​Kako je zapravo biti Instagram model

Sreda je, julsko jutro, a ja gledam kako se relativno nepoznata žena sprema za fotografisanje u njenom stanu u severnoistočnom Londonu. Nema pozadine, frizera i šminkera, a pored kamere, nema ni dodatne opreme ili asistenata. Takođe ne postoji ni klijent ili publikacija koja je tražila ove fotografije.

"Trebalo bi da nosiš onaj karmin koji si nosila na fotki od juče", kaže fotografkinja koja je došla da slika 22-godišnju Emu Breši.

"Oh, misliš naKylie Lip Kit?" pita Ema. "Tako se teško stavlja, ali OK."

Ema je samoproklamovani Instagram model - što ne treba pomešati sa modelom na Instagramu poput Gigi Hadis i Kendal Džener koje ovu aplikaciju koriste za promociju svojih tradicionalnih modeling karijera. Ema kaže da platformu koristi kao odskočnu dasku za napredovanje u karijeri, kreativni izraz i način zarade. Kako ovo sve funkcioniše i kuda vodi su pitanja koja muče profesiju Instagram modela.

Kako sama kaže, Ema se ne uklapa u tipične norme konvencionalnog i plus-size modelinga. Ima komercijalistu ali koristi socijalne medije da se nametne bukerima koji inače ne bi radili sa nekim ko ima njen tip tela. Ona dodaje natpise pune samopouzdanja o svom telu poput "Podsetnik samoj sebi sa 13 godina: Emerc, to je samo bikini. Zato ga nosi strasno", koji joj obezbeđuju pažnju pratilaca kao i poslovne ponude i besplatnu brendiranu odeću radi promocije.

"Kada bi ti neko ponudio gomilu love da nešto fotografišeš, da li bi to uradio?", pitam me Ema. "Zavisi od brenda, ali ja bih to uradila ako brend ima veze sa mojim uverenjima. Ne trebaju mi pare da bih kupila skupe stvari, samo da živim. Ako imam par poslića tokom meseca, to mi plaća rentu."

Danas je na test fotkanju sa Simon Stinberg, danskom fotografkinjom koju je upoznala preko Instagrama. Ni jedna ni druga neće biti plaćene za ovaj posao, ali kada postuju fotografije one će se međusobno tagovati i povećati uticaj na publiku umesto da zarade.

Ako bi sav Emin rad bila ovakva neplaćena fotografisanja, ona ne bi mogla da zaradi za život. Ali nije tako. Ona se fotografiše i za brendove poput House of Sunny, NOE Garments i Ukulele Fashion.

Dobrih meseci ona zaradi i do nekoliko hiljada funti od svog fotografisanja i modelinga. Za sada ovaj posao nije dovoljno stalan pa mora da radi i u pabu u blizini stana; vlasnik ju je prepoznao sa nekih njenih "rizičnih" fotografija.

Ema insistira da nije planirala da se bavi modelingom. "Pratim puno sjajnih žena koje zabole za svačije mišljenje i onda sam pomislila 'Možda bih i ja mogla da probam'", kaže Ema. "Nikada nisam imala nameru da budem model. Sebe smatram za kreatorku slika, a ono što radim pred kamerom mi takođe pomaže i kada sam iza nje."

Puno je nejasnog "kreativnog govora" kada Ema priča o svom poslu, a to me je iznenadilo kada sam prvi put ušla u ovaj posao. Mislila sam da žene koje sebe nazivaju Instagram modelima traže mušku pažnju na putu ka slavi, ali to nije tačno. Umesto toga, one ovu platformu koriste kao sredstvo za cilj."

U razgovoru sa 19-godišnjom Dejzi ili @PinkandTonic je slično. Dajzi je studentkinja na Oksfordu i zna da nema telo konvencionalnog modela, ali na modeling gleda kao na lestvicu ka kreativnom poslu - kreiranju odeće ili stilizovanju. "Ako već imam ovu ogromnu platformu ljudi, onda bilo šta što hoću da uradim, već imam ogromnu grupu ljudi kojima mogu da se obratim."

"Ne zanima me da mi tipovi komentarišu fotke", nastavlja. "Nije to što su tipovi, već su problem komentari koje ostavljaju. Komentari devojaka su u fazonu 'Moj bože, ovo je divno, obožavam ovu odeću, izgledaš divno; komentari tipova su većinom vremena podsmešljivi smajliji i plamenovi. Velika je razlika."

Možda je različito, ali se Instagram i dalje vrti oko tipova koji gledaju žene. Taj koncept je počeo još 2000-ih i momaka modnih blogerki optuženih za fotografisanje svojih devojaka u različitim odevnim kombinacijama - pogledati Rumi Neely, Aimee Song i Chiara Ferragni.

Danas se Instagram modelom smatra žena u dvadesetim koja se pući i pouzda se u dobro poznate, većinom muške fotografe da joj naprave profil. U nekim slučajevima to sve može da se sruši: Bleeblu, popularni fotograf iz Amerike je optužen da je naterao jednu tinejdžerku da se slika gola na javnim mestima i slike okačio na Tumblr (on je javno odbacio ove optužbe). "Bila sam nesigurna i naivna 19-godišnja devojka", napisala je devojka, "a on je imao 27 godina i bio je popularan."

"Mislim da neki [fotografi] stvarno iskorišćavaju svoj posao samo zato što imaju aparat i puno pratilaca, kaže Din Martindejl, fotograf koji je počeo na Instagramu, snimao Emu nekoliko puta i sada radi za komercijalne brendove. "Ima devojaka koje će hteti da ih slika neko sa 200.000 pratilaca ne zbog njegovog rada već zato što znaju da će od toga i one dobiti veliki broj pratilaca. Ali industrija je toliko mala, stvari se pročuju."

Po standardima Insta slave, Ema i Dejzi imaju skromnu bazu pratilaca sa 4.400 i 2.200. Kako bih saznala još od nekoga sa više pratilaca, pričala sam sa Čarli Barker , 20-godišnjakinjom iz Notingema sa preko 600.000 pratilaca. Nju je preko Instagrama potpisala modeling agencija Select još 2014.

Kontaktirala sam je preko agenta što je još jedan pokazatelj kako je njena karijera napredovala od neformalnog pristupa preko Instagrama. Ona preko mejla kaže da modeli mogu samo preko Instagrama da zarade za život, ali će morati da reklamiraju svakakve proizvode i oproste se od diskretnog pristupa.

"Kada sam potpisala za agenciju moj modeling i Instagram su bili odvojeni", kaže ona. "Iako ih posmatram odvojeno, mislim da klijenti vide kreativnost koju pokazujem na profilu i žele nešto više od 'običnog modela'".

U razgovoru sa Dejzi i Emom sam shvatila da slava nije nužan cilj. One prosto planiraju sovju karijeru koja zavisi od lajkova drugih ljudi.

"Instagram je postao veliki deo - ne želim da kažem života, ali bi moža i trebalo - onoga što želim da postignem", kaže Ema. "Ali ja nisam samo model."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu