​Kuće ubica i paklene bašte: najvažnija mesta za morbidne svetske putnike

Ako Noć veštica provodite kostimirani na ulici, kod kuće organizujete maratone horor filmova, redovno prisustvujete sastancima vašeg veštičjeg udruženja, verujemo da znate da uživate u pravoj zabavi straha. Ipak, svi oni koji traže jedinstvenu avanturu ovog tipa mogli bi da bace pogled na Atlas Obscura , novo izdanje koje opisuje skrivena svetska čuda za turiste-avanturiste. Opisano je više od 600 odredišta na koje teško da biste sami nabasali.

Knjiga je prepuna sablasnih detalja, od bašte botaničkih otrova (u Alnviku u Engleskoj) do hrama u kom leže tela mumificiranih monaha (planina Judono u Japanu). Nije bilo lako izdvojiti deset najboljih lokacija, ali Motherboard se potrudio za vas. Evo naših neobičnih, neverovatnih, i povremeno strašnih favorita.

Groblje Hajgejt

London, Velika Britanija

Od brojnih fascinantnih lokacija namenjenih počivu preminulih, Hajgejt je nam omiljena. Ovo groblje je otvoreno još 1839, a od tada je na njemu bilo sahranjeno više od 170,000 ljudi, između ostalih i filozof Karl Marks i pisac Daglas Adams. Legenda kaže da grobove noću pohode vampiri.

Hajgejt groblje je u 20. veku bilo zapušteno; danas sveprisutno rastinje daje dodatnu dozu straha, prikladnu za horor filmove koji se ovde snimaju, kao što su Taste the Blood of Dracula (1970), Tales from the Crypt (1972), i From Beyond the Grave (1974).

Park monstruma

Bomarko, Italija

Ophrvan sećanjima na rat i smrtima voljenih osoba, italijanski knez Pjer Frančesko Orsini je unajmio arhitektu Pira Ligorija da sagradi ogromne groteskne građevine od kamena koje bi ovekovečile Orsinijev užas, tugu, i patnju. Parco dei Monstri, park čudovišta, sadrži košmarne prikaze Hanibalovih slonova koji gaze rimske vojnike, divova koji kidaju jedni druge na komade, kao i „Ždrelo pakla", džinovsko lice u koje je moguće zakoračiti. Kao da nam je trebalo još dokaza da je Renesansa proizvela neke od najluđih umetničkih doživljaja.

Katakombe u Odesi

Odesa, Ukrajina

Atlas Obscura opisuje širok izbor katakombi koje bi mogle da zainteresuju prosečnog morbidnog putnika, ali među tako jakom konkurencijom Odesa se ističe bogatom istorijom i lavirintskom strukturom. Katakombe se protežu neverovatnih 2,400 kilometara ispod ove ukrajinske luke.

U devetnaestom veku, tuneli su iskopani kroz krečnjak kao rudnici, ali u sovjetsko doba su postali skrovište za kriminalce ili pobunjenike. Takođe se sumnja da su za vreme okupacije nacisti ovde sprovodili neodobrene egzekucije. Danas je u katakombe zabranjeno zalaziti iz bezbednosnih razloga, ali ljudi ipak krše pravila – neki od njih čak dodaju ukupnom broju leševa kojima se u tunelima gubi trag.

Na primer, kažu da se tinejdžerka Maša tokom dočeka nove 2005. godine izgubila u katakombama, da bi par dana kasnije umrla od žeđi. VICE je ranije opovrgao ovu urbanu legendu, ali čak i ako se tragedija nije desila, dodala je narativu koji prati ovaj grad mrtvih ispod ulica Odese.

Fontana Decožder

Bern, Švajcarska

U jednoj fontani u inače mirnom švajcarskom gradu Bernu nalazi se statua šareno obučenog čoveka prikazanog kako proždire malu decu koju je prethodno sprtljao u džak. Danas se ne zna šta je u 16. veku inspirisalo ovaj spomenik kanibalskom decoubistvu; neki kažu da je to antisemitski prikaz Jevreja, drugi misle da je prikaz mitološkog ili folklornog porekla – možda grčki bog Hron ili kriptid-kozar Krampus. Ko god bio ovaj Decožder, turisti ga redovno obilaze pa brojna deca širom sveta ružno sanjaju.

Jezero kostura

Rupkund, Indija

Daleko u planinskom vencu Himalaja nalazi se jezero koje okružuju ostaci tristotinak osoba koje su živele oko 850 godine nove ere. Izletnici su 1942. naišli na ovu sablasnu scenu i skrenuli pažnju javnosti, ali decenijama nije bilo moguće utvrditi od čega su ovi ljudi pomrli.

