Reklame
Svaštara

Pričao sam sa studentima o njihovim neprospavanim noćima

Moj recept za neprospavanu noć je jednostavan – dobra doza predispitne tenzije i limenke ohlađenog energetskog napitka.

pisao Uroš Dimitrijević
23 Septembar 2016, 2:22pm

Fotografija: Flickr user

Ako se dobro sećam svojih studija, probudio sam se jednog oktobarskog jutra, otišao na fakultet i četiri godine kasnije legao da spavam. To je bio jedan ogroman niz neprospavanih noći. Nisam spavao kada sam spremao ispite, nisam spavao kad padnem ispit, pa nisam mogao da zaspim od uzbuđenja zato što sam položio ispit, pa seminarski radovi, prezentacije, apsolventsko veče, pa postapsolventsko uzbuđenje i sklapanje slagalice šta sam to zapravo uradio. Jebote.

Znam da jedna neprospavana noć može da napravi potpuni kuršlus vašem telu, ali iz nekog razloga mi se dopadao takav tempo. Ubeđivao sam sebe da ću se hraniti i živeti zdravo kad ostarim. Jedini uslov je bio da ne ostarimna tom fakultetu. Zato su i moja osećanja po pitanju studija ambivalentna. Klackam se između ekstremnog mazohizma i potpunog hedonizma.

Moj recept za neprospavanu noć je jednostavan – dobra doza predispitne tenzije i da popijem jednu zelenu. Stolica mi se stajala na ivici provalije, indeks je bio logorska knjižica, a professor je bio snajperista sa prstom na okidaču, kojeg je obučavao Sledž Hamer. Ali taj osećaj kada konačno vidim upisanu ocenu u indeksu je neprocenjiv, vozio me je jače nego što dupli esker radi Britanca na Exitu.

Studiranje mi je bilo prava žurka – ako pod žurkom podrazumevate fotokopirane knjige, šarene markere i prazne limenke energetskih pića, u tom slučaju sam ja parti manijak. Zek Efron niškog Univerziteta. No, jesam li jedini?

Pronašao sam aktuelne studente kako bih sakupio njihova iskustva o neprospavanim predispitnim noćima. Neki od njih su predstavnici stare škole, a neki mešavina Voltera Vajta i Dekstera sa Cartoon Networka. Ali glavno je da svi oni polažu ispite. Legalno!

Fotografija: Flickr user

Vladan Vasić, 24, stomatologija

Za koncentraciju je odlična stvar meditacija. Dovoljno je pet do deset minuta dnevno, to dosta poboljšava fokus. Ali kada dođe noć, jedino mogu da se koncentrišem na spavanje i tada uzimam neku energetiku da me održi budnim.

Često koristim i aplikacije. Najbolja stvar koju sam otkrio je Forest – kombinacija tajmera i vizuelnog prikaza onoga što si radio tog, kao i prethodnih dana. Trenutno učim u intervalima, 4x25 minuta, između sa pauzama od pet minuta. Pravim i velike pauze od sat vremena, pa onda ponovim ciklus. I da, bez telefona, fejsbuka i televizora. Svakog dana obrišem aplikacije za facebook i instagram, pa ih instaliram ponovo kada završim sa učenjem.

Tatjana Đukić, 24, Filozofski fakultet

Uvek sam najbudnija ostajala zbog besmislenih ispita čija se sadržina zaboravi u nanosekundi preuzimanja indeksa nakon upisivanja ocene. Takvih ispita ima na svakoj godini na svakom mogućem fakultetu, a njihova poenta je širenje pobude za harakirijem ili alahu akbar. Dakle, psihicki sam potpuno bila istraumirana od rečenica od 87 redova koje nemaju ni subjekat, ni predikat, ni smisao. I od podela.

Ono što me je držalo budnom je svakako beskrajna želja da konkretnu literature ne vidim nikad više u životu, pospešena energetskim napicima. Ogromnom količinom energetskih napitaka. Da.

Fotografija: Flickr user

Andrija Zdravković, 25, Medicinski fakultet

Ako samo pomislim na spavanje noć pred ispit, odmah krene nekakava krivica da me muči. A kada provedem noć nad knjigom, znam da sam dao svoj maksimum, pa sam smireniji. Dosta sam aktivan tip i štreberski ritual započinjem sa limenkom energetskog pića. Onda učim aktivno, bez ikakve pauze, nekih sat vremena, pa me uhvati frka i piće me vozi, stoga odradim nekoliko desetina sklekova i pravac hladan tuš. Posle toga nastavim da učim, miran sam, ali obrćem stranice kao Brzi Gonzales. Negde na pola večeri mi se prispava, pa otvorim još jednu limenku energetike, ispijem to i čak uzmem i malo namažem prst nečim ljutim i stavim u ugao oka. Tako još jednom kroz par sati i onda odlazim na ispit. Kada me profesori vide, zapitaju se da li sam pobegao iz sale za obdukciju.

Vratim se kući, manje ili više zadovoljan ocenom, ali sa položenim ispitom. Pogledam onu sobu i zapitam se "Ko će sad da čisti ovo?".

Nemanja Stevanović, 24, Filozofski fakultet

Mislim da je pesma Peti Smit "Because the night" loše napisana - trebala je da glasi da noć pripada studentima, a ne ljubavnicima. Pošto su moji ukućani veoma "aktivni" tokom dana, hteo to ili ne - moram da učim noću. Naspavam se preko dana kada imam prilike, a onda noću zagrejem stolicu.

E sad: kad ne ide učenje – menjam taktiku, naravno. Šetnja ili sam izlazak na terasu ili prozor može da pomogne. Možda legnem da odremam, ali tada pokupim sve moguće telefone koji će me probuditi posle sat-dva. I pravilno disanje. Probam i sa autosugestijom - meni se ne spava, meni se ne spava, meni se ne spava može da bude dobra mantra, ali i gubljenje vremena, pa je tako najvažnije da se čovek istrenira.

Fotografija: Flickr user


Anđela Vasović, 24, Elektronski fakultet

Ako zaista budem krenula da pričam koji mi je ispit bio najgori rasplakaću se oko dva-tri, tako da neću ni ime da im pominjem. Možda oni nisu ni bili teški koliko sam ja bila debil tada i koliko sam tražila odgovarajuće društvo za učenje, umesto da sednem sama i jednostavno učim. Sada kad sam peta godina, konačno sam našla recept: Okružim se ljudima koji baš uče, najbolje nekim paničarima koji pričaju kako ništa nećemo da stignemo ili baš puno pričaju o svojim životnim planovima i poslu kako bi se osećala kao što veće govno i pobegla u sobu da učim makar ovo što sam prijavila za rok.

Kada konačno dođem do sobe, uzmem energetski napitak i gledam smešne mačke/nađem radio stanicu za učenje/planiram gde ću da otputujem dok tečnost ne deluje. Stavim slušalice kako me niko od ukućana ne bi pozvao u dnevnu sobu da vidim nešto na tv-u i krenem.

Posle tri sata malo ustanem i popijem još jedno energetsko piće kad osetim da mi pada glava. Negde oko 2-3-4 ujutru izvedem neki spontani dens ispred ogledala, na stolici ili trosedu stolici ili guglam neke od onih Physical Exercise for Brain Health članaka.

I tako par dana dok ne skapiram da nemam više donju usnu i da me peče kad jedem paradajz. Ili dok u indeksu nemam napismeno da je zaista gotova jedna muka, a onda je obično vreme da se pređe na sledeću, pa nemam vremena ni da se radujem.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu