studenti

Studentkinje psihologije iz Beograda o tome da li je bolji privatni ili državni faks

Da jednom za svagda razrešimo dilemu da li je bolje studirati na privatnom ili na državnom fakultetu, ili prosto na bensedinima.

pisao Mihailo Tešić
23 Oktobar 2018, 8:34am

Foto: Stocksnap

Dođe tako vreme kada i pametan i budala zaćute i zapitaju se to najvažnije pitanje u životu mladog čoveka: državni ili privatni faks? Večita borba, večita dilema, osim naravno za one koji nemaju druge (čitaj: para) pa moraju na državni, i to na budžet.

Ali, šta je sa onima koji imaju izbor? Kome da veruju kada donose tu poprilično važnu odluku u životu – pričama starih kajli o tome kako je na državnom faksu ozbiljno učenje, a na privatnom zajebancija jer sve plaćaš pa moraju da te puste? Reklamama privatnih fakulteta koji se upinju da predstave svoje studije kao modernije i kao sigurniji put do zaposlenja? Ili nikom od navedenih i zapaliti negde preko gde ne postoje tolike razlike između fakulteta, makar za tebe, jer konobarišeš pa na faks ni ne stižeš?

U potrazi za odgovorima je najbolje pitati one kojih se to najviše tiče, a i za koje je uostalom i drug Tito rekao da su u pravu, to jest same studente. Zato sam rešio da popričam sa studentima koji studiraju istu stvar, ali na državnom i na privatnom faksu. Kao logičan izbor mi se nametnula psihologija, ne samo zato što postoje direktno konkurentski privatni i državni programi, nego i zato što su u slučaju privatnog studiranja, ti programi dovoljno dugo etablirani da se može reći da ozbiljno konkurišu državnim.

Evo šta su o tome imale da mi kažu Katarina Kovačević, 22, koja studira 4. godinu na Filozofskom fakultetu u Beogradu, i Nevena Batinić, isto 22, koja studira 4. godinu na Fakultetu za medije i komunikacije univerziteta „Singidunum“.

Zašto si rešila da studiraš baš na ovom fakultetu?

Katarina: Iz Beograda sam, tako da kada sam upisivala faks, htela sam da to bude u ovom gradu. Nisam previše razmišljala o privatnom fakultetu, pa mi je psihologija na Filozofskom bila jedina opcija.

Nevena: Fakultet za medije i komunikacije sam upisala kao alternativu Filozofskom fakultetu. Raspitivala sam se kod tadašnjih studenata psihologije na FMK-u, te sam se odlučila na osnovu njihovih pozitivnih iskustava. Ubrzo nakon upisa, i sama sam se uverila u kvalitet nastave i mogućnosti koje Fakultet pruža. Nakon završene tri godine osnovnih studija, mogu reći da sam veoma zadovoljna i srećna što sam donela pravu odluku.

Opiši nam ukratko kako ti izgledaju predavanja, a kako vežbe – koliko često ih imaš i kakvi su predmeti koji te najviše interesuju.

Katarina: Na nekim predavanjima samo sediš i slušaš ono što profesor ili profesorka imaju da kažu, a na nekima se povede živa diskusija gde ljudi jedva čekaju da dođu do reči. Najveći broj profesora uvek ima spremnu prezentaciju što olakšava praćenje nastave. Ta predavanja imaju tradicionalnu formu, eventualno bih izdvojila veću uključenost studenata u diskusiju nego što sam stekla utisak da je praksa na drugim fakultetima. Iz nekih predmeta imamo samo sat i po predavanja za celu nedelju, iz nekih i vežbe i predavanja razdvojenim danima, a nekad i vežbe i predavanje u jednom danu. Koliko se sećam, do sada u rasporedu nismo imali neki dan u nedelji koji je bio u potpunosti slobodan, već smo svakog dana imali minimum jedno predavanje. Obimnije predmete imamo dva puta nedeljno, a neke manje samo jednom.

1537799885722-katarina
Katarina Kovačević, 22

Vežbe iz nekoliko predmeta imali smo u kabinetima na kompjuterima, što se meni dopalo jer onda možeš već iste nedelje da praktično primeniš ono što si učio na predavanju. Na nekim vežbama smo analizirali tekstove, na nekima sami sprovodili male oglede koje smo pominjali u nastavi, a negde smo diskutovali o temama koje su aktuelne za predmet. Takođe, vežbe služe i za prezentovanje seminarskih radova, gledanje filmova o psihološkim temama i generalno se fokusiraju na aktivniji i praktičniji aspekt nastave u odnosu na predavanja.

Nevena: Po semestru imamo šest predmeta, četiri obavezna i dva izborna. Obavezni predmeti uključuju predavanja i vežbe, a izborni samo predavanja. Tokom nedelje, iz svakog predmeta imamo po jedno predavanje i jedne vežbe, i oba traju po sat i po vremena. Na predavanjima uglavnom profesor prezentuje novu oblast, odgovara na studentska pitanja, upućuje nas u dodatni rad na kursu, dok smo na vežbama podeljeni u grupe i više vremena posvećujemo diskusiji, primerima i praktičnom aspektu oblasti koja je obrađivana na predavanju.

Tokom godina kursevi se kreću od opštijih grana psihologije ka specifičnijim, te se godine nadovezuju jedna na drugu. Većina ljudi nije preterano zainteresovana za početne, uvodne kurseve, već jedva čekaju kasnije kurseve koji su više fokusirani na oblasti kojima ćemo se jednog dana baviti. Po mom mišljenju, svi obavezni kursevi su neophodni jer nam pružaju obuhvatan uvid u oblast kojom se bavimo, što dopunjujemo izbornim predmetima koje biramo shodno svojim interesovanjima. Preko izbornih predmeta imamo priliku da steknemo dodatna znanja iz oblasti organizacijske, eksperimentalne, kliničke ili psihologije obrazovanja.

Da li fakultet nudi neke dodatne sadržajte koji ti pomažu pri školovanju?

Katarina: Bilo je predmeta na kojima smo imali gostujuće predavače, što je bilo super, jer čuješ kako stvari rade u praksi. Takođe, ako si zainteresovan možeš da se priključiš radu neke od laboratorija i da tu nastaviš da stičeš mešto uža i praktičnija znanja, što ja smatram dosta važnim. Nažalost, nemamo priliku da posetimo relevantne institucije i to bih volela da se promeni, jer je za sada je omogućeno samo na određenim smerovima koje biramo kasnije na završnoj godini.

Nevena: Fakultet, a ponekad i sami profesori, dovode gostujuće predavače koji su eksperti u nekoj oblasti ili nam mogu pružiti informacije o primeni psihologije u radu. U okviru određenih kurseva iz kliničke psihologije, imamo predavanja i vežbe na Institutu za mentalno zdravlje u Palmotićevoj, gde imamo priliku da iz prve ruke vidimo i čujemo kako se uzimaju podaci pacijentu koji se prvi put prijavljuje u ustanovu. U okviru Fakulteta postoji Centar za stručnu praksu i karijerno savetovanje koji nam tokom školovanja obezbeđuje prakse u velikom broju državnih i privatnih institucija i firmi. Jedan od projekata koji su realizovali zajedno profesorka i studenti je i onlajn SOS servis za podršku deci i mladima koji su doživeli nasilje putem digitalnih medija u saradnji sa kancelarijom UNICEF-a u Srbiji, Ministarstvom prosvete nauke i tehnološkog razvoja – Grupom za prevenciju nasilja i kompanijom Telenor.

Koliko si zadovoljna profesorima?

Katarina: Ja sam lično, u suštini, zadovoljna ljudima koji mi predaju. Kao i uvek, ima raznih, ali globalan utisak je da je atmosfera na faksu opuštena, u smislu da ti većina neće zameriti ako postaviš pitanje, da možeš da se dogovoriš sa njima. Neki nisu interesantni za slušanje, ali možeš i iz njih da izvučeš ono što ti treba ako si oran da pitaš. Sviđa mi se što ima duhovitih koji podižu koncentraciju, ali ima i onih neprijatnijih, s tim što bih rekla da ih je stvarno manje.

