​Upoznajte Vilija Vonku za slatkiše s vutrom

Pen Čen je britanski Vili Vonka za vutru. Radeći u Londoni i okolini, on pravi širok dijapazon ukusnih slatkiša i meša ih s kanabisom — savršeno za korisnike lekova koji ne vole da umiruju bolove udisanjem zapaljenje biljne mase.

Njegove lekovite đakonije — iliti "lekonije" — stoje rame uz rame s onim što se proizvodi u američkim saveznim državama u kojima je legalizovana trava, što će potvrditi svaki od njegovih 1.600 obožavalaca na Fejsbuku. Jedino što ne možete tek tako da ušetate u apoteku i kupite neki od njegovih proizvoda, jer se u Velikoj Britaniji vreme i novac i dalje troše na sprovođenje primitivnih zakona o kanabisu, tako da Pen mora da bude siguran da pomaže samo onima koje poznaje i kojima veruje.

On, takođe, iz očiglednih razloga, ne sme da se predstavlja pravim imenom. "Pen Čen" je lik iz japanske mitologije koji je bio sve vreme naduvan, tako da to deluje kao odgovarajući izbor za pseudonim.

Nedavno sam se sastao sa Penom da bih saznao nešto više o njemu i njegovim konditorskim proizvodima.

VICE: Ćao, Pen. Možeš li ukratko da mi ispričaš čime se baviš?

Pen Čen: Pravim slatkiše od medicinskog kanabisa za ljude sa tegobama, pomažem im da zaspu ili da se opuste, ili im ih dajem za rekreativne potrebe. Ja nisam nikakav proizvođač čokolade ili kuvar, ali stvarno uživam u pravljenju "lekonija". Sve je krenulo pre oko šest godina, kada sam počeo da pomažem majci koja je imala bolove u kukovima; napravio sam joj čokoladu i to je bilo to. Više nije bilo nazad.

Davao si lekove rođenoj majci?

Jesam. Sećam se kad sa imao 17 godina, došao mi je prijatelj sa malo ljubičastih pupoljaka. Posle sam pronašao dva semena, posadio ih, a moja majka je nabasala na malu potočarku koja je rasla u kutijici za film od 35mm na mom prozoru. Odlepila je i izbacila me iz kuće. Petnaest godina kasnije, uzimala je šaku pilula zbog svog stanja — svih tih groznih stvari koje joj ne daju mira. Pretvorili su je u biljku. Ona je oduvek bila veliki protivnik kanabisa, ali je proteklih deset godina počela sve više da ga prihvata zato što ga već dugo koristim. Uverila se da nisam izgubio posao, zarađujem novac, oženjen sam i imam porodicu — savršeno sam funkcionalan član društva.

U svakom slučaju, napravio sam joj malo čokolade pomešane sa kanabisom za pred spavanje. Sad pije samo jedan lek; pre toga je uzimala 12. Koristi osminu doze od onoga što je uzimala na početku.

Jesi li bio u bilo kakvom kontaktu sa aktivistima koji se bore za legalizaciju medicinskog kanabisa u Velikoj Britaniji kad si počeo da praviš svoje slatkiše?

Ne baš – oduvek sam pomalo bio vuk samotnjak. Zbog prirode svog posla, volim da radim sam. A zbog trenutnih zakona u Velikoj Britaniji, ne mogu da radim ovde, mada ne prodajem slatkiše koje pravim.

Zato što slatkiši sadrže THC?

Da. To može biti kanabis ili bilo koji njegov derivat koji je ilegalan, a THC spada u tu kategoriju.

Ko su ti klijenti? I kako neko može da nabavi lek od tebe?

Prvo, ne bih ih zvao klijentima, jer ne pravim lekove da bih zaradio novac. Ne bih ih nazvao ni pacijentima. Rekao bih da su to prijatelji koje poznajem iz prve ruke i sa kojima me je neko upoznao, ili poznanici. Uvek mora biti iz prve ruke, radi moje sopstvene bezbednosti.

Jeste, pa ne možeš baš otvoreno da se reklamiraš.

To bi bilo samoubistvo, naročito u našoj zajednici — bombardovao bi me svako ko želi da proba, a nemam ni resurse ni materijale da to postignem.

Kakvu pomoć konkretno pružaš?

Pomogao sam ljudima iz svih sfera života koji pate od svih vrsta bolesti. Mnogi moji pacijenti su prijatelji moje majke, zatim tu su moji stariji rođaci ili poznanici, jer mnogi od njih trpe bolove ili pate od bolesti izazvanih starošću. Pomogao sam i ljudima koji pate od amiotrofične lateralne skleroze i multiple skleroze; imam troje ljudi sa multiplom sklerozom kojima redovno pomažem. Postoji više stvari kod kojih moji slatkiši i kanabis mogu da pomognu.

Da li različiti slatkiši pomažu za različite stvari? Na primer, ako neko pati od bolova, da li bi im dao istu stvar koju bi dao nekom ko pati od nesanice?

Naravno. Svako ima svoj omiljeni lek. Kod nekoga probam tri ili četiri različite vrste ili kombinacije i nema nikakvog rezultata, a onda odjednom imamo pun pogodak. U slučaju mnogih ljudi radi se o metodi upornih pokušaja. Mogu do određene mere da ih usmerim kad čujem od čega boluju, ali morate malo da se igrate i isprobavate sami.

Postoji lik sa nervnom bolešću kome pokušavam da pomognem već godinu i po dana. On mrzi osećaj naduvanosti; postane veoma paranoičan. Trenutno mu doziram više CBD-a [kanabidoil, supstanca u kanabisu koja se izdvaja zbog njenih medicinskih svojstava], ali ne radi — za njega je to suviše psihološko iskustvo.

Pretpostavljam da moraš da budeš oprezan sa doziranjem.

Jeste, morate biti veoma oprezni sa doziranjem; ljudi često imaju negativna iskustva kad prvi put probaju. Pojedu mnogo ili su lakomi. Pojedu komad kolača ili komad slatkiša, kažu: "Oh, pa to ima divan ukus!", i onda smažu još četiri, a tad su pečeni.

Volim da ograničavam doze kako bi ljudi mogli da se leče bez prevelikog psihodeličnog iskustva.

Jedno od Penovih video-uputstava

Kako tvoja apoteka ostaje održiva ako ne uzimaš novac ni za šta?

Poznajem ljude koji uzgajaju kanabis koji mi daju svoje listove, ulje ili haš. Ja ih onda koristim u svojim receptima, a oni za uzvrat dobijaju ukusne poslastice.

Kakve sve tipove slatkiša proizvodiš?

Moj prvi pokušaj pravljenja slatkiša bio je lekovita čokolada, zato što je tako jednostavna za pravljenje. Zatim sam sa čokolade prešao na različite čokoladne kocke, karamele i tvrde bombone — zamislite samo: žele bombone od kruške, rabarbare i vanile, kola-kocke, kocke ananasa. Imam karamelu koja podseća na "verters oridžinal", najbolju tvrdu mlečnu karamel bombonu. A postoje i stvari kao što su lekovita penasta karamela prekrivena lekovitom čokoladom koja liči na "kranči" čokoladicu.

To je popriličan izbor.

Jeste, raspon je velik, a još se širim. Trenutno se samo igram sa svim, pokušavam da otkrijem kako se šta pravi; za mnogo toga je neophodna industrijska oprema.

Da li doziranje varira u zavisnosti od slatkiša?

To je ono što pokušavam da prokljuvim, gledajući šta se dešava u Koloradu, pošto su oni tamo neka vrste pionira za sve ovo. Oni kažu da bi čokolada trebalo da se koristi u dozama od po deset do 20 miligrama za čitavu meru čokolade, a isto važi i za druge slatkiše. Tako da ljudi koji žele da imaju mešovito iskustvo, sve bi trebalo da bude od deset do 20 miligrama, što znači da možete da uzmete komad čokolade, želea ili bombone a da istovremeno kontrolišete dozu.

Kad kažeš deset miligrama, kako bi se to poredilo za dejstvom zapaljenog džointa?

Uvek je drugačije. Usponi i padovi kod pušenja su relativno brzi, ali sa slatkišima bićete veseli oko četiri do osam sati. Ako moram da gađam, rekao bih da deset miligrama iznosi tri velika dima standardno "velikog" džointa. To je intenzitet "rada" koji ćete osetiti, samo što će trajati oko pet sati.

Kakva je potražnja za tvojim slatkišima u Velikoj Britaniji?

Svakoga dana dobijam na desetine poruka od različitih ljudi. Mnogo je ljudi koji očigledno imaju velike zdravstvene probleme, kojima bih voleo da pomognem ali ne mogu zbog ponude i potražnje, plus zbog legalnog aspekta stvari. Teško je razdvojiti ljude koji žele da koriste moje slatkiše samo da bi se dobro proveli i onih kojima su zaista potrebni iz medicinskih razloga, zbog čega insistiram na susretu licem u lice.

Jesi li ikad imao problema sa zakonom?

Ne. Jedine probleme sam imao sa ljudima koje sam lečio a koji nisu poslušali moj savet, spavali su 14 sati u cugu, ustali i poharali frižider — proždrali sve što su u njemu zatekli. Korisnik sam kanabisa već 25 godina i nikad nisam imao problema sa zakonom. Nikad ništa nisam prodao; uvek sam poklanjao slatkiše besplatno.

Na kraju, reci nam koja su tri proizvoda omiljena?

Za mene lično to je slani čokoladni ganaš. Svako ko ih proba momentalno odlepi za njima. Čak sam ih jednom poslužio na venčanju; 50 komada su imali lekovito svojstvo, 50 nisu — nestali su svi dok si trepnuo. Oni su mi verovatno broj jedan, plus izgledaju prilično otmeno, kao neki mali desert kakav biste dobili posle obroka u nekom skupom restoranu.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu