Quantcast

Kako da se uradiš čajem

Sruči par šolja ove mešavine, i obuzeće te blaga bistrina, umesto drhtavice.

Mark Hay

Mark Hay

Nicole Honeywill 

Ovaj tekst je prvobitno objavljena na TONIC

Na ivici je serijal o stresu 2017.

Kofein je ta droga bez koje većina ljudi ne može. Za one trenutke kada ste pod stresom zbog nekog predstojećeg zaduženja ili roka, ali ste skoro mrtvi umorni da biste išta tim povodom preduzeli, to je najpouzdanije sredstvo da vam pomogne da se priberete i nastavite dalje. Ali sva je prilika da ćete posle dovoljno šolja kafe, Red Bulova ili jakog crnog čaja početi da osećate napetost, drhtavicu i da budete generalno nervozni. Možda ćete biti budni, ali možda ćete se osećati još anksioznije i napetije nego pre toga.

To je mana kofeina koju svi mi prihvatamo: može da nas prene i da ima dugoročne blagotvorne posledice po zdravlje, i moguće je da potpuno ukloni nuspojave hroničnog stresa. Ali takođe i trenutno pobuđuje proizvodnju hormona stresa i podiže krvni pritisak, izazivajući ili pospešujući kratkoročan stres. Potencijal ovog efekta varira od pojedinca do pojedinca; prem Džejmsu O’Kifu, kardiologu koji je proučavao dejstvo kofeina, on najteže pogađa ljude koji ne konzumiraju kofein često.

Ali za većinu nas, četiri ili pet šoljica kafe dnevno čini da nam se organizam ponaša kao da je pod napadom stresa – čak i kada to već nije bio. Obično je potrebno više čaja da bi se postigao isti efekat, ali svako ko je omirisao čajnik jakog asama zna da je, u odgovarajućem kontekstu – drugim rečima, na prazan stomak i sa razdraženim nervima – čak i jedna šolja dovoljna da te gurne preko ivice.

Ali ima načina da se od kofeina izvuče ono najbolje – bistrina koja može da ti pomogne da se izvučeš iz haotične situcije ili obaviš gomilu posla koji te čeka – a da se stresne posledice izbegnu. U pitanju je jednostavan proces kako odabrati pravu vrstu čaja. Ima nekoliko mešavina koje, zahvaljujući jedinstvenoj hemijskoj ravnoteži, izgleda pojačavaju pozitivne efekte kofeina, i gotovo sasvim eliminišu njegove negativne efekte.

Neke od njih toliko snažno umiruju, da ako ih popijete dovoljno brzo, postoje velike šanse da ćete umesto drhtavice osetiti ono što ljubitelji čaja zovu opijenošću čajem. Ali zapravo, ovo stanje je više kao blaga ekstaza koja te opusti i razbistri ti glavu. Osećaj je kao da si uzeo par dimova hibridne sorte vutre u kojoj dominira sativa. Neće te omesti, kao drhtavica i nervoza. U pitanju je samo još jedan nivo smirene usredsređenosti.

Svo lišće čaja potiče od biljke camellia sinensis. Ono poseduje različite nijanse, ukuse i druga svojstva, na osnovu toga kako je ubrano, obrađeno i čuvano. Ali svo ono sadrži, mada u različitim količinama, aminokiselinu po nazivom L-teanin. Prvobitno prepoznat od strane japanskih naučnika 1949. godine, u pitanju je retko jedinjenje, otkriveno (po našim saznanjima) samo u još jednoj hranljivoj namirnici: jednoj opskurnoj pečurki. Poslednjih godina se oko L-teanina podigla velika prašina. Neki veruju da, između ostalog, ima potencijal za prevenciju Alchajmerovu bolesti, ili da pospešuje efikasnot lekova za rak. S toga, naravno da je postao suplement. Međutim, većina efekata L-teanina i dalje su nejasni; za gotovo svaku novu tvrdnju je potrebno dalje istraživanje.

Ali jedna stvar koju znamo o L-teaninu je relativno sigurna, kaže O’Kif. Studija za studijom iznova i iznova pokazuje „niži poststresni nivo kortizola, i smanjenje subjektivnog osećaja anksioznosti i stresa“. I može da te iskulira u stresnom kontekstu, a da se ne osećaš grogi.

Ali iako se još veća o tome na koje sve načine L-teanin može sam da utiče na našu budnost, takođe postoje i opsežna istraživanja koja sugerišu da, kada se konzumira uz kofein, izaziva pozitivne efekte na bistrinu i shvatanje. U međuvremenu, izgleda da takođe poništava odliku kofeina da podiže nivo hormona stresa i krvni pritisak – čime suzbija njegove neželjene efekte.

Neki sumnjaju da je količina L-teanina u čaju, koja iznosi jedan do dva procenata težine svakog lista, dovoljna da izazove pozitivne efekte – barem ako ne popiješ apsurdno veliki količinu. Ali Keiko Uno sa japanskog Univerziteta Šizuoka, i vodeći stručnjak za izučavanje L-teanina, kaže da može da izazove antistresni efekat i u malim dozama. A oni koji potiču iz kultura u kojima je ispijanje čaja tradicija mogu da dožive i dodatni nalet smirenosti samim tim što stave čajnik na vatru ili u rukama drže šolju. „Aromatični dodaci i društvena atmosfera oko ispijanja čaja mogu da budu povezani sa komforom“, objašnjava Mustafa al’Absi, profesor medicine sa Univerziteta u Minesoti, koji proučava kofein.



