Reklame
Video-igre

Nintendo se potrudio da piraterija ostane jedini način za očuvanje istorije video igara

Time što je zatvorio Wii Store kanal i što ne dozvoljava korisnicima u preuzimanje starih igara, Nintendo još jednom pokazuje da u modernoj digitalnoj eri u stvari ne posedujete stvari koje kupite.

pisao Karl Bode i Emanuel Maiberg
03 Februar 2019, 7:00am

Nakon više od jedne decenije online, Nintendo je 30. januara zatvorio Wii Shop Channel. Nintendo je uklonio mogućnost kupovine valute (Wii Points) još prošlog marta, a korisnici više neće moći da kupuju bilo koju WiiVare ili Virtual Console igre.

Na prvi pogled, ovaj potez je lako okvalifikovati kao prirodnu, evolucijsku propast jednog servisa vezanog za prevaziđenu konzolu. Posebno s obzirom na to da je Nintendo dao klijentima dovoljno vremena da potroše preostale Wii poene mnogo pre nego što je prodavnica bila zatvorena. Ali dan kada Nintendo ukida Wii Store kanal bi rebalo da posluži kao jasno upozorenje svima onima kojima je stalo do očuvanja starih video igara, kao i svakom potrošaču koji se oslanja na digitalnu kupovinu: često ne posedujemo proizvode koje digitalno kupujemo i kada digitalna prodavnica nestane, piraterija je često jedini način da se sačuva sve što je nudila.

Kako sada stoji, čak i nakon što se prodavnica službeno zatvori, Wii korisnici će moći da preuzmu prethodne naslove koje su kupili i preuzeli iz Wii Shop kanala, pod uslovom da mogu da im stanu na internu memoriju Wii-ja ili na dodatnu SD karticu. Međutim, Nintendo je rekao da će u nekom još uvek nepoznatom trnutku u budućnosti,zatvoriti sve usluge koje se odnose na Wii Shop kanal, "uključujući mogućnost ponovnog preuzimanja WiiWare i virtualnih konzolnih igara, kao i Wii Sistem Transfer Tool, koji prenosi podatke sa Wii-ja na Wii U."

To znači da, ako igre koje ste kupili u Wii Shop Channelu nisu već preuzete, ili ako je uređaj na koji ste ih snimili bude oštećen ili uništen, izgubićete ih zauvek. Korisnici teoretski mogu ponovo da kupe igre preko Wii U virtuelne konzole i mogli bi da ih nađu na Nintendovoj novoj pretplatnoj usluzi na Switchu, ali za to igra mora da se ppnovo plati.

"Ono što je sranje ovde jeste što Nintendo nije izgradio infrastrukturu koja bi omogućila ljudima da podrže ove igre", rekao je Frank Sifaldi, osnivač Fondacije za istoriju video igara, u telefonskom intervjuu za Motherboard. "To bi moglo biti indikativno za to koliko je Nintendo imalo malo iskustva sa Interneto tokom Wii ere. Možda nisu napravili uslugu tako da razmišljaju o tome šta bi moglo biti u budućnosti."

Nintendo nije odgovorio na zahtev za komentar.

Wii Shop Channel nije bio prvi put da je Nintendo dozvolio korisnicima da preuzimaju igre preko interneta (Satellaview je nudio sadržaj za download još 1995. godine), ali to je bio sasim pristojan, legalan način da se igraju mnoge klasične igre bez da jurite polovne, fizičke kopije. Wii Virtual Console je nudila stotine igara. U ovom trenutku, Nintendo Switch Online nudi samo 31 NES igru. I mada je Nintendo rekao da će proširiti ovu biblioteku, verovatno poznatim klasicima kao što su druge Zelda i Mario igre, nema garancije da će ponuditi malo više opskurnih igara kao što je Clu Clu Land, koji je bio dostupan na Wii Virtual Consoleu i još uvek je u prodaji na Wii U Virtual Console. Da li će Nintendo nastaviti da nudi opskurne, stare igre i troši novac na hosting na serverima kompanije ako time ne ostvaruje profit?

"Mislim da činjenica da niste videli toliko opskurnih stvari na [Virtualnoj konzoli] govori nešto o Nintendovim problemima [sa manje poznatim igrama]", rekao je Cifaldi.

U digitalnoj eri, kompanije sve više pokazuju koliko je pogrešna pretpostavka da potrošači zapravo poseduju proizvod, kaže Aron Perzanovski, profesor zapadnog prava, koji je u svojoj najnovijoj knjizi "Kraj vlasništva" u velikoj meri istakao ovaj problem.

"Ova situacija najviše podseća na Microsoftovu odluku iz 2016. da ugasi Xbox Fitness platformu", rekao je Perzanovski za Motherboard. „Kupcima koji su mislili da su kupili razne fitnes sadržaje Microsoft je jednostavno javljeno da ti sadržaji više neće biti dostupni za preuzimanje ili pristup. Odluka je izazvala kritike u to vreme, ali s obzirom na relativno malu korisničku bazu, priča izgleda nije dobila veliki zamah.

Polje traganja za načinima da se podrije vlasništvo korisnika nad softverom proširuje se i izvan video igara. Kao deo taktika osmišljenih rade zloupotrebe autorska prava kako bi se monopolizovale popravke, proizvođači kao što su GM i John Deere već dugo tvrde da potrošači zapravo ne poseduju softver u vozilima i traktorima na koje su potrošili hiljade dolara.

Trend urušavanja vlasništva posle prodaje nije rezervisan samo za softver. Proizvođači hardvera sada rutinski "brikuju“ skupu elektroniku koju više ne žele da podržavaju ili umanjuju funkcionalnost konzole za video igre posle prodaje, opet zbunjujući korisnike koji su mislili da poseduju proizvod, samo da bi iznenada otkrili upozorenja nakon kupovine.

U slučaju Nintenda, Perzanovski teoretizira da kompanija ili nije htela da pljune keš kako bi zaštitila integritet onoga što su potrošači kupili, ili je jednostavno želela da natera korisnike da ponovo kupuju te iste naslove.

“To bi mogao biti samo čisti ekonomski račun; prodavnica košta više za održavanje nego što proizvodi “, rekao je Perzanovski. „Ako u njoj postoje naslovi drugih izdavača, Nintendo možda neće želeti da proširi postojeće ugovore o licenciranju za te igre. Ili bi odluka mogla da bude povezana sa nekom drugom platformom ili uslugom koju Nintendo planira da pokrene u budućnosti, a koja bi inače bila konkurencija Wii prodavnici. ”

Kada kompanije otežavaju potrošačima da dobiju sadržaj koji žele (ili ga već poseduju), korisnici imaju tendenciju da se masovno okrenu pirateriji kao alternativi. Studije pokazuju da je najbolji način za suzbijanje kršenja autorskih prava fokus na inovacije, na primer, na jeftiniji sadržaj kome je lakše pristupiti. U ovom slučaju, Nintendo radi upravo suprotno.

Nintendu je prešlo u naviku da pravi hajke na najveće, ilegalne distributere svojih starih igara: ROM sajtove. Kao što smo pisali još u avgustu, kada je Nintendo ugasio neke od najvećih ROM sajtova na internetu, mnogi ljudi, uključujući i programere igara, izgubili su jedini način da dođu do ovih igara. Nintendo zakonski gledano ima prava da ugasi ROM sajtove, ali kao što Sifaldi napominje, to stavlja kolekcionare video igara u tešku situaciju.

"Trenutno ne mogu legalno da dodam bilo koju od ovih igara u našu kućnu biblioteku igara", rekao je on. "Ne postoji zakonski način da se to uradi."

