Reklame
Sport

Mundobasket 2019 pobednik: Španija

Vreme je odati priznanje jednoj od najdominantnijih ekipa u modernoj FIBA istoriji

pisao Miloš Jovanović
15 Septembar 2019, 2:57pm

Foto: FIBA.com

Ne podnosim Španiju.

Nije neka fraza, nije ništa ni novo, ali jednostavno - ne podnosim ih. I kao vodeći hispanofob u sferi sporta na srpskom jezičkom govornom području, dozvolite evo meni prvom da čestitam Skariolu i drugarima i da kažem...mrzim vas i dalje. Ali poštovanje vam nikad neću uskratiti.

Od samog početka je bilo jasno da na parketu u Pekingu postoji samo jedna ekipa. Argentinci, vidno istrošeni posle teško izvojevanih pobeda nad Francuskom i Srbijom, dozvolili su sebi nešto ležerniji start meča. Normalno, Španci su ih momentalno najahali i nisu ispustili kontrolu do kraja.

U savršeno izvedenom gameplanu Serđa Skariola nije bilo nijednog propusta. Skola je vrlo rano izbačen iz takta, i odbrana je generalno odradila svoj deo posla. Jedina svetla tačka bio je Gabrijel Dek sa 24 poena i 10/13 iz igre. To je dobro, ali šta vam vredi jedan Dek kada Skola, Kampaco i Laprovitola zajedno šutiraju 7/36? Španija je "Gaučose" isekla na izvoru, i to je rešenje svega.

Razigrana je ponovo bila osovina Rubio (ujedno i MVP turnira) - Gasol - Ljulj, ali ja posebno moram ovde izdvojiti Rudija Fernandesa. Kapiten Rudi, koji već dugo vremena muči muku sa povredama (uglavnom leđa), odigrao je junačku odbranu na spoljnim pozicijama, pogodio dve trojke i uhvatio 11 skokova. Dobar u tuči bio je i Pjer Oriola sa sedam uhvaćenih lopti. Uopšte, Španija je nadskočila Argentinu 47-27, i šta ja vama uopšte i da pričam više.

Otkako su Gasol stariji i Huan Karlos Navaro stupili na veliku scenu, Španija, do te tačke reprezentacija sa evropske košarkaške periferije, ne zna za strah. Dva svetska, tri evropska zlata, tri evropska srebra, tri bronze, i još tri olimpijske medalje (2x srebro, jedna bronza), bogat je to ulov za ovu generaciju koja se uz povremena osvežavanja (Ljulj, Ćaćo, Rudi, Mark Gasol, Rubio) održala evo sve do danas.

Španci, kao i u neku ruku Argentinci, su na ovom turniru potpuno obezvredili sve tradicionalne koncepte "smene generacija" koji su nekim domaćim stručnjacima tako mili. Dok su najbolji igrači spremni i orni da igraju, igraće i treba da igraju. "Furija" je u Kinu ujahala sa prosekom godina 29.67 - mnogo je to godina iskustva i zajedničkog vojevanja. I opet sve to bez Pau Gasola, koji bi verovatno došao da su ga baš uzeli da ga moljakaju, i Navara koji se penzionisao.

Sve što je sada iberijskim veteranima ostalo je da se skupe još jednom za godinu dana i napadnu to olimpijsko zlato. Neće biti lako jer svi će biti godinu dana stariji, ali će svakako biti i motivisani da uhvate ono jedno odličje što im nedostaje. Nek' se spreme Harden, Durent i ostali - Serđovi momci će poginuti za ovaj cilj.

Nešto manje sreće imali su australijski veterani, kojima je porazom od Francuske izmakla bronzana medalja. Nisu imali "bumersi" snage da se vrate posle onoga što im se desilo u petak, pa negde i tu treba tražiti uzroke tog poraza.

Francuska, zato, sa Vensanom Koleom nastavlja svoj mandat kao reprezentacija koja je srazmerno količini talenta osvojila ubedljivo najmanje bitnih medalja. Dve svetske, jedna evropska bronza, po jedno srebro i zlato sa Evrobasketa i ćorak sa olimpijskih igara, premalo za možda i najvećeg evropskog izvoznika u NBA u prethodne dve dekade.

U završnoj ceremoniji saznali smo da je Bogdan Bogdanović - apsolutno zasluženo, jel' te - zavrednio prisustvo u najboljoj petorci šampionata, uz Rikija Rubija, Marka Gasola, Luisa Skolu i Evana Furnijea. Srbija je, eto, tako nešto i dobila osim petog mesta, ali je shodno onome što sam juče najavio izgubila i selektora Đorđevića.

Da sad ne ponavljam šta sam već napisao, ali ukratko - selektoru hvala što je i došao, a i otišao kad treba. Postavio je temelje nečega što će se nadam se pozlatiti već koliko 2021, i vratio ponos nacionalnoj selekciji. Želim mu svu sreću u daljem radu.

Ovime sada i zvanično zaključujemo ove dnevnike zapažanja iz Kine. Ložili smo se, poleteli, pa pali, ali sve je to za ljude. Onoga dana kad prestanete da se ložite, i kada vam sve bude ravno, i ne bude vam trebalo 6mg bromazepama da prebolite Argentinu, e tad se zabrinite. Dotle, ćeraćemo se mi još gospodo.

Sledeća stanica: kvalifikacioni turnir za Tokijo.