Postoje anonimne online evaluacije koje popuniš ako želiš, a imamo i papirne, takođe anonimne, koje se popunjavaju na kraju semestra, gde oceniš rad profesora u više aspekata i daš dodatni komentar ako želiš. Lično mislim da su efikasnije one koje sami profesori lično traže od studenata, jer mislim da ih ti ljudi i koriste kao značajan fidbek i menjaju svoj rad.

Nevena: Profesori na Fakultetu su izuzetni. Veoma su otvoreni za komunikaciju, pristupačni i posvećeni studentima. Svake nedelje drže konsultacije u određenom vremenskom periodu, tokom kojih im se svako može obratiti za bilo šta vezano za kurs, a i šire; redovno održavaju komunikaciju sa studentima preko mejla i korektno poštuju postavljene dogovore. Kadar se sastoji pretežno od profesora koji se datom oblašću bave svakodnevno, van Fakulteta, te nam pružaju znanja o aktuelnim istraživanjima i novim otkrićima u psihologiji. Profesore ocenjujemo preko anketa na studentskom servisu i anonimnih fokus grupa na kraju semestra

Kako izgledaju ispiti? Da li su zahtevni i ako jesu, na koji način?

Katarina: Iako ima nekih lakih ispita, rekla bih da kad se sve sabere, ispiti jesu zahtevni i treba ti stvarno puno motivacije i truda da dobro prođeš na njima. Negde ima mnogo literature, negde je ona teško razumljiva, negde ne znaš šta tačno traže od tebe na ispitu, na nekima ima uslovnih predispitnih koje zahtevaju posvećen rad u toku semestra, a iz nekih predmeta postoje grupni radovi koji se rade tokom celog semestra i oduzmu dosta vremena.

Dodatno, neki ispiti su esejski, dugo se rade i kriterijum nije jasan. Ispitni rokovi su dosta stresni jer su nekad dva ispita u jednom danu, ili su ispiti dan za danom i to te isrcpi. Nekad se dugo čeka na rezultate pa ne znaš da li da opet spremaš taj ispit ili si dobro prošao.

Nevena: Ispiti su većinski pismeni, ali su na nekim predmetima i u obliku studije slučaja, samostalnih prezentacija i projekata, eseja i drugo. Svaki profesor određuje literaturu za svoj kurs, obim gradiva i tip pitanja na ispitu. Spremanje ispita zna biti zahtevno jer većina obaveznih kurseva uključuje literaturu iz različitih izvora, koji mogu biti udžbenici, naučni radovi na srpskom ili engleskom, prezentacije sa predavanja i vežbi i sl. Ispiti iz izbornih predmeta su manje obimni, ali na obaveznim kursevima se zahteva široko znanje, dobro povezivanje pojmova unutar oblasti i poznavanje praktične primene koncepata.

Koliko plaćaš godinu i koliki su dodatni troškovi kao što su prijava ispita ili udžbenici?

Katarina: Ja sam na budžetu, a godina bi inače trebalo da je oko 120 000din. Svaka treća prijava se plaća i to iznosi nešto manje od 500din. Nisam računala koliko mi treba za udžbenike, tu uvek ode fin novac, ali mi se čini da je sve u proseku, plus što neke knjige možeš da uzmeš iz biblioteke, a neki materijali su u pdf-u. Mada, s duge strane, iz nekih predmeta ima glomazne literature tako da nisam sigurna.

1537799962058-nevena
Nevena Batinić, 22

Nevena: Školarina za psihologiju iznosi 2500 evra i plaća se u 9 rata koje su raspoređene tokom školske godine. Prijava ispita u redovnim rokovima se ne naplaćuje, i svi dodatni sadržaji koje Fakultet obezbeđuje su besplatni. Literaturu za kurseve nam Fakultet dostavlja u elektronskoj formi, te većina nas, osim za školarinu, najviše sredstava koristi za štampanje literature.

Čime si najzadovoljnija na faksu?

Katarina: Prvo što mi je palo na pamet kad sam pročitala pitanje je – društvo. Obožavam svoje kolege, mislim da ima puno careva i drago mi je što sam deo tog kolektiva. Mogu lepo da se ispričam i sa ljudima sa kojima inače ne blejim van faksa, zanimljivi su i pametni, a ne znam kako je što se tiče ostalih generacija, ali mislim da je moja baš složna jer delimo sve informacije i potrebne materijale. Glavna stvar oko toga jesu slična interesovanja, ali još bitniji je način razmišljanja koji se gaji.

