Opasni Toni: Kako je jesti sa jednim od najstrašnijih njujorških mafijaša*

Prvobitno objavljeno na Amuse.

Kao što je i moglo da se očekuje, organizovanje intervjua sa gospodinom Entonijem "Opasni Toni" Federići nije baš jednostavno. Osam telefonskih poziva je obavljeno tokom dva meseca. Na kraju, posle dugih progovora sa asistentom menadžera, dogovoren je termin da svratim, probam hranu i ćaskam sa šefom.

Korona, nedaleko od linije 7 metroa, i dalje je italijanska enklava u Kvinsu. Više nije komšiluk zomljoradnika koji su došli iz Kalabrije, ali je i dalje prepoznatljivo italijanska. Male, autentične radnje na Korona aveniji vode do restorana na ćošku sa njujorški karakterističnom zelenom tendom.

Unutra, dekor je savremen - više liči na nasleđe italijanskih imigranata nego na Italiju. Karirani crveno-beli stolnjaci su zamenjeni drvenim nameštajem. Kažu mi da se popenjem stepenicama i skrenem levo, gde nalazim Entonija Federićija u delu restorana kome je dato ime "Merlin Monro apartman."

"Nisam kupio nijednu od ovih slika," kaže Toni dok 15x15 fotografija Monro stoji iznad njegove glave. Druge su okačene po zidovima. "Ljudi mi ih šalju, jer znaju da je volim. Treba da dođeš jednog ponedeljka, tada imamo tipa koji svira klavir, da vidiš kako restoran izgleda kada je pun."

The Park Side ima dugu istoriju. Tokom 40 godina rada on je dobio reputaciju izvrsnog italijanskog restorana. Dolazili su Džoni Dep, Doli Parton, Robert De Niro. Za njega se znalo mnogo pre nego što je nastao Yelp.

“Prostrani smo, hrana je dobra, šta bi mogao više da poželiš? Ne iznajmljujemo prostor, zgrada je naša, tako da su i cene razumne.”

Na početku pričamo o svežoj hrani i tajnim sosevima. Toni je ponosan na Kolorado jagnjetinu, Bel i Evans piletinu, koje dobavlja svake nedelje. Međutim, dok pričamo, ja razmišljam o njegovoj Vikipedija stranica gde piše da je on postao "privremeni don" kada je Vinsent Đigante optužen za reketiranje.

Sređen i miran, Federići stvarno izgleda kao sicilijanski mafijaš. Mada zvuči kao američki Italijan koji je strastveno vezan za restoran koji vodi.

"Kada sam bio mlađi, imao sam dosta prijatelja koji su bili kuvari, imali restorane. Za sve postoji dva načina učenja: ili ideš u školu, ili naučiš na teži način, kroz praksu. Godinama radiš negde i saznaš sve o tome - kao što sam ja uradio."

Fotografišem Tonija kada se pojavljuje tip koji dostavlja paket - čiji sadržaj izgleda da se pomera. Je l' ovo ta ekstremno sveža hrana o kojoj je Toni pričao?

"Ne, to su moji golubovi. Imam ih na stotine na krovu. Želiš li da ih vidiš?"

Idemo hodnikom, pa kroz protivpožarni izlaz do krova. Izgledam sebi kao da sam u Priči iz Bronksa. A onda se setim još jedne priče koju sam video na internetu. U vesti je pisalo da je Toni uhapšen pre mnogo godina - jedan od njegovih retkih sukoba sa zakonom - jer je pucao sačmarom na jastreba koji je napao njegove golubove.

"Ovde je mnogo lepo leti. Nekada je postojala velika zajednica golubara u Njujorku. Ali više toga nema. Ja i dalje volim da budem ovde, da pobegnem od svega."

Vraćamo se u restoran. Konobar koji se zovi Rori i koji radi tu već 38 godina prima moju narudžbinu. "Kada sam počeo, bilo je deset stolova", kaže mi on. "To je bilo 1981. Restoran je i dalje isti kao tad. Hrana je ista, atmosfera je ista, sve drugo je isto."

Toni mi je preporučio parmeđanu od piletine. Hrana stiže sa najdivnijom korpom hleba koju možete da zamislite. Feč La Manja iz Sopranosa bi bio ponosan na taj hleb. Paradajz sos parmeđane je bogat i miriše na voće. Parče piletine je ogromno, veličine moje glave.

Federići odlazi da obavi nešto, ali vraća se da zajedno popijemo espreso posle mog ručka. Hoću da pričam o stvarima koje nisu direktno vezane za restoran. Do sad, svaki put kada sam pokušao, Toni je izbegavao da priča o svojim vezama sa mafijom. Eksplicitno pomenem porodicu Đenoveze.

"Šta sa njima? Oni su porodica, zar ne? Ko zna ko sve dolazi ovde. Pa ne mogu da proveravam ljude na ulazu i pitam ih za porodično stablo."

Pre intervjua, čitao sam kako je porodica Đenoveze (jedna od "Pet porodica" koje je stvorio Laki Lućijano 1931) striktno sprovodila Omertà kod - potpuno ćutanje o njihovim aktivnostima. Prema jednom blogu, Federići je bio bitan član porodice decenijama; bitan saradnik zamenika dona porodice Majkla "Miki Domino" Đeneroza. Je l' gledam Tonija kako sprovodi Omertu na meni? Ili je on samo neki tip koji je imao moćne prijatelje?

"Smejem se. Šta drugo mogu. Je l' treba da nosim beli šešir? Da imam dva pištolja u džepovima?"

"Izbaciš pijanog tipa iz restorana i ljudi odmah krenu da pričaju kako si opasan tip. Ali koga briga. Tračevi su tračevi i priče su priče. Neka pričaju."

Kao neka kombinacija Petsija Parisija i Ričija Aprila, Federići liči na karaktera iz Sopranosa. Povučen ali jako harizmatičan, jasno je zašto ga ljudi ovde toliko poštuju.

Ali glavno pitanje je: da li je Entoni Federići član porodice Đenoveze? Da budem iskren, mislim da nije ni bitno. Ono što sam sreo u The Park Side restoranu je čovek koji je strastven po pitanju italijanske hrane i ugostiteljstva. Čovek koji je stvorio restoran sa lepom atmosferom zbog koje ste u fazonu da na putu kući svratite na pastu rigatoni.

"Veruj samo polovini stvari koje vidiš i ništa od onoga što čuješ," kaže Toni sa osmehom. Ono što ćete naći u The Park Side, u Koroni u Kvinsu, jeste jedan od najboljih i najautentičnijih italijanskih restorana u Njujorku.