Da li TV serije treba bolje da nas upozoravaju na uznemirujuće sadržaje

Kroz kakav god mrak da je Rejčel Blum nameravala da provuče Crazy Ex-Girlfriend, oduvek smo znali da će to uraditi dobro.

Skorašnja odluka tvorca serije da se pozabavi samoubistvom izvedena je inteligentno i promišljeno – i, na nekom nivou, nije trebalo da predstavlja preveliko iznenađenje. U prvoj sezoni ove Netfliksove muzičke komedije pomenuti su pokušaj samoubistva i hospitalizacija, a tokom čitave treće sezone lik Blumove Rebeke otuđivao se od prijatelja i donosio lošu odluku za odlukom, osećajući se sve nesrećnije i nekontrolisanije.

U prvoj polovini najnovije epizode "I Never Want To See Josh Again" bili smo upozoreni na njene suicidalne misli. A opet, u drugoj polovini, kad je donela odluku da okonača svoj život, to nam je po tonalitetu došlo kao šok. Nema umišljene muzičke tačke, Rebekinog uobičajenog metoda za izlaženje na kraj sa anksioznošću; nema skoka na neku duhovitost, što je taktika koju CEG koristi u izobilju. Ništa u seriji do tog trenutka nije ukazivala na to šta će ona stvarno uraditi – bar ne na taj način. Kad se epizoda naglo završi nakon što Rebeka ostane bez svesti (što je još važnije, podarili su joj predomišljanje i vapaj za pomoć prolazniku u poslednji čas, umesto da sve ostane na senzacionalističkom klifhengeru), nisam mogla a da se ne zapitam da li neki ljudi možda ne bi pogledali epizodu da su znali o čemu će u njoj biti reč.

Na britanskom Netfliksu nije bilo ni reči o uznemirujućoj temi u ironično bezbrižnom opisu sadržaja epizode, nije bilo upozorenja na početku, nisu ponuđene telefonske linije za pomoć na kraju.

Rejčel Blum je razumela moć ove epizode da potrese i trigeruje, tako da je svojim pratiocima na društvenim mrežama najavila da će gledanje predstavljati zahtevno iskustvo. Neko ju je na Tviteru pitao šta ona misli kako će ova epizoda uticati na ljude kad su u pitanju njihova prošlost i "trigeri", i šta je ona oko toga preduzela. Odgovorila je da "smo danas pokušali da upozorimo ljude na društvenim mrežama, a odjavna špica je takođe ukazala na problematiku". U Sjedinjenim Državama makar je postojao crni ekran s informacijama o pomoći.

Ali zbog čega takav disparitet? Da je išla na BBC-u, ova epizoda bila bi najavljena upozorenjem a završila se telefonskim brojevima za pomoć. Neke sapunske opere pozivaju dobrotvorne ustanove za mentalno zdravlje da ih savetuju o svemu, od razvijanja zapleta, preko glume na sceni do odgovarajućih upozorenja.

Najveći problem sa striming uslugama jeste da im se pristupa iz različitih zemalja širom planete, a svaka od zemalja ima sopstvenu grupu smernica ili propisa. OFCOM nema konkretna pravila za emitovanje, samo smernice. To znači da su slobodni da donose sopstvene uredničke odluke po pitanjima kao što su upozorenja gledaocima. Ketrin Anderson, šefica komunikacija pri Britanskom odboru za klasifikaciju filmova (BBFC), kaže da im Netfliks redovno na dobrovoljnoj bazi prilaže svoje serije i filmove za klasifikaciju za britansku publiku. "Šalju nam većinu svog originalnog sadržaja", kaže ona. "Tako da ćete na kraju imati mešavinu njihovih oznaka i oznaka BBFC-a." Postoji li opis sadržaja konkretno za neku epizodu ili uopšteno za čitavu seriju zavisi od toga da li šalju seriju đuture ili svaku epizodu zasebno.

Pogledajte i:

Crazy Ex-Girlfriend bila je jedan od retkih serija koja nije poslata, kaže Anderson, a umesto toga je od samog Netfliksa dobila oznaku "G", što znači da se " gledanje predlaže u društvu roditelja".

"Emiter ima odgovornost prema trigerovanim pojedincima", kaže preko telefona Kler Kiling iz dobrotvorne ustanove za mentalno zdravlje Rethink Mental Illness. "Ako su se televizijski emiteri toga pridržavali godinama, zašto ne mogu striming usluge? Došlo je do prebacivanja na internet televiziju i striming, a upozorenja i crni ekrani to prosto nisu sledili." To je posebno zbunjujuće kad se ima na umu da se rasprava o upozorenju za trigere već zakuvala na internetu i naišla na određeni podsmeh starijih generacija oflajn.

Dokaz da su takve mere potrebne postojao je još početkom godine sa Netfliksovom originalnom serijom 13 razloga. Serija je bila izuzetno popularna među tinejdžerima, ali je naišla na žestoke kritike stručnjaka za mentalno zdravlje i mnogih televizijskih kritičara zbog glamurizovanja samoubistva. "Za mnoge ljude bilo je to eksplicitno i potresno, a isprva nije postojalo upozorenje na početku i ponuda za pomoć na kraju", kaže Kiling. "To je bilo posebno loše budući da opis samoubistva nije bio nežan. Razumljivo je da je reakcija koja je usledila bila žestoka."

