me svuda odmah prepoznaju. Čim izađem iz svoje sobe i siđem u prizemlje, ljudi mi udeljuju komplimente. Ljubazni su prema meni i zovu me "bedu", što na sicilijanskom znači "zgodan" .Dvojica likova koji rade u izbegličkom centru zapazili su moju strast prema modi i jednog popodneva su me zamolili da poziram u svojoj odeći za seriju fotografija. Nije to bilo ništa ozbiljno, ali mi je bilo strašno zabavno – tad sam shvatio da želim da postanem model.
Abdulaj je u belom sakou i zelenim pantalonama. Sve fotografije: Francesco FaraciPonosim se svojom garderobom. Mislim da je posebna, naročito zato što imam samo 17 godina i vrlo ograničen budžet. Kad se to uzme u obzir, mislim da mi dobre ide. Veći deo odeće kupujem ovde, u Balaru [veoma popularan buvljak u centru Palerma]. Tu se prodaje toliko nošene ili stare odeće da uvek pronalazim sjajne primerke i propratnu konfekciju – posebno volim šešire – i sve to za vrlo malo novca. Jednom sam kupio simpatično trodelno odelo za pet evra. Tako sam stvorio svoju garderobu ni iz čega.Ako želite da imate stila sa veoma ograničenim budžetom, morate da sledite nekoliko smernica: prva je da znate gde da tražite jeftinu odeću od stila i kvaliteta. Ali možda je još i važnije da se suzdržavate i naučite kako da raspolažete svojim budžetom – nikad ne kupujte ništa naprečac, uvek razgovarajte sa prodavcem i pokušajte pristojno da se cenkate s njim. Ne plašite se da na neko vreme ostavite parče odeće koje želite, vratite se više puta da vidite hoće li vredeti novca koji ćete potrošiti na njega. Postarajte se da vidite šta je još u ponudi pre nego što kupite željeno.
Reklame
Zaljubio sam se u modu gledajući majku kako radi. Ona drži malu radnju za farbanje odeće kod kuće u Obali Slonovače, odakle potičem. Obožavao sam sve te šarene boje u njenoj radnji, tako da i dalje volim da se oblačim u jarkim bojama. Mislim da je mešanje i uparivanje jarkih boja umetnost. Što su boja, oblik i stil moje garderobe naglašeniji, to sa mojom odećom mogu da kreiram veću i bolju umetnost. Dakle, ako stvarno želite da imate stila s ograničenim budžetom, treće pravilo je da naučite da uklapate komade odeće tako da vaša odeća postane nešto više od pukog zbira njenih delova.
Uglavnom sam pažljiv posmatrač, ali nikad ne nalazim inspiraciju na samo jednom konkretnom izvoru. Ne pratim modele i ne čitam modne časopise ili sajtove. Ne bih stvarno ni znao koje od njih da pratim – ne boravim dovoljno dugo u Evropi, a sve te stvari nismo imali u Obali Slonovače. To mi dolazi više kao nekakav impuls, čini se da mi je to u prirodi.Ali moja strast nije samo pitanje estetike. Ljudi vas više scene ako ste lepo obučeni, ako izgledate uglađeno i samouvereno. Za mene nije stvar u moći – nisam ni moćan niti snažan. Snaga pripada Bogu. Stvar je u otmenom izgledu, ili ukazivanja poštovanja i dobijanju poštovanja zauzvrat. Stil i elegancija se ne svode samo na spoljašnji izgled – kako se ponašaš jednako je važno kao ono što nosiš.Upravo to pokušavam da objasnim svojim prijateljima. Često me pitaju šta da obuku, šta bi išlo s ovim pantalonama i ispod blejzera, da li da stave šešir. Volim da pomažem drugima, tako da kad me ljudi pitaju mogu li da pozajme moju odeću, nemam ništa protiv. Samo želim da znam da će je vratiti. Stalo mi je do moje odeće i ne mogu da priuštim sebi da je izgubim. Mislim da je to četvrto pravilo imanja stila – ljubav i briga prema vašoj odeći, inače ćete stalno morati da kupujete novu.
Reklame
Voleo bih da neko vreme radim kao model – ljudi ovde mi stalno govore da bih mogao. Volim malo i da glumim pred foto-aparatom. Kad smo pravili fotografije za ovaj članak, za lokaciju sam odabrao upravo Balaro. Znam sve tamošnje ljude, sve prodavce za tezgama. Svi su ljubazni – to je prvo što sam naučio o Siciliji: ljudi ovde su srdačni i prijateljski nastrojeni.Nekoliko ljudi me je toga dana pitalo mogu li da se slikaju sa mnom – vlasnici radnji koji su dizali rešetke, prodavci koji su mi davali odeću samo da poziram u njoj, moleri koji su radili na kapiji ispred katedrale u Palermu. Mnogo sam se dobro proveo i mislim da su slike ispale sjajno. Nadam se da ću čim dobijem svoje papire moći da se preselim u Milano. Već sam potražio neke tamošnje agencije za modele i nadam se da ću u nekom trenutku potpisati ugovor s jednom od njih.Kad ste izbeglica koji čeka na dokumenta, imate mnogo slobodnog vremena. Ili, tačnije, mnogo neispunjenog vremena. Ne možete ništa da radite, niko ste i ništa. Samo čekate. Opasno je dozvoliti sebi da se prepustite tome, zato što počnete da razmišljate kad ste već niko i ništa, nije bitno šta radite – uključujući i loše ili glupe stvari.Zato sam odabrao da odeća odražava moju ličnost. Možda ne posedujem ličnu kartu ili dokumenta, ali moda je moj način da kažem: "Ja sam Abdulaj, evo ko sam." Rekao bih da je to peto pravilo imanja stila s ograničenim budžetom – radite to najpre zbog sebe.
Reklame
Abdulajevih pet pravila kako imati stila na ograničenom budžetu