Naravno, mnogo sam zadovoljna materijom koju studiram i nikad se nisam pokajala što sam ovo upisala. Jako mi se dopada i to što imamo prilike da se oprobamo i u ulozi istraživača, mentora, da radimo i sa mlađim i starijim studentima, da saznamo više iz oblasti koje nas zanimaju kroz rad u laboratorijama.

Nevena: Najviše sam zadovoljna prilikama koje nam se pružaju. Odabirom izbornih predmeta, dodatnih sadržaja, studentske prakse i dr, imamo mogućnost da biramo između mnogih prilika i sami oblikujemo svoje studiranje i karijeru. Fakultet je veoma otvoren prema savremenim tokovima i trendovima u svetu, te se trudi da pruži jedinstveno iskustvo studiranja svojim studentima.

Čime nisi zadovoljna na faksu?

Katarina: Veliki problem je literatura, koja je u nekim slučajevima preobimna i nerazumljiva, nije jasno koji delovi literature su za ispit, ali zajedničko za većinu predmeta jeste to da su udžbenici zastareli, a sa njima i podaci koji se tu nalaze. To je frustrirajuće, prvo jer znaš da moraš da učiš nešto što više niko ne pominje, a drugo zato što mogu da ti izmaknu bitne aktuelne informacije, jer vreme potrošiš da naučiš teorije iz prošlog veka. Pored toga, bilo bi dobro kada bi svi smerovi na psihologiji imali prilike za dobru praksu, kao i kada bismo na ranijim godinama mogli da posetimo za psihologiju bitne institucije i upoznamo se sa njihovim radom.

Nevena: Savremenost Fakulteta i orijentacija ka modernim vrednostima ponekad dovode do nepoštovanja ili probijanja granica od strane studenata. Uprava veoma često izlazi studentima u susret što, koliko god u nekim trenucima bilo dobro, isto tako ume da dovede do sve veće samovoljnosti i prohteva

Šta misliš da je na tvom fakultetu bolje nego na konkurentskom?

Katarina: Iskrena da budem, nisam previše upoznata sa time kako je na privatnom, ali evo šta mi se čini iz onoga što sam čula. Mislim da na našem faksu stekneš bolju disciplinu, jer maltene ne staješ sa radom u toku semestra jer ima puno nekih obaveza koje treba ispuniti. Opterećuju nas sa time, ali nauči se dosta iz toga svega, pa čak i oni studenti koji su manje zainteresovani, steknu dosta znanja preko tih obaveznih aktivnosti. Ne možeš nikako da se provučeš, a da ne razumeš bar nešto osnovno. Deluje mi da na privatnom lakše prolaze studenti koji nisu previše motivisani, nego što bi mogli kod nas. Takođe, mi steknemo više metodoloških i statističkih znanja i veština, jer imamo intenzivnije i obimnije kurseve iz tih domena.

Nevena: Na našem Fakultetu je bolje to što se više pažnje posvećuje oblastima psihologije za kojima trenutno postoji potreba na tržištu i ka kojima su studenti orijentisani. Takođe, iz svog i tuđeg studentskog iskustva, mislim da imamo veliku prednost po pitanju posvećenosti profesora našem individualnom radu i profesionalnom razvoju.

A šta misliš da je lošije?

Katarina: Na privatnom studenti mogu da posete bitne institucije, da se malo bolje upoznaju sa psihološkom praksom, a to se prvenstveno odnosi na ono što je na našem faksu klinički smer. Čini mi se da postoji individualniji pristup studentu, čemu pomaže rad u manjim grupama i postojanje nekih dodatnih sadržaja u kojima se studenti reflektuju u odnosu na lična iskustva.

Nevena: Lošije je to što se naši studenti susreću sa velikom količinom stereotipa i predrasuda o privatnim fakultetima koja je prisutna u našem društvu, kao i to što imamo manje mogućnosti za studentske povlastice, kao što su domovi, stipendije, menza i slično.

Hvala Katarini i Neveni, i nadam se da će ovi njihovi odgovori pomoći da neki budući studenti sami formiraju svoje mišljenje i donesu pravu odluku o studiranju.