Reklame
Ова прича је преко 5 година.
Svaštara

​Da li naučna fantastika doživljava „regejnesansu“?

Nekada davno, u ne tako udaljenoj galaksiji (zapravo, u ovoj našoj), rođen je žanr naučne fantastike. Inovativna i naizgled bez ograničenja, naučna fantastika ne sputava maštu. Osim u slučaju da ta mašta uključuje ravnopravnu zastupljenost LGBT...

pisao Josh Willacy
24 Decembar 2014, 5:08pm

Nekada davno, u ne tako udaljenoj galaksiji (zapravo, u ovoj našoj), rođen je žanr naučne fantastike. Inovativna i naizgled bez ograničenja, naučna fantastika ne sputava maštu. Osim u slučaju da ta mašta uključuje ravnopravnu zastupljenost LGBT zajednice. Ako je to slučaj, ograničenja su brojna.

Mora se priznati, geniji kao što su Semjuel Ar Dilejni i Teodor Sterdžen su istraživali seksualnost u naučnofantastičnim literarnim delima još 1950-ih godina, ali na ekranima je uvek vladala oskudica otvorenih i jasno deklarisanih LGBT likova.

Ali stvari se menjaju. U naučnoj fantastici su konačno počeli da se pojavljuju gej likovi koji nisu skriveni iza gomile pod-tekstualne antimaterije.

„Ako govorimo o mejnstrim medijima, treba da obratimo pažnju na drugu reč u izrazu 'šou biznis'. Nikada nije bilo popularnije ili unosnije obraćati se štreberskoj ili gej publici", kaže Džono Džaret, koordinator Deklarisanih štrebera, njujorške neprofitne organizacije koja se bavi osposobljavanjem, promocijom i zalaganjem za štrebersku kvir zajednicu. Trenutno su zauzeti prikupljanjem sredstava za „Flejmkon", kvir festival čiji je cilj okupljanje štreberskih gejeva u Njujorku.

Džono kaže: „Danas postoji više kvir pisaca, reditelja, producenata, izvođača i rukovodilaca na važnim položajima nego ikada ranije. Takođe, postoji i ubedljivija i glasnija kvir publika, i publika srodna kvir zajednici, koja ohrabruje zajednicu naučne fantastike da uključi LGBTQ elemente."

Prema Džonou, naučna fantastika treba da se bavi maštom, novim i nepoznatim: „Tu nema mesta obuzdavanju bilo kakvog izraza, pogotovo ne nečeg tako ljudskog kao što je biti kvir."

Put do ove tačke bio je dug i naporan. Ni u jednjoj od franšiza Zvezdanih staza nikada se nije pojavio nijedan LGBT lik. To je bilo jebeno teško postići, kada se uzme u obzir ogroman broj likova tokom godina, uključujući i sve vanzemaljce, od kojih bi neki mogli da potiču sa malo liberalnijih planeta nego što je naša.

Jedan izuzetak – vlažni lezbejski poljubac u Zvezdanim stazama: Deep Space Nine – svakako je uzburkao duhove. Ali jedan od likova je ranije bio muško koje se našlo u ženskom telu, i ovaj par je nekada živeo u srećnom heteroseksualnom braku, tako da se to baš i ne računa.

Suzan Ivanova u Babylon 5

Počast se mora odati Suzan Ivanovoj u Babilonu 5, jer mnogo fanova veruje da je bila u lezbejskoj vezi sa Talijom Vinters, likom iz serije. Ali to nikada nije razrađeno ili potvrđeno na odgovorajući način. U žanru kojem uglavnom dominiraju strejt muškarci, najviše što je publika mogla da dobije je bilo klimanje glavom i namigivanje.

Lik iz serije Torchwood, kapetan Džek Harknes (glumi ga Džon Beroumen) bio je prvi izuzetak od pravila. Kapetan Džek nije gej; on je „omniseksualac". Ili, kao što je Džon Beroumen to delikatno formulisao, „kresnuo bi sve što ima otvor."

Osvežavajuća stvar kod Džeka je to što se činilo da on samo tabana unaokolo i spasava stvar, nedefinisan seksualnošću i nimalo zabrinut za društvene norme. Nije bio jezivi, feminizirani, opskurni negativac, niti je bio drski i pedantni sporedni lik iz prošlih vremena (na primer, C3PO). On je bio glavni junak.

Endi Brirli iz Endi Brirli Kastinga se više od deset godina bavi industrijom naučne fantastike i siguran je da nas čeka „regejsansa".

Torchwood je bio inovativan u tome što je u njemu glavni lik neko kao što je Džek", rekao mi je. Sada imamo lezbejski par u seriji Doctor Who, i imamo Benija u Wizards vs. Aliens, a to je dečiji serijal. Mislim da je to sjajno, jer se obraća mladim ljudima, i nije u pitanju razvodnjeni serijal kao što je Torchwood, ovde se gej likovi predstavljaju deci kao standard."

Doctor Who

"Rasel Ti Dejvis, scenarista ovih serija, voli da predstavi svet onakvim kakvim ga on vidi. Kada ne bi imao gej likove u televizijskom serijalu, to bi značilo da ne predstavlja društvo na pravi način. Meni je to toliko integralno i normalno, da reći da je to važno nije dovoljno snažno. To je od suštinske važnosti".