Pažnju su posebno privlačile sveprisutne frakture lobanje, kao da je neko istovremeno porazbijao glave stotinama ljudi. Javile su se razne teorije o kultovima samoubica ili nasilnim pljačkašima, ali su 2004. naučnici nabasali na neobično prirodno objašnjenje – olujni vetar i brutalna padavina grada. Utvrđeno je da su rane na kosturima izazvali objekti nalik na okrugle grudve leda, a sve povrede su bile nanete odgore.

Eto, hodaš netaknutom prirodom i odjednom te ubije olujni grad. To se izgleda desilo stotinama nesrećnih Indijaca pre oko hiljadu godina. Lepo sanjaj.

Ostrvo Telegraf

Oman, Persijski zaliv

Takođe poznato kao Džazirat al Maklab, ovo ostrvo veličine fudbalskog terena nalazi se među liticama i fjordovima Persijskog zaliva. Kažu da je ovo majušno parče kopna odvelo brojne britanske telegrafiste u ludilo u drugoj polovini 19. veka.

Te 1860. godine, ostrvo Telegraf bilo je jedna od stanica u sve široj telekomunikacionoj mreži Britanskog carstva na potezu od Londona do Karačija. Od kako su tamo podignuti predajnici, Britanci su počeli da skreću s uma. Ubistveno dosadan posao prenošenja poruka Morzeovim kodom u ovom sušnom, vrelom, negostoljubivom predelu mučio ih je koliko i izolacija ili sukobi sa lokalnim stanovništvom. Dvojica telegrafista umrla su iz nepoznatih razloga.

Par godina kasnije, ostrvo je bilo napušteno. Engleski izraz „skrenuti u krivini", koji se odnosi na lokaciju ostrva sa druge strane Musandamskog poluostrva, i danas se koristi da opiše nervni slom.

Paklena bašta Vang Saen Suk

Čonburi, Tajland

Budizam se na zapadu doživljava kao relativno opuštena religija, ali to ne znači da u njemu nije bilo mesta za dijaboličnu maštu. Na primer, Paklene bašte Vang Saen Suk su živopisni tajlandski park čiji krvave atrakcije predstavljaju prikaz zagrobnog života grešnika koji završe u jednom od 16 budističkih paklova.

Slično kao Diznilend, samo što umesto veselih primera tradicionalne kulture posetioci imaju prilike da vide šta očekuje nedovoljno pobožne posle smrti. Posebno je šarmantna skulptura dve osobe desetak metara visoke koje naizgled povraćaju sopstvene jezike, dok oko se njih manjim žrtvama ili dere koža ili ih žive proždiru psi.

Atlas Obscura kaže da je Paklena bašta popularna destinacija za porodične izlete Tajlanđana.

Zamak Midlotijan

Burks Fols, Ontario, Kanada

Kanadski umetnik Piter Kamani od 1989. godine sanjao je – lepo ili ružno, odlučite sami – da sagradi „šumu" skulptura od cementa u obliku glava koje vrište na svojoj farmi u blizini mesta po imenu Burks Fols. Ideja je bila da ih ukrasi pepelom kremiranih osoba.

Imanje takođe krase skulpture čarobnog drveća i četiri jahača apokalipse. Posred svega toga leži Zamak Midlotijan koji osim glava koje vrište ima i dimnjak u obliku zmaja. Samo napred, Piter, ne daj se ometi!

Veštičja pijaca

La Paz, Bolivija

Šta god da vam treba, od sušenih žaba do amajlija, od proricanja sudbine do fetusa lame, nema šta nema na Veštičjoj pijaci u Boliviji. La Paz je poznat po yatiri „vešticama" koje na ulici prodaju ručno pravljenje džidžabidže koje navodno donose sreću i prosperitet, posebno ako se zakopaju ispod temelja kuće u čast boginje Pačamame.

Kuća sekire u Viliski

Viliska, Ajova

Rano ujutru, 10. juna 1912, ni po čemu posebna kuća u Ajovi postala je poprište jednog od najtežih slučajeva masovnog ubistva u istoriji Amerike: žrtve su bile Džozaja i Sara Mur, njihovo četvoro dece starosti 5 do 11 godina, i dvoje gostiju. Svi su izmasakrirani sekirom u krevet; samo jedna od žrtava se naizgled probudila i pokušala da pruži otpor. Bilo je optužbi ali ne i presuda; ubica ili ubice ostale su na slobodi, a slučaj se i danas vodi kao nerešen.

Imanje porodice Mur otkupili su 1994. Darvin i Marta Lin koji zarađuju od obilazaka ili noćenja na mestu nerešenog zločina. Ko odluči da svrati, neka obrati pažnju na obaveštenje ispisano velikim slovima na sajtu firme: UPRKOS GLASINAMA, GOSTI KOJI PRENOĆE U KUĆI NE DOBIJAJU POVRAĆAJ NOVCA.

Ni kod duhova nema za džabe.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu