građanska neposlušnost

Fotografije kuća u Kini koje vlasnici ne žele da prodaju

U Kini ih zovu "ekser kuće" i percipiraju ih kao uspešan način borbe sa korumpiranim investitorima.

pisao Talia Slonim
24 Septembar 2019, 10:46am

"Ekser kuće" su zgrade ili kuće koje su predviđene za rušenje kako bi preko njih prešle ulice i auto putevi, šoping molovi ili neki drugi investitorski građevinski projekat, a koje vlasnici odbijaju da prodaju i napuste, ili čak prodaju. Vrlo često građevinske mašine su prinuđene da ruše oko njih, a one ostanu zabodene kao ekser u parče zemlje, a tvrdoglavi vlasnici se ubrzo nađu okruženi parkinzima i putevima.

1567141049051-2007-12-03T120000Z_612016840_GF2DWSQFBPAD_RTRMADP_3_CHINA
Photo by REUTERS/Paul Yeung. Šestospratnica snimljena u Šenženu u aprilu 2007.

"Ove kuće su popularne u Kini jer predstavljaju borbu Davida i Golijata", objašnjava profesor Stiv Hes, sa univerziteta Kentaki, koji se godinama bavi istraživanjem ovog fenomena.

“Sve je počelo sredinom devedesetih godina, sa reformom poreskog sistema u Kini kada je značajno uvećan prihod savezne vlade na uštrb opština i gradova", objašnjava Hes i dodaje da su lokalne vlasti počele potom da prodaju zemljište investitorima a nisu bile u obavezi da obeštete stanare po tržišnim cenama, čime su došle do ogromnih prihoda. Vremenom, sve je preraslo u prevaru u kojoj je glavna reč imala lokalna vlast.

1567141073724-2016-05-04T120000Z_1061241019_S1BETCEQYHAB_RTRMADP_3_CHINA-HOUSING
Tao Weiren sedi ispred svoje kućice u naselju Guangfuli u Šangaju, u martu 2016. Photo by REUTERS/Aly Song

Danas, svako ko se suprostavi iseljenju vodi se kao neprijatelj države, ali i kao lokalni heroj.

“Ekser kuće dobijaju veliku podršku u narodu jer je nekako prihvaćeno da su lokalni činovnici korumpirani i u sprezi sa investitorima", kaže profesor Hes i dodaje da je uz proteste nastao ceo jedan pokret građana koji se digli glas protiv korupcije.

Naravno, svaki protest protiv zvaničnika u Kini je jako opasna stvar, tako da je puno ljudi koji su odbili iseljenje završilo u zatvoru. Ljudi koji stanu u njihovu odbranu se zato pre svega obraćaju stranim medijima i koriste društvene mreže kako bi dobili podršku. Toga devedesetih nije bilo, pa su su ljudi mahom vezivali za svoje kuće kako bi sprečili rušenje.

1567141113588-2010-02-10T120000Z_1960809973_GM1E62A174C01_RTRMADP_3_CHINA
Delimično srušena kuća u gradu Hefei, provincija Anhui, februar 2010.godine. Photo by REUTERS/Stringer

“Bilo je i ekstremnih situacija kada su građani gađali molotovljevim koktelima građevinske radnike", kaže Stiv, podsećajući na slučaj iz 2008.godine kada je jedna žena u Šangaju bacala bombe napravljene u domaćoj radinosti na izvođače radova.Uhapšena je, ali je postala lokalna heroina.

Ali zašto ljudi preduzimaju tako rizične korake kako bi dobili više novca nego što im je ponuđeno? Odgovor je pre svega - ljudi su emotivni, ali znaju i da uz proteste mogu možda da dobiju ono što veruju da zaslužuju da dobiju za svoju nekretninu.

Zakon in 2007.godine osnažio je prava građana kada su u pitanju njihovo vlasništvo nad zemjištem i motivisao ih da se aktivno bore. Od tada je sve više "ekser kuća".

1567141137255-2008-10-31T120000Z_140204247_GM1E4AV1D4P01_RTRMADP_3_CHINA
Ekser kuća u Nanjingu, Jiangsu provincija, oktobar 2008. Photo by REUTERS/Sean Yong
1567141164324-2007-11-05T120000Z_1629256266_GM1DWNJWJPAA_RTRMADP_3_CHINA-ECONOMY-PROPERTY
Gradilište novih stanova u Hefei. Photo by REUTERS/Jianan Yu
1567141180417-2008-01-03T120000Z_2050803663_GM1DWYNWTAAA_RTRMADP_3_CHINA-ROADS
Hefei, 2008. Na transparentu piše "Zahtevam kaznu za investitore koji su mi srušili kuću. Vratite mi moju kuću". Photo by REUTERS/Jianan Yu
1567141199370-2008-01-09T120000Z_2040247967_GM1DWZQRPGAA_RTRMADP_3_CHINA
Jedna od Ekser kuća u gradu Guangzhou, neposredno pred rušenje u januaru 8, 2008. Photo by REUTERS/Joe Tan
1567141227166-2012-11-24T120000Z_1898643744_GM1E8BO1C7501_RTRMADP_3_CHINA
Čuvena kuća na putu u provinciji Zhejiang koja je ipak srušena 2012.godine. Photo by REUTERS/Aly Song

Ovaj tekst je prvobitno objavljena na VICE ASIA.