Nekako sam baš hteo da u potpunosti izignorišem ovogodišnje izbore i sve ono što izborima prethodi, ali nisam uspeo u svojoj nameri.Jednostavno ne možeš ne obratiti pažnju na nešto što ti, hteo ne hteo, direktno utiče na život.Počelo je mirno i tiho, od drugih ljudi sam saznao da će izbori biti i dugo je sve ostalo samo na tome. Nisam znao ko su kandidati, ko se sa kim kombinuje, koji su slogani, ma idila. Onda su lagano određena imena počeli da pominju likovi koji slobodno vreme provode u TV sali. No i to je poprilično benigno. I dalje nisam viđao plakate, flajere, spotove, slike, zastave, parole. Bilo je kul. Prva konkretna posledica koja me se direktno ticala zapravo je bilo obaveštenje da ljudi sa poluotvorenih odeljenja u vreme glasanja neće moći da idu na vikend. Ništa strašno, može se na tajm-aut kući i neki drugi put.
O opcijama ko za koga, vamo tamo, se baš mnogo i ne razgovara. To mi je okej. Da li ljudi zaista nisu preterano zainteresovani ili mudro ne agituju zbog činjenice da smo u ćuzi, ne znam. Voleo bih da je ovo prvo u pitanju.Ovi kojima ovo nije prvo glasanje na mardelju kažu da je pre par godina, kada se birao predsednik, atmosfera bila uzavrelija. Zašto ? Pa, naravno, zato što je jedan od kandidata u kampanji pominjao i amnestiju. Pominjao, obećao i obećanje ispunio. Ovoga puta ni jedna strana ovaj zanimljiv predizborni trik nije koristila.Pih… Mislim, grozni su mi svi, ali lagao bih kada bih rekao da me 25 odsto skraćenja kazne ne bi obradovalo. Kampanja se zahuktala, ćutnja se približila i tek sad na korak od početka te tišine, u četvrtak 22.4. ujutro, otkrili su pravo lice.Ladno su u starom Sloba, devedesete SPS maniru, zaposlenima u zatvorskoj pekari prosto naredili da naprave 600 lepinja. To je onako, fin poslić. Isto tako su onima koji rade u kuhinji naredili da tih 600 lepinja pretvore u 600 sendviča.A tih 600 sendviča bilo je namenjeno kome? Pa naravno, članovima opštinskog odbora jedne od vladajućih stranaka koji su, jelte, tog dana išli u prestonicu na završno okupljanje. Da ne kažem miting… Uglavnom, da , priče o lanč paketima za drugove članove su istinite. I eto, ponekad te lanč pakete prave robovi. Sad, kakav dil taj opštinski odbor I zatvor imaju ja ne znam. Da li su oni to kupili ili je neko nekom nešto rekao , mogu samo da nagađam.
Reklame
I došao je i taj dan. Napravili su spiskove, podelili u dve velike grupe, pomerili jutarnje brojanje i buđenje, povećali broj komandira i sada ekipu odvode dva po dva u posetnu jedinicu ili šta već.Oni koji ne žele da glasaju (ja na primer) nisu mogli samo da ne odu. Morao sam na belom papiru da napišem "Ne želim da glasam" i da se ispod toga potpišem. Učinio sam to. Mnogi naravno nisu. Ima naravno ljudi stranački opredeljenih, ali za razliku od sveta na slobodi ovde postoji još jedna kategorija glasača. Pogotovo ovima u strožim odeljenjima, pa mu vanredna šetnja do posetne sale, susret sa ostalim robovima dođu kao ekskurzija. A ima i onih što su u fazonu: "U komisiji će biti žena, možda poneka bude "dobra." Treba mi materijal za drkanje". Da, bukvalno tako. Motivi za učešće u izbornoj igri su raznoliki.
Nekoliko sati kasnije.Glasanje je odrađeno, svi glasači su učestvovali samo na izborima za republičku skupštinu. Papirići za lokalni i pokrajinski parlament za robove nisu bili predviđeni. Neki iz nekog razloga nisu bili ni na biračkom spisku, neki su komentarisali kako "ribe u komisiji baš i nisu bile neke" i to je otprilike to. Evo, popodnevni je odmor u toku. Napolju je tmurno i vlažno, a u sobi dobar deo ekipe kunta. Ja piskaram u polumraku.Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
