Jokin Grab: Fotografije ljudi koji uživaju više od vas

Sve fotografije Aleksandrija Ajduković

Bilo je to u vreme kad je u Bogatiću još cvetala privreda. Kombinat pod nazivom ovog gradića u Mačvi imao je desetine pogona, radionica i težio da se još razvija. Kopali su da nađu naftu u jeku entuzijazma, a našli su izvor termalne vode, na oko 500 metara dubine.

Vodu nisu ispitivali hemijski, ili, ako jesu, kupači u to nisu upućeni. Njena lekovitost dokazuje se empirijski, svakodnevno.

- Od kad dolazim ovde, na Jokin Grab, noću ne idem na „malo polje" – Stojadin Radojčić nam prevodi anahroni lokalizam sa „mokrenje". Kad potopiš glavu, nema opadanja kose, još jedna je blagodet toplog izvora od čitavih 40 stepeni Celzijusa. Ovo Stojadin učini pre polaska, jer iz pravca izvora „vuče promaja". I pored natpisa „zabranjeno korišćenje šampona" i sličnog, gazda gleda kroz prste „prestupnicima". Ipak mu je na prvom mestu potpuni užitak gostiju.

Cug sličan površinskoj promaji postoji i u kanalu, takozvanoj banji, a stecištu brojnih turista.

- Okrenem leđa nizvodno, a dovod vode mi masira vrat – Stojadin objašnjava kako banja postaje džakuzi.

Voda je dobra i za poboljšanje vida, samo treba uporno da gledaš kroz nju i stalno trepćeš – recept za oči otkriva drugi kupač koji je uspeo da eliminiše dioptriju, pa sad novine čita bez naočara. Druga je odložila operaciju kukova na ime tajnih sastojaka izvora. Treća prohodala nakon takvog stiska reume, da joj ni jedno drugo lekovito mesto u Evropi nije pomoglo.

Žene se još mažu blatom jer blagotvorno deluje na ten. Ostalima razlozi za dolazak nisu tako specifični, dovoljno im je što se u toj toploti opuste. I regenerišu.

– Toliko se napuniš temperature, da možeš peške da odeš do centra Bogatića – dodaje Stojadin. Pogodnosti vode koriste i mladi, bivši manekeni Nikola i Milica. Smešteni su u kamp-kućici na imanju što im omogućava i noćno kupanje. Vrlo romantično, pod uslovom da i drugi ne odocne.

Navodno vreme za boravak u vodi je 20-ak minuta, ali se svi banjaju satima. Dogod iz njih ne iščili svaki tračak negativne energije. Možda se time i zbunio sat na obali, pa stao, odbijajući poslušnost vremenu.

Nakon izlaska iz kanala nikom nije hladno, zaista. Taj osećaj traje dok se presvuku u starinskim kabinama, popiju kafu, rakijicu, ako to već nisu uradili tokom brčkanja. Onda sednu u kola, odu kući, ma gde bila širom zemlje i za sad još bliskog inostranstva. Tamo sanjaju što raniji povratak u ovaj „raj na zemlji".

– Gde to drugde ima – tonom ukazuju na jedinstvenost lokaliteta, kome je i cena više nego prihvatljiva. 100 ili 150 dinara, zavisno od raspoloženja domaćina.

Pogledajte ostale fotografije: