Moda na beogradskom Prajdu

U nedelju je održana četvrta zaredom Parada ponosa u Beogradu. Ovo je verovatno bio najveseliji Prajd do sada - nije bilo incidenata, a ljudi su izašli da podrže ljubav i jednakost. Ja sam, kao i svake godine, ustala ranije da se lepo obučem, našminkam i okupam u šljokicama, a kao što ćete videti, nisam jedina.

Pored političara i javnih ličnosti, na Prajdu smo mogli da vidimo ogroman broj nasmejanih ljudi u odličnim odevnim kombinacijama. Šljkokice, minđuše, štikle i dugine boje su obeležile Prajd, a ovi ljudi su dokazali da ozbiljne poruke mogu da se pošalju u fenomenalnim modnim izdanjima. Našla sam i intervjuisala najbolje obučene, sređene i našminkane ljude na Paradi ponosa 2017.

Ja sam novinarka za ljudska prava iz Albanije i prvi put sam u Srbiji. U Beograd sam prvenstveno došla zbog panel diskusije o pravima LGBT populacije i zato što sam veliki borac za LGBT prava. Kada sam čula da je vaša premijerka lezbejka i da podržava Prajd, znala sam da moram da dođem. Prajd volim zato što se ljudi ovde osećaju slobodnim da se rodno izraze. Ima mnogo trans ljudi koji se ne boje da iskažu svoju ženstvenost. Meni ovakvi događaju jako prijaju, volim da vidim rodne različitosti i mnogo lepih ljudi. Ovaj Prajd je ispuno sva moja očekivanja, oduševljena sam.

Fotografija: Nenad Vujanović

Sama sam napravila ove minđuše. Ja studiram istoriju umetnosti i završavam jedan određeni pravac koji se zove otogrifizam, u prevodu ušni zahvat. To su radovi koji se nose na ušima pa idu gore, idu, dole, šešmini, brošmini, šešir minđuša, broš minđuša, tako. Ovo baš nije reprezentativan primer, jer ja uglavnom nosim legendu sa nazivom rada, a ovaj rad nema naziv. Ovaj rad nema neku dublju poruku, za razliku od mojih ostalih radova koji obično imaju.

Ja sam iz Bosne, a u Beograd sam došao zbog Prajda. Ovo mi je prva Parada ponosa u Srbiji. Izgleda dobro, samo sam mislio da će biti malo više ljudi. Ova kombinacija nije ništa neobično za mene, to je jednostavno moj stil. Ja se stalno ovako oblačim. Inače se bavim vokalnom sintezijom, pravim video klipove i tako.

Došla sam da poručim da je krajnje vreme da se trans ljudima obezbedi endokrinološka podrška. Zašto Svetlana Vujović dvadeset godina nema nijednog stažistu? Zašto je otvorila privatnu praksu na kojoj je čekanje 11 meseci? Mi želimo endokrinološku podršku. Želim dokumenta na kojima piše Sonja Gligorić, moje puno ime i prezime, a ne muško ime zbog kojeg me gledaju popreko na svakom šalteru i što je najgore od svega, želim osnovna ljudska prava, a to je da budem sigurna na ulici, da mi se ne smeju u policiji kada dođem da prijavim nasilje.

Studiram psihologiju, a sada prvi put volontiram na Paradi ponosa, ujedno mi je ovo i prvi put na Prajdu. Ovde sam zato što verujem u ljudska prava i verujem da sve što se dešava u Srbiji nije ok i ne treba tako da bude. Zato sam ovde, da budem podrška i da pokažem da nas ima mnogo koji smo tu iza njih. A za ovu frizuru sam se baš potrudila, ustala sam u šest ujutru. Mi smo morali da budemo u osam u Info centru, a ja živim daleko pa sam morala da ustanem rano da sve spremim. Sama sam stavila sve ove šljokice.

Uglavnom sam pastelna kraljica, a ponekad nosim isključivo crno. Sve zavisi od raspoloženja, a Prajd mi je povod da budem u vedrim bojama pa se trudim da budem šljokičava. Ovde se osećam prelepo, jako mi je drago što ima ljudi. Ja uvek očekujem više i nadam se da će svake godine biti sve više i više. Ovde sam da podržim ljubav, vedrinu, solidarnost i sve prelepo na ovom svetu.

Radim u organizaciji Civil Rights Defenders kao stažistkinja i ovde sam došla da volontiram. Ovo mi je prvi put na Prajdu. Ovaj rajf imam godinama i samo čekam priliku da ga negde nosim. Osećam se odlično, uopšte nisam znala da će biti ovoliko ljudi.

Pogledajte još fotografija ispod:

Fotografija: Lazara Marinković

Još na VICE:

Parada ponosa u Beogradu: iza kulisa

Roditelji koji su bezuslovno uz svoju LGBT decu u Srbiji

Ljubav i kiša osmeha: beogradski Prajd u fotografijama