Striperi o drogama, ženama koje upoznaju i ulogama koje igraju

Većina nas smo licemerni kada je seks u pitanju. Konzumiramo pornografiju i odlazimo u striptiz klubove, dok u isti mah glasno osuđujemo prirodu i moral ljudi koji rade u tim industrijama.

Na ženske striptizete, na primer, i dalje se gleda kao na primer lošeg roditeljstva. S druge strane, muški striperi – iako je u pitanju mnogo manja grupa – uglavnom nisu predmet naših društvenih pridika.

Kada je film Magični Majk počeo da se prikazuje 2012, pred publikom koja vrišti, stavio je muški egzotični ples u žižu, i ovu industriju učinio nečim većim od poštapalice za komedije. I iako je Magični Majk (i njegov nastavak iz2015.) predstavio muške stripere širokoj publici, muškarci su skidali odeću za pare mnogo pre nego što su Čening Tejtum i njegova ekipa znojavih batica napravili softkor film za odvažnije američke mame koje voze decu na fudbal.

Muški striptiz, i gej i strejt, u Sjedinjenim Državama i Kanadi je prvi put počeo da se pojavljuje tokom sedamdesetih godina. Do ranih osamdesetih, sve veći broj muških stripriz barova i putujućih trupa ukazivao je na to da je muški striper novi i sve rasprostranjeniji deo seksualnog pejsaža Severne Amerike.

Ali ipak, naša kultorološka fascinacija plesačima je do sada bila površna. Znamo da se skidaju za muškarce, za žene, ili za bilo koga. Znamo da imaju osmišljene koreografije, i da imaju zapanjujuće mali procenat telesnih masti. Ali ne znamo mnogo o tome što se događa iza scenske zavese, ili u svakodnevnim životima većine ovih muškaraca.

Montreal, kanadska prestonica hedonizma, dom je pet muških striptiz klubova. VICE je seo sa četvoricom momaka koji rade u toj industriji, da sazna nešto više o jednoj od najviše mistifikovanih i pogrešno shvaćenih profesija.

Ime: Džekson*, 32

Striptiz klub MC

Strejt

VICE: Šta je ono što te je najviše iznenadilo tokom rada u muškom striptiz klubu?

Džejson: Kako na večerima za dame žene brzo zaborave da troše novac. Zaborave da plaćaju za to. Ali momak nije tu zato što ih želi. Mnoge devojke dolaze da bi pokušale da nađu dečka.

Da li bi većinu igrača sa kojima radiš okarakterisao kao uravnotežene i zdrave?

Ne. Oni ti iskreno ispričaju svoje probleme, zato što su obično samosvesni. Ali veći deo njih nije uravnotežen. Neverovatno je koliko mnogo zavisnika od seksa postoji u ovoj industriji. Od igrača, pa sve do čistača – sve je u velikoj meri povezano sa njihovim krhkim egoima.

Opiši mi prosečnog stripera u Kanadi.

Navučen je na teretanu, ima kičaste tetovaže, verovatno vozi motocikl, i nivo obrazovanja mu nije preterano visok. Ali je zabavan i bistar.

Da li se mnogi od njih drogiraju?

Oko 60 posto, rekao bih. Uzimaju dosta GHB-a, zato što ih iskulira. Viđao sam momke koji su se onesvešćivali na sceni.

Kako su društvene mreže uticale na odnos između plesača i klijenata?

Najiskrenije, na neki način su raspršile magiju. Devojke umeju da budu jebeno jezive. Uhode momke. Otkriju gde žive, ko su im devojke. Društvene mreže plesače čine isuviše dostupnima.

Kakav je tvoj odnos sa klijentima? Da li ikada spavaš s njima za pare?

Kada bi mi neka devojka rekla da će mi na kraju večeri dati 500 dolara da spavam s njom, razmislio bih o tome.

Pošto si domaćin, a ne plesač, koji je najteži deo tvog posla?

Na mestu na kojem je proizvod homogenizovan i sličan, moram kod svakog momka da nađemo nešto po čemu se razlikuje od ostalih. Moramo da kultivišemo uzbuđenje. Ako rulja ne vrišti, to nije dobro veče.

Postoji razlika između zavođenja i raspirivanja želje za jebanjem. Manipulacija tom energijom čini moj posao zanimljivim.

Kako u tom poslu ostaneš čvrsto s nogama na zemlji?

Samosvest počinje kada prihvatiš da ako radiš u striptizu, to znači da si jezivac, nakaza i voajer.

Ime: Izi, 27

Bivši plesač (4 godine), Klub 281

VICE: Kakav si odnos imao prema seksu dok si odrastao?

Izi: Počeo sam sa seksom u 11. godini. Žene me privlače od moje 8. godine.

Da li ti je striptiz bio prvi posao u industriji seksa?

Ne. Nekada su mi plaćali za seks, preko interneta. Pomagao sam jednoj prijateljici da napravi sajt za poslovnu pratnju, i ugledao sam kategoriju „muška pratnja", i prijavio se. Ali to su uglavnom bile dame sa emotivnim problemima. Bilo je sjebano.

Kako si počeo da izvodiš striptiz u 281?

Drugi su mi govorili da „ne treba da imaš devojku, treba da se okušaš u striptizu". Pomislio sam, Sranje, tek tako ti daju pare ? Prvi put kada sam izašao na scenu sam imao kapuljaču na glavi, sakrio sam se zato što sam bio uplašen.

Kako je kada si crnac koji izvodi striptiz u Montrealu?

Ne baš sjajno. Ponekad mi kažu, „Zgodan si za jednog crnca". Jednom mi je na podijumu prišla neka žena, unela mi se u lice i počela da riče kao gorila. Kada sam rekao menadžmentu, neki su rekli da ona nikako ne može da bude rasista, zato što vodi poreklo od starosedeleca. Pokušali su da je izbace, ali ona je na kraju počela da plače i izvinjava se, pa su joj dozvolili da ostane.

Kako bi klasifikovao većinu svojih klijentkinja?

Potpuno su dosadne. Ne daju mi nikakvu šansu. Mlade devojke, između 18 i 22 godine. Obično iz unutrašnjosti, pa su i ograničene. Devojke često dolaze u 281 da bi učinile momke ljubomornima.

Sve u svemu, šta bi rekao, šta si naučio o ženama izvodeći predstave za njih?

Neke žene umeju da budu veoma, veoma zle. Nisam znao da su devojke toliko ljubomorne. Viđao sam žene koje su se spuštale na nivo muškaraca, u smislu da budu agresivno ljubomorne na neku ženu kojoj plešeš. Misle da su došle u klub da nađu dečka.

Da li se većina momaka u vašem poslu drogira?

Ne drogiraju se svi. 281 je mnogo manje ljigav nego neki drugi klubovi. Ali naravno, neki idu baš daleko, uzimaju mnogo ekstazija, MDMA, GHB, i tako dalje.

Da li ikada uzimaš vijagru?

Pa da. Ples te ne napali. Jednom sam uzeo previše, i dve vene na mojoj kiti su se nadule, i bilo je užasno neprijatno. Jedan tip ju je ubrizgavao u kitu. Takođe je uzimao heroin neposredno pred nastup.

Hoćeš li nastaviti da radiš u nekoj drugoj grani ove industrije?

Striptiz ti otvori um. Možeš da me pitaš bilo šta, i ja ću da ti odgovorim. Možeš lako da se nosiš sa nekim situacijama. Kada vidim neki par, mogu da vidim koji problemi ih muče. Lako je. Više ne budeš nesiguran. Mrziš ljubomoru. Striptiz može da bude dobra stvar, ako mu priđeš na pravi način. Ako počneš da dolaziš i pušiš to što pušiš, i šmrčeš to što šmrčeš, onda si najeb'o. Gledaću da više radim u Torontu, tamo ima mnogo manje rasizma.

Da li se ikada brineš zbog toga šta će ljudi reći na to što plešeš?

Ne. Neki ljudi se čak ni ne pogledaju kada uđu u kadu da se istuširaju. Nemaju prava da me osuđuju.

___________________________________________________________________________Pogledajte VICE film Atlanta, carstvo striptiza

___________________________________________________________________________

Ime: Kristijan*, 33

Bivši igrač

VICE: Kako si počeo da se baviš striptizom?

Kristijan: Neki moji prijatelji su se time bavili; to je bio njihov uticaj. U to vreme, nisam zarađivao dovoljno, iako sam imao stipendiju na fakultetu. Radio sam to iz zabave, a radno vreme je bilo ekstremno fleksibilno.

Kako je bilo kada si se prvi put skinuo pred publikom?

Ja sam ekstremno stidljiv. Najbolji način da to radiš je da napraviš odmak i da ne razmišljaš dok to radiš.

Ti si biseksualac, ali izvodiš striptiz samo za muškarce. Zašto?

U gej klubu su mnogo manje šanse da sreteneš nekoga koga poznaješ. Čak i ako sretneš nekoga, ljudi koji tamo odlaze se neće time pohvaliti. Jednom sam na smeni sreo jednog kolegu, ali ni on ni ja nismo nikome ništa rekli.

Kakvi su odnosi među plesačima?

Prilično prijateljski. Ali strejt tipovi su ljubazniji. Sve nas vezuje drevni muški kodeks: ne kradi, ne potkazuj. Ako neki plesač ima redovnu mušteriju, ne pokušavaj da mu je preotmeš.

Kakva je klijentela?

Dolaze svakakvi ljudi – poslovni ljudi, lekari, stvarno pametni ljudi, i stvarno glupi ljudi. Ali svi imaju nešto zajedničko kada su ispred nekoga ko ih uzbuđuje. Lako ih je prevariti.

Šta time hoćeš da kažeš?

Da ih je lako navesti da nastave da plaćaju plesačima. Ili, ako je klijent dovoljno glup da zaboravi koliko je već plesova platio, možeš da podigneš taj broj za 20 procenata. Krajnji cilj većine plesača je da nađu sponzora.

Kakvo je okruženje u gej klubu?

Video sam mnogo momaka koji su imali problem s kokainom. To nije zdravo okruženje. Lako se navučeš na provod i velike količine droge. Razlog za odlazak na postao ti postane to što moraš da plaćaš droge i alkohol. Takođe je i depresivno – kada vidiš klijente koji su tamo svako veče, i pomisliš da im je to čitav život… to je stvarno depresivno.

Zašto si prestao da se baviš striptizom?

Završio sam fakultet i našao posao u struci. A i više nisam bio u stanju da budem ljubazan prema klijentima. Jednostavno više to nisam mogao da radim.

Ime: Demijan*, 22

Radi kao striper

VICE: Šta te je privuklo striptizu?

Demijan: To što se radi veoma malo, radno vreme je veoma kratko, a zarada je maksimalna. Na kom to drugom poslu možeš da radiš tri večeri nedeljno, a da zaradiš i po hiljadu dolara? U Montrealu je striptiz kultura najveća potkultura.

Kako je baviti se striptizom u Montrealu?

Pomislio sam da će mi to što sam melez ići u prilog. Kultura u Kvebeku je veoma zaostala i rasistička, oni vole samo „svoje". Zarađujem dosta manje od belih momaka. Oni se nerviraju zbog toga što ne mogu da nabudže svoje motocikle. U međuvremenu, ja moram na posao da dolazim metroom.

Koja je tvoja tehnika dok radiš?

Prvo što treba da uradiš je da sebi nadeneš ime i osmisliš svoju ličnost.

Ako igraš ulogu, zarađivaćeš više. Ja uspostavljam kontakt očima, mentalno ih svlačim, činim da se devojka oseća ranjivo i da se otvori. One ti šalju pozitivne vibracije. Devojke mogu da osete kada se pretvaraš, ili kada si stidljiv. Dokle god si autentičan, proći ćeš dobro.

Da li nekada uzimaš vijagru?

Prestao sam da je uzimam, zato što imam ogromnu kitu, i počelo je da me nervira to što žene toliko zure.

Izvodio si striptiz i muškarcima i ženama. Da li sebe smatraš za strejt momka?

Da. Postoje dve vrste ljudi na ovom svetu: strejt momci koji odbijaju da nastupaju pred gejevima, i strejt momci koji to razumeju, jer time ne postaneš gej, ako to već nisi.

Kako izgleda tvoj život kada ne izvodiš striptiz?

Širim svoj posao. Želim da budem najbolji što mogu. Želim da budem uspešan više nego što volim da spavam i da se provodim – po mojim uslovima i na moj način. Svakog jutra ustajem u pet da bih radio na sebi. Takođe, ja sam tip momka koji mora da ima devojku. Jer kada nemam devojku, pravim gluposti. Zakačim klamidiju, na primer.

Koja je osnovna razlika između muških i ženskih klijenata?

Momci žele seks. Devojke traže stalne momke. Redovni gosti koji dolaze… to su osamnaestogodišnje devojke koje rade za minimalac. Čekaju da im u ponoć legne plata, da bi mogle da kupe još plesova.

Žao mi ih je, ali tvoja je stvar kako ćeš da potrošiš svoje pare.

Da li misliš da bi striptiz za žene mogao da se smatra pobedom feministkinja?

Na neki način, muški klubovi ženama daju moć. Ako ti se dopada neki plesač, ne čekaj da dođe do tebe, zamoli ga za ples. To žene uči da ne budu pasivne.

Šta bi poručio ženama koje odlaze u striptiz klubove?

Zabavite se, ali mi vam nismo prijatelji. Mi vidimo samo znak dolara. Čim prestanete da nas plaćate, nestaćemo brže od mađioničara.

Ne zaboravite, ne volimo vas za džabe.

*Imena su izmenjena zbog zaštite privatnosti pojedinaca.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu