Koncert Britanke Džesi Ver na Kalemegdanu u okviru njene turneje kojim promoviše svoj treći album, najavljivan je celo leto. Svi mi koji smo navučeni na njen sofisticirani pop sa puno elemenata soula ali i nešto elektronike, jedva smo čekali to ultimativno muzičko iskustvo kojim ćemo doživeti vrhunac leta. Ali kiša, koja je padala celog dana, pretvorila je ovaj koncert u nezvanični početak jeseni. I način da je preživimo.
Reklame
Džesi je izašla na scenu i iz rovova kalemeganskih zidina uzdigla nas je na sedmo nebo.
Nakon ovog koncerta zaboraviću sve što sam ikada pogrešno mislila o njoj. Sofisticirana, krhka i bleskasta Džesi sa ludim britanskim akcentom je gromada od žene i Areta Frenklin trenutne evropske scene. Ona, njena muzika i njeni spotovi su beskompromisni i to je sinoćni koncert savršeno pokazao.Bila je u potpunoj kontroli svake note i svakog srca u publici, i tretirala ga je sa punom pažnjom i posvećenošću. Ovo je autorka iza koje ne stoji mašinerija spektakla za nepregledne zapaljene mase, ali je svako u publici sinoć znao zašto je došao.
Slušajući njene intervjue mislila sam da nije moguće da neko bude onoliko neposredan i fin i da je u pitanju malo foliraže radi imidža. Ali nije, ona zamoli svog dizajnera svetla da joj osvetli publiku i stvarno priča sa njom. Kaže kako je postala mama i kako joj nedostaju muž i dete i onda sa tom iskrenom emocijom razvali "Thinking About You", pa "Champagne Kisses", pa "Alone“, pa "Tough Love", i tako iz jedne pesme u drugu, sa bendom koji je svestan da pred sobom ima perfekcionistu. Nasmejana i lepršava samo je tu i tamo davala signale da se poneki instrument pojača dok mi nismo verovatli da jedan ljudski glas može tako konstantno a postojano pevati toliku količinu visokih tonova.
Za kraj nastupa koji je trajao skoro sat i po vremena, što zvuči malo, a u stvari je taman, kao što je svaki reflektor u svakom trenutku bacao svetlo baš tamo gde treba, zakucala je sa pesmama „Say you love me“ i „Wildest moments“. Ipak, na jedno nije računala, beogradska publika je u svojim najdivljijim momentima, najbolja i najgora od svih. I vrištala je dok je nije izvukla na bis iako su njeni tonci pokazivali da je to to i da nema šanse da se Džesi vrati.
Vratila se i to uznemirena, jer kako nam je objasnila ona ne radi bisove, smatra ih glupim i želi da ide u krevet, i misli da bismo i mi morali. Međutim, pošto nismo hteli da umuknemo, častila nas je sa još tri pesme, prvo u akustičnoj verziji a onda i sa bendom. Noseći bubicu u ruci i izvinjavajući se zbog "neprofesionalnosti“, čuli smo pesmu „Hearts“ uživo. Možda i njenu najtežu pesmu za pevanje.
Ostavila nas je potpuno oduševljene, a želim da verujem da smo se i mi njoj dopali ovog prvog dana nagle beogradske jeseni, jer kako i sama u jednoj od pesama kaže – who says no to love?