„Kombinacija teanina i kofeina čini čaj jedinstvenim napitkom koji promoviše mentalnu fokusiranost, povećava nivo energije, a ipak umanjuje anksioznost i subjektivni osećaj stresa“, kaže O’Kif. „Nijedan lek iz naših apoteka nije u stanju to da čini“.

Ali tu postoji jedna caka: svaka od 1500 i više varijacija čaja imaju različitu razmeru L-teanina i kofeina, kaže O’Kif, i još uvek ne znamo koja je optimalna ravnoteža da se postigne bistrina bez drhtave tenzije. Postoje velike šanse da to varira od osobe do osobe, na osnovu osetljivosti svakog jedinjenja. Proučavanje Unove je fokusirano na nizak nivo kofeina, čajeve sa visokim procentom teanina, i sugeriše da možda imaju najveći potencijal, ili da smo barem najsigurniji u to da su blagotvorni. Na nesreću, najveća količina čaja koja se konzumira u svetu je neka vrsta crnog čaja, od koji neki imaju najviši nivo kofeina i najmanji nivo teanina među svim postojećim čajevima.

To znači da ako neko od svog čaja želi da ga oslobodi najviše stresa, ne izazivajući nervozu, najverovatnije ga neće naći u kancelarijama, kafićima i supermarketima. Možda neće biti dovoljno ni da potpuno pređe na zeleni čaj, zato što iako ove varijacije imaju veći nivo L-teanina i mnogo manje kofeina, daleko je od toga da su jednoobrazni.

Zeleni čajevi koji rastu u hladu barem 20 dana pre nego što budu ubrani imaju najviši nivo L-teanina. Takođe imaju i više nivo kofeina nego obični zeleni čaj, ali i dalje niži nego većina crnih čajeva. Lišće koje se uzgaja po ovim specifikacijama košta malo više, ali i dalje ga nije teško naći. Giokuro i tenča, varijacije koje se koristite za pravljenje mače, sada su u Americi poprilično rasprostranjene. Mača je posebno dobar čaj za uvećanje smirene energije i fokusa, zato što se zbog načina njegovog pripremanja uzima čitava količina kofeina i L-teanina, umesto da se pije nešto što je samo umočeno u vrelu vodu.

Ljubitelje čaja obično obuzme pijanstvo od čaja, koje se takođe često naziva i ča ki, kada se pije mača, ili drugi čajevi sa visokim nivoom L-teanina. Ali nećete dostići ovo izmenjeno stanje, ako se tome zaista ne posvetite. Nijedan od stučnjaka za čaj sa kojim sam razgovarala nije saglasan oko toga kolika količina mora da se konzumira, ili kako da se to čini, a naučnici i lekari izgleda nisu proučavali ovaj fenomen. Grubo rečeno, govorimo o nekih pet šolja mače visokog kvaliteta zaredom, ili ispijanju čitavog čajnika visoko koncentrisanog giokura. Što će reći, taj rad nije jeftin, naročito zbog toga što je toliko blag. Ali neki zaluđenici za čaj čine velike napore da ga iskuse.

Međutim, svako ko želi da uloži u čaj sa visokim nivoom L-teanina takođe mora da bude i oprezan, pošto u Americi ima mnogo loših čajeva. Pomama za mačom je dovela do velike ponude jeftinih zelenih čajeva, lažno označenih kao mača, koji imaju mnogo niži nivo L-teanina. Srećom, postoje smernice za pronalaženje dobre mače. A generalno, najbolje je odlučiti se za čaj u listovima, proveriti da li je jarko zelene boje koja nastaje kada se uzgaja u senci, i pristati na visoku cenu, umesto tražiti povoljnu ponudu za čaj visokog kvaliteta. Posle toga se samo radi o procesu isprobavanja različitih čajeva sa visokim nivoom L-teanina, dok ne nađeš sortu koja ti odgovara.

Čajevi sa visokim nivoom L-teanina nisu brzo rešenje za stres. Oni su ozbiljna investicija, i da bi našao onaj koji ti odgovara, potrebno je dosta vremena i truda. Oni takođe pružaju samo kratkotrajno olakšanje. Ali za one trenutke kada čovek prolazi kroz akutni period stresa – suočen sa rokovima koji se bliže, ili zaduženjima u sitne sate – oni su sjajno sredstvo. I definitivno su, kao što je istakao O’Kif, „Bezbedni i mnogo zdraviji nego mnogi drugi tradicionalni načini za suzbijanje stresa, kao što su alkohol, cigarete, opioidi, benzodijazepami, i tako dalje“.

Još na VICE:

Srbija na spidu: Koliko ga uzimate i šta je zaista u njemu

Draga mama, evo zašto sam zavisnica: pismo izgubljene ćerke

Zašto vam se grči vilica kad gutnete MDMA