Činjenica da je preuzimanje igara nezakonito ne sprečava ljude da to učine. Mada su veliki sajtovi s ROM-ovima nestali i nije se pojavila nikakva jasna alternativa, još uvek je na internetu moguće pronaći kopije svih igara koje je Wii Virtual Console imao u ponudi. U cilju očivanja tačnosti istorijskih zapisa, Internet arhiv sada čak hostuje HTML frontend Wii Shop kanala (što znači ikone, priručnike, opise), tako da buduće generacije mogu da vide kako je to izgledalo.

"Ne plašim se sad nekog potpunog odsustva nula i jedinica iz sveta, piraterija će uvek naći način, samo sam zabrinut oko toga što obični ljudi nisu u mogućnosti da pronađu i otkriju ove stvari i da budu inspirisani time", rekao je Sifaldi. "Najviše se brinem da neće biti ovakvih video igara da inspirišu umetnike budućnosti."

Sifaldi je napomenuo da je rad Tobija Foksa, developera indie hit igre Undertale, ukorenjen u starim igrama, što je slučaj i sa ekipom iza naslova Sonic Mania (koja se smatra prvom dobrom Sonic igrom posle mnogo godina), koji su počeli da rade fanovske igre tako što su hakovali ROM-ove.

"To je bila kičma komercijalnog proizvoda koji je zarađivao mnogo novca za kompaniju. Ne znam kako ćemo sada praviti novu umetnost od starih igara", rekao je Sifaldi.

Imajući u vidu komplikovanu prirodu ovih rasprava, mnogi korisnici možda neće u potpunosti shvatiti na koje načine su zajebani. Možda vam se čini da će sve što ste kupili od iTunesa ili Steama biti vaše zauvek jer su Apple i Valve preveliki da bi propali, ali ako te kompanije ikada odluče da je preskupo da korisnicima omoguće preuzimanje onoga što su platili, nema garancije da ćete imate pristup vašim igrama i filmovima. Imajte na umu da Wii nije bio neka tamo nepoznata propast od uređaja. Bio je to veliki uspeh, sa preko 100 miliona prodatih jedinica, što ga čini jednim od Nintendovih najpopularnijih konzola. Wii U, koji je najbolje mesto da nađete te igre kada Wii Store Channel nestane, prodat je u svega 13 miliona jedinica. Postoje potencijalno milioni vlasnika Wii-ja koji bi mogli izgubiti pristup svojim igrama osim ako ih ne prebace na Wii U, što nije lako izvesti . Nintendo je prestao sa proizvodnjom Wii U 2016, što je otežalo pronalaženje ove konzole. Možete kupiti novi Wii U na Amazonu, ali košta oko 600 dolara.

Drugi potrošači mogu takvo ponašanje jednostavno smatrati neizbežnim, rekao je Perzanovski.

"Na žalost, mislim da potrošači počinju da vide ove poteze kao neizbežne", rekao je on. "Posebno kod sofisticiranih digitalnih potrošača, kao što su igrači video igara, postoji sve izraženiji osećaj da kompanije verovatno zloupotrebljavaju svoju moć na način koji šteti potrošačima."

Bez obzira na motivaciju Nintenda, biće još mnogo ovakvog ponašanja od strane drugih industrijskih giganata, a regulatori poput FTC-a bi trebalo bolje da obavljaju svoj posao, starajući se da kompanije ispunjavaju svoja obećanja kada je u pitanju vlasništvo nad proizvodima.

Potrošači takođe moraju bolje da se bore, rekao je Perzanovski.

„Potrošači moraju biti glasni u svojim primedbama na ovu vrstu navlakuša taktike“, tvrdi on. „Potrebno je da se razvije duže pamćenje i da glasaju svojim novčanicima. Ove firme se oslanjaju na potrošače koji prevazilaze svoje privremeno ogorčenje. ”

Tagged:
nintendo
Wii U
Wii
konzole
wii store channel
virtual console