Reklame
Svaštara

Šta nije u redu sa ljudima koji u Srbiji prijave korupciju?

Ne prijavljujte korupciju! Jedino što u ovoj zemlji možete da dobijete je kardiovaskularna bolest", zaključuje sa osmehom Petar Ilić uzbunjivač iz Banata.

pisao Stefan Veselinovic
05 Februar 2015, 12:00pm

Da li vam je ikada palo na pamet da okrenete telefon na koji se prijavljuje korupcija i uradite to? Lično, nikada ozbiljnije nisam razmislio o tome zašto mi je za neku instituciju potrebna prethodna najava telefonom, trista grama čokolade i bar stotka kafe ili kila vina, po izboru. Tim receptom će mi službenik, iako mu je to dužnost, izdati ličnu kartu, i to pre svih ljudi u redu ispred iste kancelarije.Takav je to red. Neko će me opsovati, ja ću uzvratiti, ali oboje dobro znamo pravila. Njega će proći bes, a mene obliti blagi stid. Sutra ćemo se sresti u nekom drugom redu u kome ćemo zameniti mesta, a ishod će biti isti. Niko se tu ne pita. Najmanje službenik.

Koliko mi je samo puta iz džepa uzet novac po nekim nejasnim osnovama. Retko ko postavlja pitanja kada institucija tako traži. Ivan Ninić, za razliku od nas koji ne pitamo, pitao je. A kada nije dobio zadovoljavajući odgovor, jednostavno je nastavio sa pitanjima. Tako je 2005. kao šesnaestogodišnjak postao najmlađi uzbunjivač u Srbiji. Otkrio je da je dom u kome je stanovao četiri godine od učenika nezakonito naplaćivao izmišljenu taksu za abonentsku knjižicu, te je tako uprava zaradila ukupno pet miliona dinara od nečeg što je trebalo da bude besplatno.

- Sve mi je bilo jako sumnjivo, jer je bilo očigledno da ne postoji zakonski osnov za naplatu. Nigde na oglasnoj tabli nije objavljena bilo kakva odluka, niti je direktor u pismu navodio broj i datum odluke po kojoj se vrši naplata", kaže Ninić za VICE.

Kada mu na osnovu Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja nisu ustupljeni traženi podaci, obratio se Povereniku. Podaci su posle nekog vremena stigli, i Ivan je imao šta da vidi. U izveštaju Budžetske inspekcije direktor je napisao da su knjižice besplatne, a taj novac trošio se na poklone, alkohol ili dodatak na platu.

- Od momenta kada sam slučaj prijavio Budžetskoj inspekciji, direktor doma je saznao i krenuli su pritisci na mene. Prvo pritisci da povučem prijavu, nuđena mi je neka forma interne stipendije u domu, u vidi besplatnog stanovanja, a na kraju sam ostao i bez Republičke stipendije Ministarstva prosvete. Iz drugog doma poslali su vaspitača koji je trebao da me uhodi, priča Ivan.

Na kraju je i bukvalno isterao pravdu. Nije odustajao i šest godina je prošlo od otkrivanja afere do sporazuma sa tužilaštvom o odloženom krivičnom gonjenu optuženih. Oštećenim učenicima vraćen je novac, uprava je smenjena, a 2012. godine slučaj je zastareo te su prošli uz minimalne kazne.

Foto Flickr - futureatlas.com

Dobro, ne treba svi da budemo idealista Snouden koga su od „zlih" američkih obaveštajaca prihvatili „dobroćudni" KGB-ovci. Ali u Srbiji niste samo idealista, nego vas smatraju i poludelim kada, na primer, prijavite sumnju da neko godinama zloupotrebljava službene automobile, a onda kroz naplatu troškova goriva i javnog prevoza ošteti budžet grada za dva miliona dinara.

Prvi uzbunjivač iz Banata Petar Ilić upravo je to i dokazao po preuzimanju rukovodstva bezbednosnim poslovima u upravi Zrenjanina 2010. godine. Pet godina kasnije, nikome ne savetuje da prijavi korupciju i kada je očigledna. Ako će vam se dešavati što i njemu, jednostavno vam se ne isplati, kaže Ilić za VICE.

- Slučaj je završio kod zamenice opštinskog javnog tužilaštva. Ona je utvrdila da moja procena od oko dva miliona dinara štete nije tolika, već manja, oko pola miliona. Pomislio sam, u redu, po zakonu, za zloupotrebu tolike sume je takođe propisana kazna, samo manja. Ipak, zaključak je bio da ne postoji nijedan gradski akt po kome je ovakva zloupotreba službenog vozila krivično delo. Znači, sve je bilo po zakonu, kaže kroz smeh.

Zrenjanin, gradska kuća; Foto Wikimedia Commons

Smeh je došao mnogo kasnije. Prvo je, kao i svaki „cinkaroš" u Srbiji, šikaniran. Očekivao je unapređenje a dobio premeštanje na niže radno mesto, dok je na njegovo vraćen isti onaj čovek koga je prijavio. A onda je od Agencije za borbu protiv korupcije dobio status uzbunjivača.

- Iz Agencije su mi rekli da ne mogu da me otpuste u naredne dve godine. Moj prethodnik je čak ispao heroj, a ja bela vrana. Meni nije trebala zaštita od kazne. Već sam kažnjen, želeo sam stari posao jer sam ga savesno obavljao. Kolege su mi se podsmevale. I u pravu su. Šta sam dobio? Mesecima nisam dobijao nikakva zaduženja. Pisao sam izveštaje kako ništa ne radim i niko nije odreagovao, kaže danas.

Ilić ima decenijsko iskustvo u bezbednosnim poslovima. Upravljao je i zrenjaninskim zatvorom i postizao dobre rezultate. Posle kratkotranog prisustva u medijima, dobio je posao inspektora zaštite životne sredine. Za njega, kaže, najgori posao koji je morao da prihvati.

- Pošalju me da merim vazduh. Razmišljam da gradonačelniku napišem pismo da mi dozvoli da ovih nekoliko godina do penzije koristim službeni automobil kao svoj. Ne prijavljujte korupciju! Jedino što u ovoj zemlji možete da dobijete je kardiovaskularna bolest, zaključuje sa osmehom.

Od sada će, po novom zakonu, uzbunjivače štititi sudovi. Da, govorim o nezavisnom i efikasnom srpskom sudstvu, a Zakon o zaštiti uzbunjivača će se primenjivati tek od juna ove godine. Do tada, svi oni koji su dobili taj status ostaju bez zaštite.

Od skoro 700 hiljada ljudi, koliko nezvanično radi u javnom sektoru u Srbiji, svega 97 se usudilo da prijavi korupciju i dobilo status uzbunjivača. Živimo u zemlji u kojoj je fraza „beskompromisna borba protiv korupcije" izgubila smisao od uzastopnog ponavljanja, gde je to jedna od najkreativnijih sfera društva.

Ovde su koncepti "ja tebi – ti meni", "burazerske" ekonomije i dobre stare partijske linije progutale ideje o vladavini prava, pravnoj državi i nezavisnom pravosuđu. Ovde je moguće i da konkurs za posao bude namešten i u Agenciji za borbu protiv korupcije, istoj onoj koja je do ove godine bila zadužena da štiti uzbunjivače. Od sada će, po novom zakonu, to raditi sudovi.

Da, govorim o nezavisnom i efikasnom srpskom sudstvu, a Zakon o zaštiti uzbunjivača će se primenjivati tek od juna ove godine. Do tada, svi oni koji su dobili taj status ostaju bez zaštite. Pravilnik po kome je to činila Agencija, Ustavni sud proglasio je neustavnim. Iz Agencije tvrde da će i dalje pravno pomagati one koji se usude da progovore. Ipak, iskustvo pokazuje da od pritisaka, otkaza, premeštanja na poslu, pretnji njima i njihovoj porodici nema zaštite. Sada su, konačno, lepo servirani onima koji su jedva čekali kiks u zadnjoj liniji za dobar kontranapad.