Ovo odvajanje proizvoda i odgovornosti nesumnjivo je nastalo zato što se uloga televizijskog striminga sada doživljava kao nekakva uzvišena umetnička forma. Samačko maratonsko gledanje Netfliksovih serija praktično se slavi kao veče kulturnog uzdizanja kod kuće, bilo da gledate Krunu ili gomilu Australijanaca koji pokušavaju da naprave blamanž za novčanu nagradu. Kao i u slučaju filmova, stiče se utisak da kod tvoraca i striming usluga postoji želja da ponude minimalno objašnjenje, ostavivši kritičarima i gledaocima više prostora za raspravu. Da li Lars Fon Trir ima telefonski broj Samarićana na kraju svojih filmova? Nema. Plus, upozorenja na sadržaj epizoda skreću suvišnu pozornost, a ako televizija nešto mrzi onda je to spojler.

Kao i kod odlaska u bioskop, i kod strimovane serije postoji očekivanje da ste je aktivno odabrali, pa ste onda svesni šta vas čeka, umesto da samo naletite na nešto stresno dok, na primer, Kanal 4 ide u pozadini. Ali naše gledalačke niskoenergične-visokopotrošačke navike sa strimingom ne funkcionišu baš tako. Mi to gledamo prosto zato što je dostupno. Ponekad ne znamo šta će neka serija da sadrži sve dok se scena ne odigra pred nama – a trebalo bi da dobijemo tu informaciju ukoliko nam je potrebna. Na internetu postoje veće mogućnosti za interaktivnost i opise epizoda, inovativne načine da se zaštite gledaoci koje ne postoje u bioskopu ili na zemaljskoj televiziji.

Ali možda je sekundarni deo ovog problema to što je uviđavan i koristan razgovor o samoubistvu neverovatno težak. Kad sam kontaktirala Samarićane zbog ovog članka, oni nisu želeli da učestvuju, pošto se skretanje pažnje na samoubistvo u medijima doživljava kao opasno – rezon je da bi tako više ljudi moglo da pogleda neku epizodu trigerovane televizijske serije nego što bi inače.

Kiling smatra da je prvobitna navala internet članaka o 13 razloga koji su je pogrešno hvalili bila opasna. "Bilo je istinski važno pričati o drugom kontingentu tekstova koji su je kritikovali zbog načina na koji je predstavila samoubistvo", kaže ona. "Moramo da budemo u mogućnosti da pričamo o samoubistvu zato što ono dotiče tolike ljude, a moramo da budemo u mogućnosti i da pričamo o tome kako kad ga gledamo to utiče na nas, i kako njegovo predstavljanje u medijama utiče na nas. Štaviše, te rasprave o 13 razloga su razlog zašto je Netfliks na kraju ubacio podršku za gledaoce."

To ne znači da epizode kao što je ova u seriji Crazy Ex-Girlfriend ne treba da postoje – čak naprotiv. Mentalne bolesti i samoubistvo nastaviće da se obrađuju u ovim zapletima na sve složenije načine. To je ključni deo razvijanja našeg razumevanja mentalne bolesti i njegovog sve većeg zastupanja na malim ekranima. Mora, međutim, da se razvije i okvir u kojem će se sve to dešavati.

Krajem sledeće godine, BBFC će sprovesti anketu o internet stavovima koji će omogućiti uvid u način na koji treba da se klasifikuju serije na Netfliksu. "Pitaćemo 10.000 ljudi da li žele isti stepen regulative onlajn kao i oflajn", kaže Ketrin Anderson iz BBFC-a. "Definitivno ćemo se dotaći serije 13 razloga i Netfliksovog filma o anoreksiji To The Bone, jer se o njima već vodila takva debata."

Ležanje u krevetu kad vam nije dobro dok se potencijalno trigeruća scena zamračuje na ekranu posebno je opasno. Istu interaktivnost pružaju laptopovi koja bi mogla da revolucionarizuju upozorenja za "trigere" ali istovremeno znače da ste ostali u tom stanju čekajući da se završi " search". Međutim, jedna jedina reč u opisu epizode pruža gledaocu mogućnost da okrene glavu ili sačeka da je pogleda sa prijateljem, a jedna jedina rečenica na kraju epizode neće smetati prosečnom gledaocu. Ako tvorac serije misli da je važno istaći potencijalno uznemirujući sadržaj, onda bi to trebalo da ostane važno u čitavom lancu sve do nas gledalaca.

Ako su vas ovaj članak ili televizijske teme o kojima smo govorili uznemirili, molimo vas da kontaktirate "Samarićane" ovde.

Netfliks nije odgovorio na našu molbu za komentar.

@hannahrosewens

JOŠ na VICE:

Gledali smo "Ubice moga oca" da vi ne biste morali

Kako i zašto gledamo dosadne serije

Najbolje serije i filmovi koje smo gledali u 2017. godini