Ima i drugih pionira, kao što su Grejem Menson i Džon Fosit – autori serije Orphan Black – koji se suprotstavljaju heteronormativnim stegama. Serija u kojoj ima gej, biseksualnih i transrodnih likova, stekla je popularnost širom sveta.

„Postoje očigledni razlozi zašto televizija može da ima više LGBT likova nego film, jer televizija često govori o likovima, i serije na televiziji su zasnovane na ljudskim odnosima", kaže Lorna Džovet, profesorka Univerziteta u Nortambriji, i stručnjak za polove, seksualnost i naučnu fantastiku.

Akademici Stejsi Ebot i Juan Kirklend će učestvovati sa Džovet na panel diskusiji britanskog Filmskog instituta „Gejevi straha i čuđenja: kvir naučna fantastika na televiziji", koja će se baviti kvir ikonama i slaviti kvir likove u naučnoj fantastici, kao deo naučnofantastičnih „Dana straha i čuđenja", u organizaciji britanskog Filmskog instituta.

„Kod televizije je publika možda malobrojnija, ali je odana", nastavila je, „što znači da pisci sebi mogu da priušte stvari za koje misle da će publika prihvatiti i uživati u njima – imati različite likove je jedna od njih."

„Mejnstrim naučnofantastična kinematografija sklona je tome da se usredsredi na stvari kao što su spektakl, akcija i efekti, umesto na likove. Ali ako se trude da prodaju veliki komercijalni film, pokušaće da ne uvrede neki deo svoje publike, tako da njihova interpretacija ume da bude krajnje konzervativna", dodaje ona.

Film i dalje zaostaje, ali čak se i tu stvari komešaju. Prošle nedelje je objavljeno da će Ezra Miler igrati Fleša u istoimenom filmu najavljenom za 2018. godinu. To će biti prvi put da neko ko nije strejt igra glavnu ulogu u filmu o superheroju, a biseksualni glumac Endi Mientus slučajano je angažovan da igra gej negativca Čarobnog Frulaša u TV seriji Fleš.

Nezavisni film Verovanje je još jedan projekat na pomolu. Sineasta Majk Buonaiuto, kome je dozlogrdilo to što na filmu nema LGBT likova, napravio je stranicu za prikupljanje sredstava za svoj apokaliptični film koji prati dva gej oca koji ostaju bez deteta, izabranog da napusti raspadajuću Zemlju, zajedno sa mlađom generacijom odabranih.

Sasvim je jasno da postoji ogromna podrška njegovoj ideji, jer je do sada za projekat prikupljeno više od 30,000 evra priloga, prevazišavši tri puta prvobitni cilj, i trenutno je u fazi produkcije.

Kada su ga pitali šta ga je podstaklo da pokrene ovaj projekat, Majk je rekao da je „veoma teško navesti nekoga da poveruje u naučnofantastični svet, jer toliko rasteže granice mašte. Stoga pisci često grade likove na stereotipima, što olakšava gledaocima da razumeju svet u kojem su ti likovi nastanjeni. Sada, kao odrastao čovek, vidim da je važnije nego ikada imati tu raznovrsnost, i predstavljati LGBT priče na filmu."

„Neverovatan odjek, komentari i prikazi našeg trejlera pokazuju da ljudi na Credence gledaju kao na film, a ne kao na 'gej film'. Problemi sa kojima se suočavaju kao roditelji – čineći žrtvu tako što ostaju bez dece – nešto je sa čime svaki roditelj može da saoseća."

Može se reći da se vizuelni mediji kreću ka boljem predstavljanju čitavog spektra i nema ničeg posebno spektakularnog u onome što se dešava u naučnoj fantastici. Ali ipak, Britanija je prvi gej poljubac na ekranu videla 1987, i od tada je čitav leksikon mejnstrim televizije i filma preplavljen gej likovima. Za žanr koji gleda u budućnost i istražuje nove svetove i utopije, čudno je koliko dugo je trebalo da uhvati priključak sa savremenim svetom.

LGBT fanatici za naučnu fantastiku odavno koriste ovaj žanr za samoizražavanje, napisavši dovoljno „fan" i „sleš" fantastike da hiljadu puta ispune britansku Nacionalnu biblioteku. Ali misija da se ta strast prebaci na mali i veliki ekran bila je prepuna prepreka.

Uvek je postojalo veliko gej sledbeništvo naučne fantastike; decenijama su se mnogi iz kvir spektra identifikovali sa osećajem otuđenja, nepripadanja i bili okrenuti budućnosti, u kojoj su sve seksualnosti i polovi prihvaćeni.

Kada sam pitao ser Ijana Mekelana, složio se sa mnom: „Vredi napomenuti da su se X men filmovi, kao i stripovi, dopadali mladim gejevima, koji su se identifikovali sa mutantima. Otuđenje mutanata od društva odražava njihovo sopstveno. Na primer, javno deklarisanje Ajsmena u X2, paralela je jasna: 'Jesi li ikada pokušao da ne budeš mutant?'."

I dok alegorije očigledno postoje, dobro je videti da se LGBT likovi ne opisuju pokajnički. Svet naučne fantastike uvek je prihvatao autsajdere, ali sada im više nego ikada pre daje glas. Na kraju krajeva, nema boljeg trenutka od sadašnjeg.

Tagged:
Culture
uk
Film
cinema
TV
LGBT+
gay
homosexual
Television
british
Credence
Vice Blog
Ian McKellan
BFI
Torchwood
Dr Who
John Barowman
Teodor Sterdžen