​Životni ciklus jednog pank benda

Svako ko je ikad osnivao pank bend reći će vam kako je to bila užasno loša životna odluka. Radi se o žanru čiji je primarni cilj da se izbegne stalni posao, ali u kom nema dovoljno novca da možete da preživite. Isto važi i za srodne žanrove — hardkor, emo, i tako dalje. To je scena u kojoj se reč "zgubidan" pominje u pozitivnom kontekstu. Ali što se život više razvlači, manje se osećate kao da je to orden časti, a više kao orden "šta-sam-to-uradio-s-životom"? Ako razmišljate o tome da osnujete bend, samo napred! Evo puta kojim će vaš život poći…

18 godina: Kako biste ubili vreme onih dana kada suviše pada kiša da bi se vozio skejtbord, ti i tvoji prijatelji osnivate bend u podrumu tvojih roditelja. Ne umete da svirate nijedan instrument, nemate nikakvog muzičkog iskustva, a i objektivno gledano, ništa ne valjate. Ali zabavno je obrađivati klasike od četiri akorda, a i dobar je izgovor za druženje, tako da kakve veze ima. Mlad si, lep si, čitav svet je pred tobom. Život je dobar.

20 godina: Sa nekoliko stotina dolara koje ste zaradili poslednje dve godine svirajući koncerte u vašem gradu, snimate prvi album. Od većine tekstova i pesama ćeš se ježiti za samo nekoliko godina, ali ipak, posedujete nedvosmislenu sirovu, mladalačku energiju. Mladi ste, idealisti ste, a teret sveta vam još nije slomio dušu. Ovo je ploča posle koja će vam obezbediti sledbenike.

21 godina: Veći deo godine provodiš na turneji – sve samo da izbegneš stvaran svet i njegova besmislena radna mesta u maloprodaji. Živiš u kombiju, oblačiš se užasno, a mirišeš još gore. U to vreme toga još nisi svestan, ali to će ti biti najbolji period života.

22 godine: Izdajete drugi album. Do sada ste već naučili da svirate svoje instrumente (makar tako da može da prođe) i "kliknuli" ste kao bend. Ovo će vam biti najbolja ploča i poslednja zaista dobra stvar koju ćete ikad uraditi.

24 godine: Sve veći broj sledbenika koje ste stekli skrenuo je na vas pozornost većih izdavačkih kuća. Potpisujete ugovor s jednom od njih u nadi da ćete zaraditi dovoljno novca da ne moraš da živiš sa šestoricom cimera do kraja života.

Vaš prvi album za veliku etiketu unosu razdor među vaše obožavaoce. Naljutili ste tvrdokorne fanove koji su bili s vama još od vremena prvog EP-a koji ste sami objavili. Zovu vas izdajicama i buše vam gume na kombiju. Ali tu je priliv novih obožavalaca — uglavnom studenata koji su vas čuli na radiju ili videli vaš spot na MTV19. Kad dođu na vaš koncert naglas traže da svirate svoj jedini singl ili "Freebird" iz ironije.

25 godina: Vaše debitantsko izdanje za veliku etiketu je vaša ubedljivo naprodavanija ploča — prodaje se četiri puta bolje od prethodne dve zajedno — ali je i dalje kolosalni promašaj u očima izdavačke kuće, koja se iznova uverila da pank bendovi nisu profitabilna finansijska investicija. Sa vašom pločom su pretrpeli veliki gubitak, a izdatke nadoknađuju posvetivši dvostruko više pažnje 19-godišnjoj pop zvezdi u ljubičastom kombinezonu čija je pesma o ludom provodu postala petostruko platinasta. Vaš kontakt iz izdavačke kuće više ne odgovara na vaše pozive. Padaš u mračnu egzistencijalističku krizu.

27 godina: Da bi se izvukao iz kreativnog ćorsokaka, pokrećeš projekat sa strane. To je neka vrsta akustičnog anti-folka i album izdaješ kao "Tvoje ime i neki u množini". Pesme su njanjave, samokritične i, iskreno, nikoga ne zanima unutrašnji život osobe koja je napisala par pristojnih pesama pre pet godina. Na kraju dodaješ još i obradu The Replacements tek da se ne baci. Imaš nekoliko nastupa, najavljen si kao "član Tvog benda" jer se inače niko ne bi pojavio. Ti nastupi ti daju neki nagoveštaj tužne budućnosti koja te čeka.

28 godina: U ovoj trenutku tvoje karijere (počeo si da je zoveš karijerom), svi u bendu se među sobom mrze. Promenili ste tri bubnjara, a sam si više puta pretio da ćeš otići. Otkazuješ nedelju dana turneje, rekavši fanovima da je zbog laringitisa, ali zapravo ne možeš fizički da podneseš da nastupiš još jedno veče na bini sa tim govnarima.

29 godina: Iako vaša izdavačka kuća ne želi da ima bilo kakve veze s vama, i dalje im dugujete još jednu ploču kako biste ispunili ugovor potpisan na dva albuma. Ionako si već odavno istrošio sve teme o kojima bi mogao da pevaš, tako da uspevaš da isereš nešto što nema nikakve veze s onim iz vremena kada ste počinjali kao bend. Eksperimentalno je, dosadno i zvuči kao isprana verzija nekadašnjih vas. Dopada se samo najglupljim, najmanje promućurnim od vaših fanova.