Nagrada za uzbunjivače nije predviđena ni novim zakonom . Valjda je ta moralna satisfakcija, zahvalnost društva i napredovanje usled savesnog obavljanja posla dovoljna. Ivan Ninić je zaradio samo pohvalu Poverenika za prvu aferu koju je otkrio, ali je nastavio da kopa po desetinama sumnjivih priča za koje je saznao, poput onih vezanih za bivše ministre Olivera Dulića i Dragana Šutanovca, do spornih tendera u Institutu za transfuziju krvi Srbije i netransparentnih tendera u Bezbednosno-informativne agencije. Kao i pre, i tada je trpeo različite pritiske. Zato i ne čudi što nije optimista oko novog Zakona.

- U državi poput naše, gde je korupcija rasprostranjena kao pravilo ponašanja, gde je partokratija paralisala sve tri grane vlasti i sve društvene institucije, jedino još preostaje glas uzbunjivača, kaže Ivan.

Sudska grana vlasti sada treba da obezbedi zaštitu uzbunjivačima, a prema podacima Vrhovnog kasacionog suda iz septembra 2014. godine, u Srbiji je bilo nerešeno više od 46 hiljada sudskih predmeta vezanih za radne odnose.Zaštitu uzbunjivačima ili bar podršku, trebalo bi da pruža više institucija.

- Ono što se često zaboravlja je uloga sindikata. Možete 30 godina da plaćate članarinu, ali teško da će vam članstvo u sindikatu i sindikalna solidarnost biti od pomoći ako se usudite da budete uzbunjivač, upozorava Ivan.

A nekada ni udruživanje, još jedno demokratsko načelo izlizano srpskim betonom, ne pomaže. Čak 20 uzbunjivača iz specijalne bolnice Sokobanja već sedam godina, pa i preko sindikata, pokušava da sazna gde iz te institucije odlazi između 20 i 50 miliona dinara godišnje. Direktorka, koju sumnjiče za razne zloupotrebe, do danas uspeva da blokira ozbilniju istragu. Minstarstvo je najavilo pomoć uzbunjivačima, pa potom okrenulo ćurak.

Radnici su izloženi odmazdi do danas: privođenja u policiju, pretnje otkazima, preteći SMS-ovi, uvođenje video nadzora, zabrana komunikacije među zaposlenima... Divno mesto za lečenje pacijenata. Neki su i otpušteni, i tek kada je redakcija sajta Pištaljka.rs o pisala njima, vraćeni su na posao.

- Srbija je dobila zakon koji obezbeđuje sudsku zaštitu uzbunjivača i hitan postupak da se spreči svaka vrsta odmazde prema uzbunjivaču. Agencija, Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja i dalje mogu pomagati uzbunjivačima u okviru zakona kojima su uređena njihova prava i obaveze i tu se ništa ne menja, kaže za VICE Vladimir Radomirović, urednik Pištaljke.

Foto Flickr - watchsmart

Poslednjih dana smo se uverili koliko je obudsman u stanju sam sebe da zaštiti.

Ipak, brojeve telefona i mejl adrese za prijavljivanje korupcije možete lako da nađete. Javno ili anonimno, vaš izbor. Dobićete i pomoć i savet. Kasnije, po svemu sudeći, i šamar po obrazu za koji verujete da imate. Za zaštitu niko nije siguran. Bar do juna. A onda ide najtragičniji deo svakog srpskog zakona - primena.

Tagged:
Vice Blog
Korupcija
uzbunjivači
zviždači
zakon o zaštiti uzbunjivača
prijavljivanje korupcije
Agencija za borbu protiv korupcije
poverenik za informacije
zaštitnik građana
Ivan Ninić
Petar Ilić
Specijalna bolnica
Stefan Veselinović