Prvo poglavlje „Zimskih vetrova“ u produkciji veštačke inteligencije

Zima je došla po HBO „Igru prestola", ali „Zimski vetrovi", šesti deo „Pesme leda i vatre" Džordža R. R. Martina još uvek se čeka. Upravo zato je programer Zek Taut sagradio neuralnu mrežu sposobnu da napiše nastavak ovog dugo očekivanog književnog serijala.

Sama mreža – nazovimo je Džordž AI Martin – dosta se muči sa gramatikom i sintaksom, ali poglavlja koja je do sada ispisala stilski podsećaju na dela originalnog Martina. AI oponaša fraze koje se kog njega javljaju, na primer koristi arhaične prisvojne zamenice kakve i on voli. Rezultat je veličanstven.

Taut nam je dozvolio da objavimo jedno od poglavlja koja je napisao njegov algoritam. Evo, dakle, ekskluzivne najave „Zimskih vetrova" u izvedbi veštačke inteligencije. Ostala poglavlja mogu se pročitati ovde.

TIRION

Tirion je čuo kašalj Lorda Emona. „Nedostaje mi. Zašto si zapravo?"

„Plaši me gospodar Sansa, ser", podsetio je Ser Džejmi. „Ona Barateon jedna sa prelaza. Mlađi sinovi vaše konkubine od luka."

Lejdi Donela sečivom mača, kosa je krenula uspon po strani nje. I svi između njih bili su Belak Kostolomac i Noćna straža ujaše u sobu. Ali nije mogao ni da ih pogleda, čak ni druge zasigurno. „Kako si mogla da napustiš svet?"

„Neko je morao, zbog tebe", čuo se lenji ženski glas. „Pobogu, Smrdo."

Sipala im je dva oka i zakoračila pod plamen. „Naći će tvog brata, a sad je i čujem od kako stoji posude. Noć je bila mirna i vlažna."

„Tako je, gospo, kameni kuvar", dimio je dok je ona ulazila i raspoloženje mu nije bilo u dvorani. Ovo je moj mač. Imao je da upotrebi nevolje sa perom, prvog dana.

Sledećeg jutra probudio se još stotinak stopa iznad kafane pored hrama uz gromoglasni vapaj, kao zid čopor preteći. Desna noga mu je dole bila zaleđena. Završio je to tesno. Pokazalo se leto došlo kao što je uljeza septe krivonogog jednog velikog mlađeg sve sakupio ispred zanjihanih gvozdenih lanaca, stopu kraće od crnog čelika i hladne stare senke. Štit u ruci mu je zaigrao, ostavivši trećinu vrata u vodi.

Džejmi je zacvileo u prašini i uspeo se pored spavaće sobe, i umalo da nađemo tunel odjednom, ali zatvorili smo ga bez otpora ako zapeva, onda, i možeš poharati šume vatre zapadno, gde druge hranimo. Pacovi se vraćaju kući u život! Ako još ostaneš strani duga spreman, kapetanu Stanisu i priđi besu lorda Redvajna. Oni su se zakleli da su krivi da su beli i sedi.

„Jeste, treba reći sto starih ogrtača, ovčetine, ribe, i grimizne svile, Sem bi vratio kovača, i zato pre nego što je bio palo. Ovaj zmaj ne kaže imali smo četiri ista, ili nema ljudi i pacova i dva pevača, veliki čopor ljudi i krilatog drveća. Može sa mnogo i vrata i prazna staza nestati, ili može da se štiti Zimovrelo dok tvoji ne popucaju i pomru bez pomalo. Nosiću ih i ja, ser Davose, i jedva čak i pomenuti Crnog Crva. Jahala je kraljevim putem pored njegovog sve dok si ikad poverovali, četvorica koji bi mogla da pomognu njeno da se bolje."

„Šta želiš bez zaklona?" upita Džered.

„Tražili smo toliko da se priča kad se bitka završi. Glumac će isto poslužiti, ovaj put je tvoj. Zakucano je uza zid i kamenje za sve dečake. Kači, crvenonosi."

Pseto je našlo Džejn Pul. Ser Merin Trent je poslao kralja Jorena kroz luku da pozove crnu bratiju koja su obukla njegove rogate vene. Lude je venčao sa njim, sve su se preporodile. „Zašto, znam li? Krvario je, čitave noge pokrio ramenima od snega. Stojaće na palubi za ribu dve sedmice, nikad je neće ubiti. Sečivo nije duže, da, pomisli ona, ali nije mogao mnogo hrane da podnese.

Nije odoleo iz prvog naleta. Duh je prošao, u logoru gde je Aša lovila za Noćnu stražu. Sad su baklje ispod njih i ruža u glavi ili smo ih izneli iz sveta. Tvrdoglav je i glup, ali njegov savet nikad više nije spasao moga brata. „Mora biti pet izbora", naglasio je.

Zahteva trud. Ujak mi je istu boju radio. Jedva je brojala po smrti.

Ned je morao da zastane dok je vatra padala, stojao je ispod luka slomljenog još udaljenog polja gde senka je kule dotakla logor u daljini. Stariji brat nije znao sunce, a delovi srušenih zgrada i pepeo krika iz grada; 400,000 gavrana, njegovi torzo. Iza njih nosio je crne plaštove kao svoje žute ribe junake pod grubo otesanim figurom, crna pastrmka presečena na velikim grudima, boja ukrštenih unutra i pred njihovim glavama. Gospodari i orasi i ostrige, ogrtači obale, više stotina jahača pod medovinom, i pred prestolom pet južnjačkih kraljeva zarobljeni sede i par je prišlo Kraljokolju. On se neće još vratiti na gazu reke, sa iznad svoje prve crne povoja.

„Sa njima je još samo stotinak severnjaka. Pokazaće ti Džofrija, brata lorda Rikarda. Reci mi iskreno, Sersei je poznata. Niko ti ne troši kamatu, ne zaboravi. Mrtav čelik i kisela mačka i još dva puta."

Još na VICE.com:

"Igra prestola" otpisuje žene, a muškarcima daje supermoći

Džordž R.R. Martin sprema novu seriju, ovog puta o vanzemaljcima

Jela sam ceo dan kao lik iz "Igre prestola