31 godina: Nakon dve godine "kreativne pauze", konačno si rešio da odustaneš. Vest o vašem raspadu završava na pank blogovima, a komentari su pola: "Ionako sam voleo samo njihove stare stvari", a pola: "Čekaj, oni su još postojali?" Lolčina, pa ti si sprdnja.

32 godine: Stiže ti iz dupeta u glavu da nemaš nikakvu stručnu spremu jer si ili preskočio odlazak na koledž ili prekinuo studije da bi svirao. Takođe, prekriven si tonom žalosnih tetovaža koje si nakupio tokom godina i zbog kojih si osuđen isključivo na najbučnije, najuvredljivije poslove. Na sreću, tvoja supruga ima solidnu karijeru i odlazi na posao svaki dan kako biste mogli da platite stanarinu dok ti postaješ roditelj koji ostaje kod kuće da čuva decu. Možda je trebalo da poslušaš ćaleta i upišeš tu poslovnu školu.

35 godina: Pošto tvoji prijatelji dane provode na poslu, višak slobodnog vremena uglavnom traćiš na Fejsbuku. Za profilsku si stavio sliku svoje bebe. Štancaš tiradu za tiradom sa komentarima na stanje u društvu koje nemaju veze s realnošću (uzgred, sve više naginješ republikanskim stavovima). Većina ljudi te je blokirala i ostaješ osuđen na grupu ostarelih usamljenih istomišljenika koji povlađuju jedni drugima dok kao i ti kukaju za starim dobrim vremenima i smatraju da je danas pank u jezivom stanju (iako uglavnom zvuči isto kao što je zvučao u tvoje vreme).

37 godina: Jednog dana dok spremaš podrum pronalaziš kutiju prvih izdanja ploča tvog starog benda i neke majice. (I otkad to više ne možeš da staneš u M-veličinu?) Pošto ti čekovi sa procentom od prodaje albuma ionako donose svega 500 dolara godišnje, postavljaš te suvenirčiće na eBay da zaradiš neku ekstra kintu sa kojom ćeš kupiti malo trave, koju ćeš, opet, krišom pušiti iza kola kad ideš da kupiš pelene. To je najopasnija aktivnost kojom se trenutno baviš.

Age 39: Bend sa kojim ste išli na turneje svira u tvom gradu. Pronalaziš dadilju za veče kako bi mogao da ostaneš posle 9 i pogledaš njihov nastup. Stavljaju te na spisak da bi izbegli tvoja pametovanja o cenama karata i sviranju na procenat. Koncert je rasprodat i odjednom shvataš da je pank scena nekako nastavila da živi bez tebe. U stvari, življa je i unosnija nego ikad. To ti daje ideju…

Age 40: Najavljujete povratničku turneju. Svi originalni članovi benda sviraju klasične albume. Isplanirali ste dve nedelje nastupa za sledeću godinu i svi su odmah rasprodati. Tvoji fanovi balave na Tviteru iako većina njih samo fingira entuzijazam gomilajući emotikone u tužnom pokušaju da pokažu kako su čuli za legendarne bendove prošlih vremena. Zakazuju vam nastupe i na dva ogromna letnja festivala, na "Muscle Milk Energy Vape Rock" stejdžu između nekog repera za kog nikad nisi čuo i jednog većeg legendarnog benda koji se ponovo okupio.

Na osnovu dobre prodaje karata za koncerte, reizdajete prvi album za 20. godišnjicu postojanja. Uglavnom je sve isto osim što ga masno naplaćujete zato što ste dodali još tri demo snimka koji nisu bili dovoljno dobri da se nađu na albumu prvi put.

Članovi tvog benda uspevaju da suzbiju svoj ego, ulazite u studio i snimate novu, povratničku ploču. Sa izuzetkom pesme koju ste snimili u poslednji čas pre 15 godina za dobrotvornu kompilaciju Pseća hrana, reci ne bombama, to je ubedljivo najgora stvar koju ste ikad izdali. Bez obzira na to koliko je blazirana i bez imalo strasti, glavnotokovska štampa je obožava i dudla vam javno, uglavnom zato što su pozitivne kritike pisali ljudi koji nadoknađuju to što su bili premladi tokom vaših zlatnih dana.

Age 41: Prvo veče turneje je sjajno. Lepo je videti stara lica, od kojih je većina sad pustila guste brade da bi kompenzovali velike zaliske. Ti si, međutim, prilično van forme i zbog tih deset kila viška koje si nabacio tokom godina na bini ti izlaze prilično neprijatne fleke od znoja.

Posle nastupa, bombarduju te zahtevima za selfije i nabacuju ti se grupi-devojke koje bi mogle deca da ti budu. A kad smo već kod njih, većinu slobodnog vremena na turneji provodiš četujući sa svojom porodicom koju si odjednom počeo više da ceniš.

Ostatak turneje je za tebe fizički prilično zamoran. Vrlo brzo shvataš da si suviše mator da bi ovo radio. Leđa te bole od spavanja na podu, kolena te bole zbog skučenog prostora u kombiju, a glava te boli zato što si suviše mator da šmrčeš koku. Podsetio si se i zbog čega onomad nisi mogao da podneseš da budeš satima bez prekida u kombiju sa svim tim ljudima.

Posle dve nedelje rasprodatih koncerata, dolazi vreme da ubereš plodove svog životnog rada. Svi honorari su unapred dogovoreni i, nakon što isplatite menadžera, agenta, publicistu, osobu zaduženu za prodaju suvenira, iznajmljivanje kombija, smeštaj, obroke, zaradili ste… 700 dolara po glavi. Pank je sranje.