„Zašto mi moramo da damo novac za to?"Ovo su reči generalnog direktora kompanje Jura za Srbiju kojima je branio stav da ne produži ugovor o radu, a kamoli da novčano pomogne Violeti Petrović, radnici oboleloj od karcinoma. Violeta je jedna od nekoliko hiljada radnika zaposlenih kod stranih investitora čija je radna mesta hiljadama evra subvencionisala država Srbija. Prošle godine, kada se razbolela, u Juri su odbili da joj produže ugovor. Javnost se, koja je i pre ovoga Juru stavila na stub srama zbog uslovarada u njihovoj fabrici, pobunila i pritisak je bio toliki da su na kraju državni zvaničnici intervenisali kako bi se našlo rešenje.Slavodobitno su svi uzviknuli: pobeda! Zli poslodavac je odjednom postao društveno odgovorno preduzeće, političari pribavili poene, a Violeta bila presrećna i zahvalna. A koja samohrana majka ne bi bila kada je uspela da sačuva posao?Istina nas je sve, a ponajviše Violetu Petrović, ponovo udarila u lice ovih dana. Ona je i dalje samohrana majka, i dalje, nažalost, boluje od karcinoma. Samo danas više nije zaposlena. Novi ugovor o radu je bio na određeno vreme, baš kao i prethodni, a Jura je ponovo odbila da ga produži. Opet je u onoj istoj situaciji, kao i pre šest meseci. I to ne menja vest da je se javio poslodavac iz Beograda koji joj je ponudio posao.Osim Violeti Petrović.Danas, Violeti Petrović nijedan od tih brojeva ili statistika ne znači ništa. Njoj je svejedno da li je postignuta fiskalna stabilnost ili ne, i kakav je kreditni rejting Srbije. Ona se bori za život i budućnost deteta i umesto da ovo društvo bude takvo da joj, kao i svakome od nas koji se usled bolesti nađe u nevolji, pomogne, sistem je u stvari takav da nas opterećuje dodatnim teretima.Dok ne postanemo statistika pogrebnih preduzeća.____________________________________________________________________________________________________Pogledajte VICE Srbija film Čekajući ceo život na posao: Vukovci_____________________________________________________________________________________________________Kako smo se našli u situaciji da imamo ovakav Zakon o radu?Novi zakon o radu u stvari i nije novi. Radi se o izmenama i dopunama starog zakona o radu iz 2005. godine u kome se najveće promene tiču prava radnika. Umanjena su. Olakšano je otpuštanje do te mere da ono, maltene, predstavlja puku formalnost. Isto tako, blaži su i uslovi za zaključenje ugovora o radu na određeno vreme. Otpremnine su smešno male.Takve izmene i dopune su posledica ekonomske politike koju su ovoj državi nametnule međunarodne finansijske institucije, a koju je ova vlast bespogovorno prihvatila.Vic je u tome što su vladajući političari karijere napravili, između ostalog, i na napadima na upravo te međunarodne finansijske institucije. Ironija je što se čovek koji je najviše hvalio taj zakon naziva socijalistom.Bezobrazluk je sto puta izrečena rečenica: „Tačno je da će novi zakon olakšati otpuštanje, ali će i olakšati zapošljavanje". Jer ko će danas, osim iz samilosti, zaposliti Violetu Petrović?Jer nije Violeta Petrović samo radna snaga. Ona je i ljudsko biće.Fotografija: skrinšot iz emisije Insajder: Da li "Yura" grubo krši prava radnika?Još na VICE.comŽene koje prave odeću za H&M dobijaju otkaz kad zatrudneRad od kuće u Srbiji: raj ili pakaoSvaki posao može biti žrtva robotske revolucije, čak i vaš
Reklame
Surova istina je u tome da je direktor Jure, kada je izgovorio citiranu rečenicu, bio apsolutno u pravu. Ne postoji niti jedan jedini zakonski osnov koji bi obavezao Juru da pomogne svojoj radnici. U ovom sistemu to nije njihov posao.Postoji milion ljudskih i moralnih razloga. Postoji nešto što se zove civilizacijska tekovina, pravda, pravednost, solidarnost. Ali, takve razloge srpski zakon o radu ne poznaje. Srpski zakonodavci se nisu rukovodili tim razlozima, nisu se obazirali na njih. Naprotiv, oni su im bili kočnica u jurnjavi za većim bruto društvenim proizvodom, raznim statistikama, brojevima i skraćenicama kojima se hvale premijeri i ministri u izbornim kampanjama. Takav zakon je dobar svima.Postoji nešto što se zove civilizacijska tekovina, pravda, pravednost, solidarnost. Ali, takve razloge srpski zakon o radu ne poznaje.
Reklame
Reklame
Posledica je da nikome od radnika ne pada na pamet da učestvuje u sindikalnim protestima ili borbi za svoja prava jer, ako se pobune, rizikuju i onih bednih 30,000 dinara od kojih bi trebalo da žive. Svi će ćutati i klimati glavama.A obični ljudi kao Violeta Petrović i nemaju izbor. Nikome niko ne može zameriti to što između golog života i borbe za prava odabere goli život. Samo, neka svake nedelje idu u crkvu i na gornju policu pale sveće za sebe i svoje zdravlje, jer niko im neće pomoći ako se razbole. Ni zakon, ni država, ni vlast.„Mi plaćamo porez" rekao je direktor Jure. Pa plaća ga i Violeta Petrović. Plaća i PDV, struju, akcize, komunalije, hranu, lekove i sve ostalo što je u ovoj zemlji poskupelo, od čega se isplaćuju one hiljade evra subvencija Juri i drugim investitorima dok se surovo štedi na zdravstvu, vojsci, policiji i školstvu. Valjda je i ova država nešto dužna da joj vrati za to.I to nije milostinja, ona je to svojim radom zaradila. Porezima i doprinosima koje je platila, a koje i mi plaćamo. Ona zaslužuje da se njen predstavnik u skupštini zauzme za nju i da štiti njene interese, a ne interese njenog poslodavca. A najbolje će ih štititi tako što će promeniti ovo zlo od zakona i uspostaviti neki bolji, pravedniji sistem.U novom Zakonu o radu, olakšano je otpuštanje do te mere da ono, maltene, predstavlja puku formalnost.
Reklame